Prerafaeliti kao tema javnog časa crtanja

„Javni čas crtanja” sa temom „Prerafaeliti” biće održan u utorak u 17 časova u „Gradskoj galeriji” KC „Grad”. Svi zainteresovani imaće priliku da crtaju prema modelu, u čijoj ulozi će se naći Jelena Pavlović, menadžerka u kulturi i producentkinja.

‒ Nadam se da će nam se na času pridružiti zainteresovani umetnici i oni koji nisu profesionalni umetnici, ali vole ili žele da probaju da crtaju. Inspiracija su prerafaeliti, umetnička grupa. Ovaj pokret mi se oduvek dopada pa će nam ovog puta to biti motiv ‒ o tome kako je nastala ideja za ovaj čas govorila je za naš list Ljudmila Stratimirović, direktorka KC „Grad”, koja je i osmislila ceo projekat.

Pomenuta umetnička grupa, naime, bila je aktivna u Londonu od 1848. godine. Činili su je veliki umetnici, perfekcionisti koji su želeli da unesu reforme u tadašnju englesku akademsku umetnost i koji su, pre svega, cenili umetnike rane renesanse. Motivi njihovih slika bili su često religiozni, ali i vrlo simbolični, čak sa elementima erotike, a naslikano perfektno, realistično i bogatog kolorita. Tematikom, simbolikom i kompozicijom bili su preteča jugendstila.

‒ Radujem se prerafaelitskom slikarstvu kao konceptu i tome da bratstvu prerafaelita damo novi život i podsetimo se na koji način su menjali umetničke konvencije ‒ rekla je za naš list Jelena, koja se u ulozi modela nalazila i na prethodnim javnim časovima crtanja.

Doneti pred crtače i one koji to žele da postanu temu koja je zadata, kao i samo trosatno poziranje, nije uvek lako.

‒ Ja sam navikla na objektiv još od detinjstva. Moj tata se jedno vreme bavio fotografijom pa mi je to prirodno okruženje. Uglavnom sam iza scene pa su mi javni časovi crtanja uvek posebni doživljaj interakcije sa publikom. Svaka tema nosi drugačiju energiju, vraća nas u vremena najpoznatijih umetničkih pravaca, a iz savremene vizure, uz Ljudmiline ideje, i scenografske i stilske ‒ kaže Pavlovićeva.

Dodaje da joj je naročito bio drag javni čas crtanja koji je bio posvećen stogodišnjici čuvene škole za primenjene umetnosti Bauhaus jer je bio u vezi sa zapostavljenim alumnistkinjama ove škole, ženama koje su potpuno nepravedno eliminisane iz njene istorije.

‒ Tada smo pokušali da dočaramo njihovu intelektualnu sofisticiranost i kreativnost uz glamur devojaka dvadesetih, tako da je program dao mali doprinos publicitetu ovih zaboravljenih dizajnerki ‒ priseća se Pavlovićeva.