Ukrajina i Poljska, od ljubavi do mržnje

Poljski kamiondžije već dve nedelje blokiraju granicu sa Ukrajinom . Oni zahtevaju ukidanje povlastica za konkurente i vraćanje strogih procedura licenciranja. Pregovori sa demonstrantima još nisu dali rezultate, a već postoji nestašica lekova u ukrajinskim apotekama, a nekih prehrambenih proizvoda u prodavnicama.

Sve je počelo kada je Evropska unija prošlog juna uvela pogodnosti za ukrajinske prevoznike i dozvolila im da putuju po Evropi bez posebnih dozvola. U martu ove godine, Kijev i Brisel su se dogovorili da prolongiraju beneficije do sledećeg leta. Kao rezultat toga, ukrajinski vozači kamiona su gurnuli svoje evropske kolege u stranu u nizu oblasti, ostavili ih bez posla i zarade. Prošle godine su prevoznici iz Ukrajine prešli poljsku granicu 900 hiljada puta, godinu dana ranije – samo 180 hiljada puta. Pet puta više.

Kao odgovor na ovo, poljski kamiondžije su početkom novembra najavile otvoreni protest i blokirale ključne granične prelaze na granici dve zemlje. Glavni zahtev je da se za Ukrajince vrate ograničenja koja su bila na snazi do prošlog marta. Jedan od organizatora blokade Jacek Sokul rekao je novinarima da je zbog odluke Evropske unije morao da smanji svoj vozni park za 40 odsto, jer ukrajinski konkurenti jeftinije prevoze robu.

Poljska vlada je pokušala da ubedi prevoznike da zaustave akciju, ali bezuspešno. Vozač Tomaš Borkovski rekao je da nema konkretnih predloga vlasti. Njegov kolega Valdemar Jaščuk je primetio da vlasnici transportnih kompanija ne ne žele pregovore, već ispunjenje svojih zahteva. Zamenik ministra za infrastrukturu Poljske Rafal Veber požalio se da Varšava ne može da vrati ograničenja za Ukrajince jer je odluka doneta na nivou Evropske unije.

Zbog toga su se na ukrajinskoj granici stvorile ogromne saobraćajne gužve. Tako je 19. novembra na kontrolnom punktu Jagodin-Dorogusk u redu stajalo 2,3 hiljade vozila, a tokom dana granicu je prešlo samo 11 kamiona. Na kontrolnom punktu „Rava-Ruska – Grebene” tokom dana je bilo 1,3 hiljade kamiona, kroz koje je prošlo 71 vozilo. Na različitim kontrolnim punktovima redovi su se protezali od 30 do 60 kilometara.

Ogromni gubici

Prema ukrajinskim stručnjacima, logističke kompanije svakodnevno gube 160 hiljada evra zbog blokade.

Neki ukrajinski kamiondžije počeli su da koriste obilaznice, ali su i ovde nastali problemi. Tako su u Slovačkoj 16. novembra izveli akciju upozorenja – zatvorili su granicu sa Nezaležnom na jedan sat. Predsednik Unije drumskih prevoznika zemlje Stanislav Skala rekao je da EU mora da vrati dosadašnja pravila licenciranja, inače će granica ovde biti trajno zatvorena.

U Ukrajini su, zbog blokade granice, počeli problemi sa isporukom većeg broja roba. Tako su farmaceuti rekli da su zalihe uvoznih vakcina na izmaku. Pored toga, poskupeo je i automobilski gas, Internet prodavnice su saopštile da su obustavile izvršenje narudžbine koje zahtevaju isporuku robe iz inostranstva.

Odnosi između Kijeva i Varšave su se pogoršali početkom jeseni. Tada je Poljska uvela embargo na uvoz ukrajinskog žita. Premijer Mateuš Moravjecki je naglasio da će njegova vlada zaštititi privredu zemlje. „Ovo je i zaštita tržišta Evropske unije, koja počinje od nas“, pojasnio je on.

Podrivena solidarnost

Kijevske vlasti su pokušale da izvrše pritisak na svog suseda. Prvo su se žalili Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a zatim su zapretili da će uvesti uzvratni embargo na određeni broj poljskih roba. Pored toga, predsednik Zelenski je tokom govora na Generalnoj skupštini UN rekao da neke evropske zemlje „podrivaju solidarnost i stvaraju političko pozorište“. Prema njegovim rečima, ove zemlje pripremaju teren za „moskovskog glumca“.

Reakcija Varšave bila je što je moguće oštrija. Predsednik Andžej Duda otkazao je ranije planirani sastanak sa Zelenskim, a Ukrajinu je uporedio i sa utopljenikom. „Svako ko je ikada učestvovao u spasavanju davljenika zna da su oni izuzetno opasni i da mogu da budu odvučeni u duboku vodu. Poseduje nezamislivu snagu zbog straha i dejstva adrenalina. Kažu da se davljenik hvata za slamku, a u stvarnosti se hvata za sve što može. Ovo podseća na situaciju između Poljske i Ukrajine“, zaključio je on.

Predstavnik poljske vlade Pjotr Miler saopštio je da će Varšava 2024. godine prestati da pomaže ukrajinskim izbeglicama. Premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da Poljska više neće isporučivati oružje. Varšava je takođe zapretila da će blokirati ulazak Ukrajine u Evropsku uniju. Ministar poljoprivrede Robert Telus rekao je da će Kijev morati da ispuni niz strogih uslova.

Istorija koja boli

Mnogi stručnjaci su tada povezivali ono što se dešavalo sa predizbornom kampanjom u Poljskoj. Navodno, pred parlamentarne izbore 15. oktobra, opozicija i vlast više dozvoljavaju sebi da dobiju podršku birača. Pretpostavljalo se da će se posle dana glasanja strasti smiriti i da će se Varšava vratiti na prethodni nivo podrške Kijevu.

Nakon izbora, međutim, konflikt je nastavljen. Tako je početkom novembra poljsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da Ukrajina ne bi trebalo ni da sanja o pristupanju Evropskoj uniji bez ekshumacije žrtava Volinskog masakra.

Prema podacima poljskih istoričara, do kraja rata 1945. godine, ukrajinski nacisti ubili su oko 100.000 Poljaka. Oko pola miliona ljudi je izbeglo ili je bilo proterano. U osvetničkim akcijama poljskih partizana poginulo je između 10.000 i 15.000 Ukrajinaca.

Sada je sve to ponovo izvučeno na svetlo dana.

Sadašnja blokada granice izaziva krizu velikih razmera. U Poljskoj su ljuti na kolosalne preferencije koje je Evropska unija dala Ukrajincima. Osim toga, Varšava sebe smatra starijim partnerom Kijeva, koji ima pravo da nadgleda i prilagođava politiku svog suseda. Konačno, Ukrajinci jednostavno imaju loš imidž u Poljskoj.