Pandemije kao uragani

Pandemije i velike epidemije su kao uragani – iznenada se pojave pa utihnu posle više meseci, godina ili decenija. Retko potpuno prestanu da postoje, poput SARS-a (teškog akutnog respiratornog sindroma), rasejanog po svetu iz Kine 2003. godine. Obično bolest nastavi da se javlja, bilo stalno bilo skoro stalno – sa sezonskim ili drugim varijacijama – bilo sporadično, kada biva povremeno unošena iz endemskih žarišta.

Tako je poslednja, sedma pandemija kolere krenula iz svoje postojbine, severozapadnog dela indijskog potkontinenta, 1961. godine, harala je mnogo godina i ostavila je svoja i danas aktivna žarišta u više delova sveta. Za pandemiju side saznalo se 1981. godine, a još uvek nije stavljena pod kontrolu.

Pandemija pušenja počela je pre nešto više, a pandemija gojaznosti pre nešto manje od 100 godina. Obe još uvek traju, uz neminovne razlike. Na Zapadu je pušenje suzbijeno u velikoj meri, dok se na Dalekom istoku, posebno u Kini, tek beleži rastući trend korišćenja duvana. U realistički prikazanim karikaturama između dva svetska rata kapitalisti su imali izražene trbuhe, podvaljke i tompus u ustima, a njihovi radnici su bili upadljivo mršavi. Danas su bogataši u teretani ili na trim-stazi, preziru pušenje kao prostačku naviku i po pravilu su vitki, a sirotani slobodno vreme provode s pivom u jednoj i cigaretom u drugoj ruci, dok stolica škripi pod njihovom težinom.

Kada i kako onda sudimo o kraju pandemije ili epidemije? Zavisi od bolesti. U vreme pojave velikih boginja u Jugoslaviji 1972. godine, shodno i danas važećim propisima, čekalo se da prođe dvostruko vreme maksimalne inkubacije bez pojave novih bolesnika. Za proglašenje iskorenjenosti ove zaraze u svetu, 1980. godine, trebalo je da isteknu dve godine od registrovanja poslednjeg slučaja obolevanja.

Muke nastaju kada bolest opstaje, kao što je slučaj sa kovidom 19. Američki predsednik Bajden je još septembra 2022. jednostavno obnarodovao da je pandemija gotova, a aprila ove godine potpisao je rezoluciju kojom je zvanično okončao vanrednu situaciju zbog kovida 19 u toj zemlji. Mi smo uveli, pa 6. maja 2020. ukinuli vanredno stanje, treće u našoj modernoj istoriji (posle 24. marta 1999. i 12. marta 2003), davno smo olabavili mere sprečavanja i suzbijanja bolesti, ali vanredna situacija je, bar formalno, još uvek u toku.

No, kakve god da su naše administrativne odluke, kovid 19 „živi svoj život”. Njegov uzročnik je, uz bezbroj drugih mikroba, postao deo naše životne zajednice i tako će ostati. Srećna je okolnost što to nije više ona ista bolest. S jedne strane, mi smo mnogo otporniji, bilo zahvaljujući prirodnom prokužavanju, bilo vakcinaciji, a s druge strane, virus je promenio ćud, postavši nešto pitomiji, mada i prenosiviji.

U najvećem delu sveta kovid 19 se danas tretira kao grip. I, zaista, glavni pandemijski udar je za nama. Međutim, posledice su zastrašujuće. Za samo tri godine, infekcija koronom se tragično završila za 20 miliona ljudi, koliko grip odnese žrtava za više decenija. Srbiju je pandemija posebno teško pogodila, jer je ubila svakog stotog našeg građanina.

Tek će se procenjivati dugotrajan štetan uticaj kovida 19 na različite sisteme organa, pre svega na srce, krvne sudove i pluća, ali je već sada jasno da smo suočeni sa epidemijom dugog kovida. On pogađa otprilike svakog desetog bolesnika (ranije je taj procenat bio viši) i vodi krajnjoj iscrpljenosti, otežanom memorisanju i pojavi oko 200 drugih neprijatnih simptoma i znakova.

Ove jeseni u celom svetu su grunule zaraze koje su od početka 2020. bile potisnute kovidom 19. Na račun Kine su čak upućivane optužbe da krije novu nepoznatu bolest. Ispostavilo se da je popuštanje do tada rigoroznih mera dovelo do učestale pojave niza infekcija disajnih organa, pre svega atipičnih upala pluća izazvanih bakterijom Mikoplazma pneumonije.

Poslednji talas kovida 19 razvlači se u Srbiji još od avgusta. Predstojeći praznici učiniće da verovatno dobije u snazi. Prognoze su neizvesne, jer mi ne određujemo u potrebnoj meri prisustvo novih sojeva virusa, a neki među njima sve su prisutniji u ovom delu sveta. Uz to, tek dolazi prava zima. Zabluda je da vlažna hladnoća pogoduje infekcijama sličnim gripu. Od snega i kiše se nakvasi obuća, ali suv hladan vazduh pospešuje sezonski porast učestalosti većine respiratornih zaraza.

Mere zaštite uglavnom su prepuštene pojedincima. Ko je hteo, vakcinisan je protiv gripa. Kod nas, nažalost, nema vakcine protiv aktuelnih sojeva uzročnika kovida 19, jer je interes građana bio mali. Maske u ovom delu sveta nisu šire prihvaćene kao koristan vid zaštite, pa ostaju ostale mere, pre svega izbegavanje rizičnih situacija.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista