Uloga Miloša Bikovića u trećem svetskom ratu

Miloš Biković se zamalo onesvestio nekoliko puta. A ko ne bi kada ga na kasting pozove najveći ruski reditelj Nikita Mihalkov i ponudi mu jednu od glavnih uloga u filmu „Sunčanica”. Drugi put, Biković je dobio sunčanicu nedavno, kada ga je pozvao Majk Vajt, tvorac najgledanije svetske serije „Beli lotos”. Briljantna američka serija postala je globalni fenomen i dok se čeka početak treće sezone, HBO televizijska mreža je objavila da će jednu od glavnih uloga igrati Miloš.

Kada su milioni obožavatelja ove serije videli lica novih glumaca, pomislili su da je kasting savršen, dok nisu guglali Miloševo ime. Njegovo lepo lice počelo je da poprima zlikovački karakter, što Miloš svakako ume uverljivo da odigra, kada su ukapirali da je on najpopularniji glumac u Rusiji. Započele su svađe na društvenim mrežama i neki od pratilaca su pretili bojkotom ne samo Bikovića već i Majka Vajta i samog HBO-a.

Ništa novo na kugli zemaljskoj. Još je Umberto Eko rekao da internet daje prostor hordama idiota da iznesu svoja mišljenja, što su ranije mogli samo u baru, odnosno u kafani, posle čaše vina, bez ikakve štete po društvo. Sada imaju isti prostor za priču kao nobelovci.

Anonimusi, sve sami dobitnici instagram Nobela, u gorućoj želji da njihovo mišljenje bude važno, napravili su idealno tlo i uporište za kensel kulturu, što bi ovoga puta značilo da Biković može biti otkazan iz serije.

Naravno da Britanac Vajt nije neobavešten, iako je igrao takve smotane tipove u „Školi rokenrola” ili „Dobroj devojci”. Vajt je dobro je znao da je Biković igrao mlade, bogate i razmažene prevarante, kriminalce i melodramske zavodnike koji usput umeju da šutnu loptu.

Ali globalni dramski zaplet eskalirao je kada je ministarstvo spoljnjih poslova Ukrajine na mreži „Iks” upitalo televizijsku mrežu HBO da li je u redu da rade sa osobom koja podržava genocid i krši međunarodno pravo. U toj objavi navedeno je da Biković podržava Rusiju od početka invazije na Ukrajinu.

Krvožedni britanski tabloid „Dejli mejl” raspalio je naslov „Dragi HBO, da li zaista podržavate genocid?”

Ne, drago ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine, Miloš Biković ne podržava genocid u vašoj zemlji. Ali ga je pominjanje u tom kontekstu lansiralo u stratosferu medijske pažnje. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije reagovalo je pod oznakom hitno, saopštivši da je Srbija veoma ponosna na Ustavom zagarantovano pravo na slobodno naučno i umetničko stvaralaštvo.

„Podvlačimo da su tvrdnje ukrajinske strane neutemeljene, budući da je Miloš Biković, pre svega, jedan od najpopularnijih i najtalentovanijih srpskih glumaca svoje generacije, koji je, iako mlad, već ostvario traga u srpskoj, ali i međunarodnoj kinematografiji”, naglasilo je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Tako je Miloš iz nehata dobio jednu od glavnih uloga u trećem svetskom ratu, koji, uzgred, još nije objavljen. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prošao je kroz manje žanrova od svog kolege Miloša, ali im je zajedničko to što je i Volodimir znao da bira prave uloge. Ili uloge predskazanja, jer je igrao predsednika Ukrajine u satiričnoj komediji četiri godine pre nego što je to zaista i postao. Serija se zove „Sluga naroda”, ali ona nije dostigla ni približnu gledanost kao ruski filmovi „Sluga 1” i Sluga 2”, u kojima glavnu ulogu igra „okrivljeni” Biković. Zelenski je ubedljiviji glumac u stvarnom životu nego na filmu, dok Miloš bira da svoj talenat izražava isključivo na filmskom platnu i pozorišnim daskama.

Šta je greh Miloša Bikovića? To što je postao najpopularniji glumac u Rusiji? To što je dobio rusko državljanstvo, po ukazu Vladimira Putina lično i orden Puškina? Ali ako je i Puškin kenselovan na zapadu, a pre njega i Čehov, Tolstoj i Dostojevski – čak su i ruske mačke oterane sa međunarodnih izložbi – onda se s pravom može zaključiti da Miloš nije u tako lošem društvu.

O nečemu drugom je ovde reč. Dok su Amerikanci i Rusi završavali zajednički poslove po svetu, zapadni mediji su bildovali mačo-imidž Vladimira Vladimiroviča. Predsednik Rusije je pred Šeron Stoun, Monikom Beluči i Vinsentom Kaselom, Kevinom Kostnerom, Kurtom Raselom i Goldi Houn, a bilo je tu prisutno još junaka iz Holivuda, pevao američki klasik „Bluberi Hil”. Naravno da Putin peva kao Ivica Dačić u najlošijem izdanju, ali ga je te 2010. Šeron Stoun naglašeno oduševljeno gledala, dok ni Putin, u crnom odelu i beloj košulji, nije bio ravnodušan.

I Dmitrij Medvedev i Bono Voks su, u svoje vreme, hodali po peščanoj plaži u suton, toliko blizu jedan drugom da je pitanje gde su nestali u daljini. Ni Bono, rokenrol verzija Bernarda Arnija Levija, ni holivudski krem de la krem, nisu snosili posledice svoje naglašene bliskosti sa Putinom i Medvedevim, čovekom broj dva Ruske Federacije.

Miloš Biković nije ustajao i frenetično aplaudirao Putinu, kao što su to činili Kevin Kostner i Kurt Rasel, koji zamalo nisu pustili suzu, niti je nestao u pomračini zajedeno sa Medvedevim. Biković je, jednostavno, odlično glumio u ruskim filmovima, furiozno osvajajući moskovski umetnički presto. Za to je verovatno kriv jedan od najznačajnijih svetskih reditelja Nikita Mihalkov, koji je Bikoviću dao ulogu barona Levickog. Ako je Miloš do tada važio za lepuškastog mladog glumca, u filmu „Sunčanica” postao je tragični junak ruskih podela, koji svojim završnim monologom predviđa katastrofično doba Rusije.

Odjednom, mladi Tirke iz Bjelogrlićevog filma „Montevideo, bog te video”, za kojim uzdišu klinke, postaje melanholični prorok ruske sudbine. Naravno da s takvim mentorom kao što je Mihalkov, dobitnikom Oskara za film „Varljivo sunce”, Biković ima svetlu budućnost. Jer Sunce je varljivo, zar ne?

U međuvremenu, Miloš igra sjajno debeovskog krimosa Maraša u „Južnom vetru”, otvara animirani studio u kom mu crtaće sinhronizuje Džoni Dep u trenutku kada je upravo Džoni nakratko kenselovan iz Holivuda.

Naravno da Majk Vajt, tvorac „Belog lotosa”, sve to zna i zato uzima Miloša za jednu od glavnih rola u trećoj sezoni najnagrađivanije serije poslednjih godina. Verovatno ni sam Vajt ne zna koliko je „Emija” i „Zlatnih globusa” dobio.

Miloš se idealno uklapa u serijal o satiričnom prikazu najbogatije američke klase, koja letuje u rizort-hotelu „Beli lotos” i tokom odmora pokušava da izdrži samu sebe. U prvoj sezoni su na Havajima, u drugoj na Siciliji, ali unutrašnji demoni koji progone glavne junake su isti: beskrupuloznost, narcisoidnost i različite vrste zavisnosti: alkoholizam, kokain, ali pre svega – novac.

Žanrovski, ova serija obavijena gorkim humorom ima elemente trilera, psihološkog horora i misterije, ali dominira oštra kritika bogate američke bele klase, od njihove anksiozne dece, do roditelja, korporativnih aždaja koji u bajkovitim pejzažima ispoljavaju tamne strane svojih ušećerenih života.

Svaki serijal je započinjao ubistvom i sa po nekoliko leševa, kao metafore današnjeg sveta. Čak vas i na godišnjem odmoru čeka smrt, a ubica je tu, negde među vama. I ne zove se Miloš Biković!