Умирање наде

Опет ће зора сунцем да се кити
и нови дан надом да одише.
Али, мене овде више неће бити,
а трагове ће ми спрати већ прве капи кише.
За мене наде нема више.
Тако је морало бити.

Ови стихови су, у ствари, опроштајно писмо седамнаестогодишње девојке из једног бачког града, написани уочи одлуке да изврши самоубиство. Док је испијала смртоносну дозу „коктела” медикамената, била је уверена да јој откуцавају последњи минути. На срећу, захваљујући стицају околности и брзој интервенцији лекара, девојка је спасена у последњем тренутку.

Али, наравно, не завршавају се овако сви покушаји самоубистава. Према процени надлежних служби и стручњака (не постоји потпуна евиденција), у Војводини, једној од најугроженијих европских регија по броју самоубистава, годишње више од пет хиљада особа покуша себи да одузме живот, а последњих година око 700 у томе и успева.

Према полицијским подацима (по правилу, медији ретко региструју самоубиства), суицидне особе најчешће себи одузимају живот вешањем и ватреним оружјем, а по учесталости следе тровање и сечење вена.

Особе од 15 до 35 година су, како указују извори из надлежних установа, најкритичнија група која је у стању да дигне руку на себе, али међу онима који заврше фатално доминирају лица између 50 и 70 година.

Међу патолошким поремећајима који прате суицид најчешћи су алкохолизам и психички проблеми (најчешће депресија), с тим што код оних који изврше самоубиство „преовлађују агресија и аутодеструкција”, док покушај суицида код оних који су још у дилеми да ли да то почине најчешће прати и апел за помоћ, јер, како указују стручњаци, онај који је одлучио да себи прекрати живот, у ствари, шаље поруку околини да не може више да подноси своје проблеме.

Нажалост, такве поруке у околини, односно код „обичних људи” ретко наилазе на одјек, најчешће због навике да „свако гледа своја посла”, а и тешке године за нама учиниле су своје.

Стога активност Центра за пружање емотивне подршке особама у кризи и превенцију самоубиства „Срце” у Новом Саду, једине институције тог типа у југоисточној Европи, представља јединствен и драгоцен извор података о људима на корак од провалије.

Годишње на број центра 021/662-33-93 у просеку се јави више од 1.200 особа склоних суициду да потражи савет, помоћ или могућност да се некоме повере.

Недавно је покренут и пројекат волонтерског рада психотерапеута у новосадским школама, а помоћ је намењена, пре свих, деци с проблемима у учењу, са инвалидитетом и проблемима у породици. Као што смо већ писали, широм града, на најфреквентнијим местима, постављене су инфо-ознаке с циљем да се суицидне особе одврате од најцрњих мисли.

„Пре него што пређеш ограду, покушај са неким да разговараш”, пише на великој табли код Варадинског моста, одакле скоком, у Дунав, све више људи одлази у вечност.