U Srbiji veća potrošnja pilećeg nego svinjskog mesa

Prosečni stanovnik Srbije godišnje pojede 16 kilograma svinjetine, dok je u Evropskoj uniji taj prosek 31,8. Kod junetine je ova razlika u potrošnji još drastičnija. Domaći potrošači upotrebe oko četiri kilograma, a u EU gotovo dvostruko – 10.

Ovo je otprilike jednak odnos i kod korišćenja jagnjetine – 3,5 kilograma naspram osam, pokazuju podaci koje je na osnovu informacija iz nadležnih ministarstava i zvanične statistike nedavno objavila Privredna komora Srbije (PKS) i odnose se na potrošnju mesa u prošloj godini.

I ranije su analitičari i istraživači u agrosektoru upozoravali da se svaka strategija u ovoj oblasti mora zasnivati pre svega na analitici, odnosno istraživanju koje bi usmerilo državnu politiku subvencija u pravom smeru.

A na šta ovo istraživanje ukazuje?

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS, navodi da ovi podaci o potrošnji mesa u Srbiji, iako najnoviji, nisu pokazatelj samo za 2022. već da nekoliko godina unazad postoji takav trend.

– Jedina novina je da su po potrošnji mesa u Srbiji prvo mesto zamenili piletina i svinjetina. Ranije se godišnje konzumiralo 18 kilograma svinjskog mesa, a 16 pilećeg, a sada je obrnuto – naglašava naš sagovornik.

Osim niže cene pilećeg mesa razlog je i to što se piletina brže priprema, a odličan je izvor proteina.

Upitan da li očekuje da će pojava i širenje afričke kuge svinja uticati na pad potrošnje ili nestašicu, Budimović odgovara da je teško zamisliti da u 21. veku nečega nedostaje na tržištu.

Treba pre da razmišljamo, napominje, kako da sačuvamo naše stado. Činjenica je da se cela Evropa bori s ovom bolešću i da je već poznato da je i tamo manji broj životinja, što znači da će na raspolaganju biti manje svinjskog mesa za potrošnju.

– Uvozimo najviše svinjskog mesa i za prvih šest meseci ove godine uvezeno je oko 15.000 tona u vrednosti od 52 miliona evra. Imamo dovoljne količine junećeg, jagnjećeg i ovčijeg i to odličnog kvaliteta – kaže Budimović.

Dodaje da je ta količina gotovo jednaka kao prošle godine, ali da je iznos novca uvećan sa 36 na 52 miliona evra, jer je uvozna cena bila veća za oko jedan evro po kilogramu u isto vreme 2022.