Smernice izvan domašaja dece

Nova školska godina počela je smernicama Ministarstva prosvete. One su takve da se neutralnom posmatraču s druge planete može učiniti da je školski sistem izmišljen upravo ovog septembra. Da nikada ranije nije postojao. Jer smernice, pored toga što su donete kako bi se stekao utisak da država nešto ozbiljno radi po pitanju obrazovanja, usmeravaju prosvetne radnike da čine ono što oni u velikoj većini slučajeva oduvek čine – podstiču decu na toleranciju i solidarnost, promovišu kulturu dijaloga i ostale prosvetiteljske vrline kojih se svaki obrazovani čovek od integriteta inače pridržava, bez ikakvih imperativnih uputstava „odozgo”.

Problem je u tome što smernice, mada ne mogu da škode, teško mogu da doprinesu saniranju loše društvene atmosfere koja se sistemski produkuje. Partokratija, nepotizam, dvostruki aršini, ograničena društvena pokretljivost, postojanje institucija isključivo na papiru, nepostojanje dijaloga među društvenim akterima, globalističko izrugivanje tekovinama prosvetiteljstva, manipulisanje biračima, odsustvo kriterijuma u plasiranju medijskih sadržaja, tolerisanje govora mržnje u javnom prostoru, nespremnost države da zaštiti decu od štetnih medijskih sadržaja, opšta hipokrizija… Sve ove pojave funkcionišu kao klipovi ubačeni u točkove obrazovnog sistema i obesmišljavaju rad prosvetnih radnika.

Povrh toga, produkovanjem navedenih pojava sistem daje loš primer deci, što se ne može ispeglati ad hok smernicama po sistemu krpljenja novoasfaltiranih ulica, ponajmanje lepim željama onih koji lošim sistemom upravljaju. Tako je dojučerašnji lider vladajuće stranke i njena siva eminencija, uzgred i predsednik države, poručio đacima prvacima da moraju da budu vredni da bi mogli da budu sve što požele. Ovakvoj poruci se ništa ne bi moglo zameriti kada bi se ona analizirala izolovano, kao poruka sui generis. Gorka je međutim istina da marljivost i obrazovanje nisu dovoljni kriterijumi uspeha u državi kojom rukovodi jedan čovek preko vlastite stranke čija članska karta obezbeđuje prohodnost u društvu. Naime nije lako, naprotiv suviše je teško, bez stranačke pripadnosti zavrediti čak i mesto pomoćnog osoblja u državnom preduzeću a kamoli mesto direktora javnog preduzeća, doma kulture, vrtića, škole (sami nastavite niz…).

Što je gore, fakultetske diplome se godinama unazad obesmišljavaju i za to je isključivi krivac koalicionointeresna porodica koju čine vladajuća stanka i njeni politički partneri. Upravo je ona stvorila atmosferu u kojoj je partijska lojalnost glavni kriterijum napredovanja i u kojoj je dozvoljeno klevetati neistomišljenike preko stranačkih glasila i grafita odštampanih preko uličnih žardinijera i autobuskih stajališta.

Ovoj koalicionointeresnoj porodici pripada i nova ministarka prosvete koja đacima na početku školske godine poručuje da neguju poštenje, iskrenost, solidarnost, toleranciju, razumevanje… Sve dakle one vrline kojima se pripadnici pomenute koalicionointeresne porodice godinama izruguju. Zbog toga ministarkine reči zvuče u najmanju ruku neiskreno i oporo. Jer već sledećeg dana nakon početka školske godine krenula je nova sezona „Zadruge” (pod eufemističkim nazivom „Elita”), a s njom i javno promovisanje nepoštenja, neiskrenosti, nesolidarnosti, netolerancije, nerazumevanja... I sve to putem nacionalne frekvencije iza koje stoji država čiji je predsednik nakon tragičnih majskih događaja javno poručio da će pomenuti rijaliti prestati da se emituje. Koji zaključak školska omladina treba da izvuče iz toga ‒ da izneveravanje date reči predstavlja ponašanje za primer ili da su komercijalni interesi vlasnika medijskog stuba vlasti jači od vaspitnoobrazovanih smernica koje Ministarstvo prosvete „predlaže” školama. Vlasnik ružičaste televizije je član iste koaolicionointeresne porodice kojoj, rekosmo već, pripadaju ministarka prosvete i predsednik države. I to je dobar pokazatelj loše postavljenih odnosa u društvu, ali i smislenosti smernica koje odatle proizlaze. Naime, dokle god se politika bude petljala u prosvetu, smernice resornog ministarstva nalaziće se izvan domašaja dece. Štaviše, delovaće licemerno dokle god partijska lojalnost bude bitnija od obrazovanja i vaspitanja, dokle god mediji putem državnih frekvencija budu sejali govor mržnje a nosioci bitnih položaja u institucijama sistema budu pronosili nekulturu bahatosti po principu „može mi se”!

Smernice su element društvene nadgradnje i da bi bile svrsishodne potrebno je ozdraviti bazu. Na prvom mestu očistiti prosvetu od politike, ali i od neoliberalnog kancera koji preti humanističkim predmetima i kritičkom promišljanju stvarnosti. Zakonom zabraniti da partijski vojnici rade u Ministarstvu prosvete i drugim vaspitnoobrazovnim institicijama, kao i da partijska knjižica bude neophodan uslov za mesto direktora škole (čast onima koji se stoički odupiru pritisku). Prosvetnom sistemu potrebni su nastavnici od integriteta a ne puki administratori povijene kičme u koje bi da ih, prema sopstvenom liku, pretvore rukovodioci lošeg sistema. Umesto toga, potrebno je vratiti ugled prosvetnim radnicima, poboljšati im životni standard, obezbediti im krov nad glavom ‒ slično kao pripadnicima vojske i policije… Jer džaba vam, gospodo na vlasti, tenkovi i pendreci kad olovke otupe. Džaba vam smernice koje pro forme „predlažete” školama kada sami ne postupate po njima. Vlastitim primerom pokažite mladima šta znači biti lepo vaspitan i tolerantan čovek. Dozovite se pameti dok još nije kasno.

Sociolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista