Humanitarni horor u Sudanu

Brutalni građanski rat u Sudanu obeležava danas prvu godinu tokom koje je 15.000 ljudi ubijeno, a galopirajuća glad i raseljavanje najavljuju tragičnu humanitarnu krizu.

„Sudan je na putu da postane najteža kriza gladi na svetu”, upozorava visoki zvaničnik UN Edem Vosornu.

UN procenjuju da je pomoć neophodna za blizu 25 miliona ljudi, odnosno polovini stanovništva, da je sa nestašicom elementarne hrane suočeno 18 miliona, od kojih je pet miliona na ivici katastrofalne gladi. Osam miliona Sudanaca je raseljeno, od čega 1,7 miliona po susednim državama. Oko 70 odsto zdravstvenih centara je nedostupno.

U izbegličkom logoru na severu oblasti Darfur jedno dete umire svaka dva sata. Fond UN za decu izveštava da je 14 miliona dece pred najvećom globalnom krizom. Oko 3,5 miliona dece prisilno je raseljeno, blizu 7,5 miliona nema pristup bezbednoj vodi za piće, a tri miliona onih ispod pet godina pati od akutne neuhranjenosti. Čak 19 miliona je odvojeno od škola.

Proizvodnja žita je tokom godinu dana rata pala za 64 odsto, što kao posledicu ima skok hrane od 73 procenta. Tek pet odsto Sudanaca može sebi da priušti normalan obrok.

Sukobi između pripadnika regularne armije (SAF), koju predvodi general Abdel Fatah el Burhan, i paravojnih Snaga za brzo razvijanje (RSF), pod komandom generala Muhameda Dagala, počeli su ličnim rivalstvom, a ubrzo su dobili na intenzitetu pošto su se uključile razne naoružane grupe i plemenske milicije.

Etnički, plemenski i politički obračuni doveli su do bombardovanja, razaranja, masovnih ubijanja, silovanja i pljački. Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda je pred Savetom bezbednosti UN izjavio da postoje dokazi o ratnim zločinima obe strane.

Rat se prelio i preko granica Sudana izazivajući regionalnu krizu jer akteri nude podršku jednoj ili drugoj strani.

SAF i RSF oglušuju se o pozive da omoguće humanitarnu pomoć, a međunarodne organizacije zbog opšteg nasilja nemaju pristup mnogim ugroženim oblastima najprostranije zemlje Afrike. Čim jedna strana predloži rutu za doturanje pomoći, druga je odmah blokira.

SAF kontroliše glavni grad Kartum i većinu regiona na zapadu zemlje, dok RSF drži sever i istok Sudana, uključujući i glavnu luku na Crvenom moru, Port Sudan.

Savet bezbednosti je u martu pozvao na hitan prekid vatre. Amerikanci su upozorili da će od saveta zahtevati akciju kako bi se gladnima i bolesnima isporučila pomoć, ako treba iz susednog Čada ukoliko se ne uspostave bezbedni koridori.

Zaraćeni generali imaju svoje planove. Uprkos upozorenjima iz Vašingtona da otvori granicu prema Čadu, RSF je u naletu i priprema pojačane operacije pošto je dobio podršku grupa iz oblasti Darfura, poprišta krvavih sukoba arapskih muslimana i afričkih animista 2003, kada je ubijeno 480.000 ljudi. U toku je mobilizacija, a za Kartum se šalju pojačanja.

SAF takođe najavljuje kontinuirani otpor i ne obazire se na optužbe UN da raketama i granatama gađa gusto naseljena područja i da civile koristi kao ljudski štit.

Savet bezbednosti je početkom decembra izglasao povlačenje političke misije UN iz Sudana, pošto je sudanska vlada njen učinak označila kao „razočaravajući”. Pokušaji posredovanja SAD i Saudijske Arabije su jedan za drugim propadali.

Poziv na primirje tokom upravo isteklog meseca ramazana, koji je uputio generalni sekretar UN, bio je ignorisan. SAD se nadaju da će 18. aprila u Saudijskoj Arabiji biti obnovljeni mirovni pregovori, ali pristanka zaraćenih strana nema. I pitanje je da li će ga biti, pošto jedan od vodećih komandanata armije, general Jaser el Ata, ponavlja da sa RSF neće biti pregovora pre nego što paramilitarna grupa ne preda sve teritorije koje je tokom rata zauzela.

Adel Sajed Ahmed, sudanski pisac i politički analitičar, nije usamljen kritičar koji smatra da svetska zajednica uporno insistira na vojnom rešenju koje, posle godine žestokih sukoba, deluje neostvarljivo. Proziva UN što nisu našle odgovarajuće mehanizme da dopreme hranu i lekove i da uspostave bezbedne humanitarne koridore.

U Parizu se, u senci konflikta u Gazi, na godišnjicu sudanskog građanskog rata održava donatorska konferencija. Prepuštanje rešenja zaraćenim stranama samo znači da će se nastaviti konflikt niskog intenziteta, koji dodatno produbljuje etničke razlike. Humanitarna kriza poprimiće takve dimenzije da će svet ipak morati odlučnije da se angažuje.