Umiranje nade

Opet će zora suncem da se kiti
i novi dan nadom da odiše.
Ali, mene ovde više neće biti,
a tragove će mi sprati već prve kapi kiše.
Za mene nade nema više.
Tako je moralo biti.

Ovi stihovi su, u stvari, oproštajno pismo sedamnaestogodišnje devojke iz jednog bačkog grada, napisani uoči odluke da izvrši samoubistvo. Dok je ispijala smrtonosnu dozu „koktela” medikamenata, bila je uverena da joj otkucavaju poslednji minuti. Na sreću, zahvaljujući sticaju okolnosti i brzoj intervenciji lekara, devojka je spasena u poslednjem trenutku.

Ali, naravno, ne završavaju se ovako svi pokušaji samoubistava. Prema proceni nadležnih službi i stručnjaka (ne postoji potpuna evidencija), u Vojvodini, jednoj od najugroženijih evropskih regija po broju samoubistava, godišnje više od pet hiljada osoba pokuša sebi da oduzme život, a poslednjih godina oko 700 u tome i uspeva.

Prema policijskim podacima (po pravilu, mediji retko registruju samoubistva), suicidne osobe najčešće sebi oduzimaju život vešanjem i vatrenim oružjem, a po učestalosti slede trovanje i sečenje vena.

Osobe od 15 do 35 godina su, kako ukazuju izvori iz nadležnih ustanova, najkritičnija grupa koja je u stanju da digne ruku na sebe, ali među onima koji završe fatalno dominiraju lica između 50 i 70 godina.

Među patološkim poremećajima koji prate suicid najčešći su alkoholizam i psihički problemi (najčešće depresija), s tim što kod onih koji izvrše samoubistvo „preovlađuju agresija i autodestrukcija”, dok pokušaj suicida kod onih koji su još u dilemi da li da to počine najčešće prati i apel za pomoć, jer, kako ukazuju stručnjaci, onaj koji je odlučio da sebi prekrati život, u stvari, šalje poruku okolini da ne može više da podnosi svoje probleme.

Nažalost, takve poruke u okolini, odnosno kod „običnih ljudi” retko nailaze na odjek, najčešće zbog navike da „svako gleda svoja posla”, a i teške godine za nama učinile su svoje.

Stoga aktivnost Centra za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce” u Novom Sadu, jedine institucije tog tipa u jugoistočnoj Evropi, predstavlja jedinstven i dragocen izvor podataka o ljudima na korak od provalije.

Godišnje na broj centra 021/662-33-93 u proseku se javi više od 1.200 osoba sklonih suicidu da potraži savet, pomoć ili mogućnost da se nekome povere.

Nedavno je pokrenut i projekat volonterskog rada psihoterapeuta u novosadskim školama, a pomoć je namenjena, pre svih, deci s problemima u učenju, sa invaliditetom i problemima u porodici. Kao što smo već pisali, širom grada, na najfrekventnijim mestima, postavljene su info-oznake s ciljem da se suicidne osobe odvrate od najcrnjih misli.

„Pre nego što pređeš ogradu, pokušaj sa nekim da razgovaraš”, piše na velikoj tabli kod Varadinskog mosta, odakle skokom, u Dunav, sve više ljudi odlazi u večnost.