Трутови

У нашој народној традицији још се задржао давни обичај да се младенци пре прве брачне ноћи засладе медом и орасима. Кажу: ваља се, да брак буде срећан и плодоносан, са много дечице.

Судећи по негативноj демографскоj тенденцији у Србији, са веровањем у овај обичај нешто, ипак, није у реду већ дуже време. Развода је све више (у Новом Саду, рецимо, њихов број знатно надмашује број венчања), а деце све мање. Не вреди ни што новосадски градоначелник са три потомка даје лични пример борби против „беле куге”.

Док трају полемике да ли су се то младожење олењиле или је економска криза учинила своје, ето новог белаја.

Управо ових дана „Политика” је обелоданила да је Савез пчеларских организација Србије прогласио ове године елементарну непогоду у целој држави, јер је принос меда од Хоргоша до Врања смањен за невероватних 70 одсто.

Не, нису криве пчеле, традиционалне радилице. Јер, стручњаци кажу да је у периоду када је требало да се одгаје такозване дугоживеће зимске пчеле, због поремећаја вегетације, понестало квалитетне хране, па су се пчеле размножиле као краткоживеће и убрзо поумирале, не стигавши да испуне „годишњи план”.

Трутови се, по навици, нису много претргли. А, изгледа, ни надлежни.

Из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства пчеларима је стигло тек објашњење да ове године нису у могућности да им притекну у помоћ, уз обећање да ће нешто новца за њих одвојити наредне године. Узгред, друге државе у транзицији у окружењу, и без елементарне непогоде, помажу пчеларима адекватним субвенцијама по кошници.

Пчелари су на време ставили до знања да ово више није питање колико ће штету претрпети произвођачи меда, већ је брига за пчеларство неопходна да би се одржала биолошка равнотежа. Јер. без равномерног опрашивања пољопривредних и других култура, за шта су „задужене” пчеле, приноси хране, и поред примене врхунске агротехнике, могу бити више него преполовљени. Суочавање фармера у САД са таквом непогодом, такође, недвосмислено опомиње.

У Војводини поремећај биолошке равнотеже због изумирања пчела може бити најпогубнији управо због интензивности узгајања ратарских култура на овом подручју. Али, Лале се не дају, Сосе поготово, па целу ствар преокренули на шалу.

Навалила Соса, препричавају паори, да оду на вашар и купе теле, а Лали то не беше право, па кренуше каруцама поред њему познатог пчелињака, верујући да ће је пчеле изуједати и одвратити од пазара. Међутим, пчеле уместо на Сосу, навалише на Лалу и то баш када застаде да обави „малу потребу”. Уједоше га на незгодном месту које брзо отекну, Лала кука, а Соса осети прилику и препоручи му „терапију”. Али, Лала се брзо умори од „брачне дужности”, па подвикну Соси: „Пусти то, жено, ајмо на вашар да купимо теле”.

„Ама, труте један, пусти сад теле, него купуј пчеле”, неочекивано се предомисли Соса.

Али, ваљда се надлежни неће ослонити само на Сосу...