„...Jer sloboda se krstovima meri...”
Rafal Perl*
Jedan od najiskusnijih i najcenjenijih poljskih diplomata redovno objavljuje informacije o novim žrtvama ruske agresije na Ukrajinu na svom profilu na društvenim mrežama. Dok gledamo fotografije mladih ljudi punih snova i želje za životom, čiji su planovi za naredne decenije prekinuti smrću na frontu, odraslih muškarca koji su napustili stabilan porodični život i karijeru kako bi se borili za otadžbinu, jezik i slobodu odlučivanja o budućnosti svoje zemlje, i naposletku civila – žena, dece, staraca koji su poginuli na kućnom pragu ili bežeći od ratnog vihora, ruskih metaka, bombi, raketa ili artiljerijske vatre – nameće se samo jedno pitanje – zašto? Ova simbolična komemoracija, koja podseća svet na priče o njihovim životima, „istrgnuta” iz nepristrasne statistike svakodnevnih masovnih gubitaka u okviru sukoba koji zapravo nije počeo pre dve, već pre deset godina, takođe svedoči o stravičnoj ceni koju je Ukrajina morala da plati za svoje odlučno protivljenje ruskom imperijalizmu. Milioni izbeglica, desetine hiljada žrtava, ogromna razaranja i humanitarna kriza, bauk gladi i neizvesnosti na svetskim tržištima – posledice su rata, koje se, iako je reč o bilateralnom sukobu, osećaju u celom svetu.
Ukrajina krvari – napadana sa zemlje, vode i iz vazduha, ali bori se hrabro i žestoko, svesna ciljeva agresora koji, po uzoru na najgore režime 20. veka obuzete ludilom sopstvene nadmoći, uskraćuje Ukrajincima pravo na državnost, nacionalni, istorijski i jezički identitet tako što ih ubija, pljačka i muči, ali i svesno uništava ukrajinsku kulturnu baštinu i sprovodi masovnu rusifikaciju. Ukrajina se već dve godine herojski bori protiv sveobuhvatne invazije, uprkos dežurnim vojnim i geopolitičkim stručnjacima koji su više puta predviđali njen brzi kolaps, uprkos populistima koji zahtevaju „mir i prosperitet po svaku cenu”, uprkos samouverenom agresoru i njegovoj propagandi, koji je pokrenuo „specijalnu vojnu operaciju” pripremajući se za brzu vojnu akciju, masovna odlikovanja i pobedničku paradu na ulicama Kijeva. Bore se i Ukrajina i Ukrajinci, svesni podrške, međunarodne pomoći i solidarnosti koje ih prate od prvih dana borbe protiv ruskog agresora. Materijalna podrška (koja podrazumeva i nabavku vojne opreme i municije), finansijska podrška, humanitarna pomoć (uključujući i onu koja dolazi iz Srbije), briga o ukrajinskim izbeglicama, ali i izgledi za članstvo u Evropskoj uniji i široka politička podrška na međunarodnom planu, za Kijev nije samo „biti ili ne biti” u sadašnjem trenutku, već i nada, tako potrebna u najtežim trenucima borbe protiv okupatora.
Bez obzira na to što su poljsko-ukrajinski odnosi, istorijski gledano, bili daleko od idealnih, u trenutku najvećeg iskušenja za našeg suseda, pred nemilosrdnom oružanom agresijom usmerenom na ukrajinsku državu i ukrajinski narod, Poljska i Poljaci nisu ni na trenutak oklevali da pruže svesrdnu pomoć, koja nije prestala ni do danas. Pored toga što je ugostila više od četiri miliona ukrajinskih izbeglica, Poljska spada u najveće donatore pomoći Kijevu (više od 13 milijardi evra, odnosno dva odsto BDP-a), a uz to pruža i svesrdnu podršku Ukrajini na međunarodnom planu. Pomoć Ukrajini i Ukrajincima i fenomen masovnog uključivanja poljskog društva u nju nisu samo rezultati političke vizije budućnosti našeg kontinenta zasnovane na saradnji i kolektivnoj bezbednosti, u kojoj mora biti mesta za nezavisnu, celovitu i demokratsku Ukrajinu, već i konkretan izraz duboko ukorenjenih vrednosti u poljskom genu.
Reč je pre svega, o slobodoljublju i osećanju solidarnosti, simbolično izraženom u geslu poljskih vojnika što su se borili u drugim zemljama (u vreme Proleća naroda u Mađarskoj 1848. godine, ali i tokom srpskih nacionalnih ustanaka) tokom 19. veka, koje glasi „za našu i vašu slobodu”, ali i o nesvakidašnje bolnim iskustvima iz 20. veka. Poljska naših dedova i pradedova nije podlegla ucenama Adolfa Hitlera 1939. godine, i mada je po mišljenju predsednika Ruske Federacije V. V. Putina, koji je u nedavnom intervjuu s Takerom Karlsonom rekao da je navodno „nespremnost Varšave da sarađuje naterala Treći rajh da započne Drugi svetski rat i izvrši invaziju na Poljsku”, mi zapravo možemo biti ponosni na činjenicu da smo prvi krenuli u oružanu borbu protiv nacističkih agresora koji su nameravali da osvoje Evropu, pa čak i svet. U septembru 1939. Poljska, koja nije dobila savezničku podršku, postala je žrtva nacističke Nemačke i njenog vernog partnera – Sovjetske Rusije, koju aktuelna kremaljska vlast toliko veliča, a koje su, sprovodeći tajni protokol pakta Molotov-Ribentrop, izdajnički napale našu zemlju 17. septembra zabivši nož u leđa poljskoj vojsci. Iako smo pretrpeli poraz, naš primer su sledili i drugi hrabri narodi – među njima i srpski, koji takođe nisu poklekli pred ucenama i pritiscima nacističke Nemačke, već su se opredelili za borbu i očuvanje časti uprkos višestrukoj nadmoći neprijatelja i velikom danku u krvi koji smo morali zajedno da platimo u borbi do konačne pobede.
Srećom, Ukrajina i Ukrajinci danas nisu sami – u sukobu s teritorijalno najvećom državom na svetu, koja po svaku cenu nastoji da obnovi imperiju zasnovanu na strahu i pretnji agresijom, a koji se pogrešno tumače kao poštovanje, Kijev može da računa na veliku grupu saveznika koji nisu i neće biti ravnodušni prema budućnosti ukrajinskog naroda i države. Zahvaljujući herojstvu njenih branitelja i snazi otpora agresiji, Ukrajina će u modernoj svetskoj istoriji ostati upamćena kao država, uprkos naporima ruske propagande da je iz te istorije izbriše. A reči poljskog diplomate podsetiće nas na završne reči najpoznatije pesme poljskih vojnika iz Drugog svetskog rata – „jer sloboda se krstovima meri, istorija samo tu jednu ima grešku” (iz pesme „Crveni makovi na Monte Kasinu”).
*Ambasador Republike Poljske u Srbiji
Prevela s poljskog Mila Gavrilovi
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
