Miris mora i borova, to se podrazumeva. Međutim, svi koji su imali priliku da u Italiji posete Amalfi rivijeru, koja se proteže 40 kilometara južnom stranom Sorentinskog poluostrva, potvrdiće da se svuda oseti miris limuna koji je zaštitni znak ovog kraja.

Ovaj primorski gradić deluje kao da je uklesan u obronke planine Latari, koja se strmoglavo spušta u predivno kobaltnoplavo more, prekrivena zelenilom mediteranskog bilja, stopljenog s bojama agruma, vinograda i maslinjaka.

Žuti plod, sočan i krupan

– Sve je ovde u znaku limuna poznatog kao amalfijski limun ili kako ga još nazivaju krupni sfusato. Zato su brojne radnje koje prodaju limončelo, kremu i bombone od limuna, sapune s mirisom ovog voća. Tu je i lokalna, ručno rađena keramika oslikana takođe limunom – priča nam Zorica Minović koja je nedavno posetila ovaj deo Italije.

Amalfijski limun, koji je na ovo područje stigao s istoka pre nekoliko vekova, danas se može pohvaliti evropskim priznanjem – oznakom zaštićenog geografskog porekla. Sfusato lokalno stanovništvo smatra kraljem među limunima. Ovde je ova vrsta agruma posebna zato što velika razlika između visokih dnevnih i niskih temperatura noću dovodi do nakupljanja više šećera i više aromatičnih ulja u plodovima.

Plodovi su krupni, pojedini budu težine i do tri kilograma. Ovalnog oblika, veoma sočni, bogati vitaminom Ce i eteričnim uljima. Vrh ploda je izražen, šiljast, podseća na vreteno, što je i dalo naziv sorti (fuso – na italijanskom vreteno). Kora je srednje debljine bez gorčine, toliko mirisna da je dovoljno da u rukama držite jarkožut plod i njegova će aroma odmah ispuniti sve okolo. Meso je svetložute boje, aromatično, sočno, kiselkastog ukusa. Posebnost je gotovo potpuno odsustvo semenki. Treba dodati i činjenicu da se uzgaja bez pesticida.

Takav limun je zaslužan za poseban drugačiji ukus čuvenog likera limončelo.

Sfusato je i jedan od glavnih sastojaka tradicionalne kuhinje u delu Italije oko Napulja. Osim u testeninama, koristi se i kao dodatak sosevima za salate, a neizostavan je dodatak i prilikom pripreme ribe, sladoleda.

I za lek i za slast

Lokalno stanovništvo upotrebljava ga i kao lek. Po rečima meštana, ako se probude s glavoboljom, prvo što će da urade jeste da dodaju malo limunove kore u jutarnju kafu.

– Kada se posečemo, trčimo da uzmemo limun za dezinfekciju. Ako nam je loše, nema ničega što špageti s limunom ne mogu da poprave.

Još u ranom srednjem veku su, trgujući s Arapima, stanovnici ovog područja prodavali limun. Često su ga u to doba mornari koristili u borbi protiv skorbuta. Limun je igrao značajnu ulogu i u borbi protiv kolere pedesetih godina prošlog veka u Napulju.

Amalfijski limun je glavni sastojak likera koji se u italijanskim porodicama od davnina pravi po domaćim recepturama od kore organskih, neprskanih plodova limuna, šećera i alkohola. Do promene je došlo krajem devedesetih kada je limončelo postao planetarno popularan, a skromna kućna proizvodnja prerasla u industrijsku.

Limončelo nije slatkasti, ženski liker, poput višnjevače. Ovo je digestiv, s visokim procentom alkohola. Služi se dobro ohlađen, nakon večere, za bolju probavu.

Pije se ledeno hladan

Brojne su kućne varijacije za dobijanje ovog napitka od kore limuna, s rakijom, lozovačom, votkom, ali je za pravi liker ipak potreban rafinirani 95-procentni alkohol kao osnova, s razlogom. Limončelo se pije ledeno hladan, iz zamrzivača, ako procenat alkohola nije visok mogli bi se stvoriti kristali leda. Liker neće imati isti ukus ako kao osnovu koristite piće koje već samo po sebi ima karakterističan miris i okus. Podrazumeva se da liker od limuna mora imati ukus i miris ovog voća.

Limončelo može da se doda u voćnu salatu, napravi koktel s dodatkom šampanjca ili ubaci u razne kreme i kolače.

Kako napraviti liker

Potrebno je:

1 l čistog alkohola (najbolje 95 odsto)

7–8 velikih limuna

1 l vode

500 g šećera

Limun dobro oprati četkom pod mlazom tople vode. Skinuti gornji žuti deo kore limuna (beli deo kore izbegavati da ne bi učinio liker gorkim). Iseckati korice i staviti u staklenu teglu ili flašu s alkoholom. Ostaviti na tamnom mestu najmanje 15 dana, neće smetati i ako ostane duže.

Procediti alkohol i odstraniti korice.

Nakon toga pripremiti sirup, staviti da se kuvaju voda i šećer. Mešajući, zagrevati dok se sav šećer ne otopi i sirup postane proziran, nije neophodno da provri. Ostaviti da se potpuno ohladi.

Pomešati alkohol i sirup, pa sipati u staklene boce. Dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji dve nedelje. Čuvati na tamnom mestu. Flaša se može odmah staviti u zamrzivač.

Jačina likera može da se menja dodavanjem manje ili više šećera.

Štiti od klizišta

Ono po čemu se još ova vrsta limuna razlikuje u odnosu na druge jeste i tradicionalni sistem uzgoja, koji traje još od 15. veka.

Zasadi limuna nalaze se na terasama na nepristupačnim liticama s pogledom na more. Stabla su zaštićena posebnim osloncima i mrežama kako hladnoća ili grad ne bi oštetili plodove.

Poljoprivrednici zapravo svojim radom na plantažama limuna štite obalu od klizišta i drugih ekoloških katastrofa. Nažalost, po rečima istraživača s Univerziteta Roma Tre,  koji pokušavaju da pronađu način da sačuvaju porodice koje se bave uzgojem limuna na tom području, terase pod ovim agrumima se smanjuju.