Dečak neće odgovarati ali istraga će utvrditi činjenice

Navršilo se nedelju dana od masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar”. Kosta K. (13) osumnjičen da je hicima iz vatrenog oružja ubio osam đaka ove obrazovne institucije i pripadnika obezbeđenja, a teško ranio šestoro učenika i profesorku istorije nalazi se na opservaciji na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Zbog zločina za koji se tereti neće odgovarati, s obzirom na to da u zakonu piše da deca koja nisu navršila 14 godina (K. K. će ih napuniti u julu) nisu krivično odgovorna.

Iako počinilac zločina ne može krivično da odgovara, kako saznajemo, istražni organi zajednički rade na utvrđivanju svih činjenica u vezi sa tragičnim događajem.

– Kao što je najavljeno, istraga se vodi u nekoliko pravaca. Ispituje se šta je K. K. pretraživao na internetu, kako je uneo oružje i Molotovljeve koktele u školu, da li ga je neko i na koji način inspirisao da počini zločin, zašto je kao maloletnik pušten u streljanu gde je vežbao pucanje u mete. Utvrđuju se sve okolnosti ovog događaja, ali je za sada preuranjeno da se govori o njima – kaže „Politikin” sagovornik blizak istrazi.

Dok su roditelji ubijene dece organizovali sahrane, Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv dečakovog oca Vladimira K. tereteći ga za teško delo protiv opšte sigurnosti. Otac, osumnjičen da oružje iz kojeg je dečak pucao na vršnjake nije adekvatno čuvao, da je dete vodio u streljanu i učio ga da puca iako ima 13 godina, na saslušanju je negirao sve za šta se tereti. Posle saslušanja, koje je trajalo satima, na predlog tužilaštva Vladimiru K. određen je pritvor do 30 dana.

Dok se Kosta K. nalazi u zdravstvenoj ustanovi, a njegov otac u pritvoru, u javnost su plasirane najrazličitije informacije: da je dečak bio žrtva vršnjačkog nasilja zbog čega je promenio odeljenje, da je (što je potvrdio i prvi čovek beogradske policije Veselin Milić) imao spisak đaka koje je planirao da ubije, da je izvesno vreme pre stravičnog zločina na internetu proveravao da li može da odgovara i kako se pravi bomba. Poslednje u nizu informacija o ovom stravičnom događaju su i da dečak ne pokazuje nikakve emocije, da nije iskazao želju da vidi roditelje i da ga zanima jedino kada će biti pušten kući.

Mnogo se zvaničnika, profesora, stručnjaka iz različitih oblasti oglasilo nakon ovog zločina. Mnogi su upirali prstom u roditelje s tvrdnjom da ne razgovaraju dovoljno sa decom i da im se ne posvećuju koliko bi trebalo. Složni su bili u jednom: da je reč o tragediji velikih razmera, da su posledice nesagledive i da nešto treba da se menja. Predložene su mere kojima bi se sprečile ovakve i slične tragedije, napravljen plan za vraćanje učenika u školu u kojoj je počinjen masakr. Bilo je mnogo i onih koji su imitirali dečaka i u objavama na društvenim mrežama pretili da će učiniti isto što i on i ismejavali žrtve.