Aranžman sa MMF-om siguran do kraja 2026.

Srbija će i ubuduće imati sporazum s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), saopštio je Siniša Mali, ministar finansija, nakon okončanja posete Vašingtonu, gde je bio zajedno s predstavnicima Narodne banke na prolećnom zasedanju ove međunarodne finansijske institucije i grupacije Svetske banke. MMF je odobrio produžetak aranžmana na još dve godine, naveo je on.

„Ono što je važna vest jeste da nama sporazum s MMF-om ističe krajem ove godine i dogovorili smo se da ćemo ga produžiti, još na najmanje dve godine. Ove ili naredne godine očekujem i formalno dobijanje investicionog rejtinga. Hoćemo i taj formalni pečat najvećih rejting agencija. Kada sa investicionim kreditnim rejtingom uđemo u grupu najboljih ekonomija to će značiti jeftinije izvore finansiranja, veći podstrek za investicije, zapošljavanje, nova radna mesta, posledično bolje plate”, rekao je Mali.

Po tome što je naveo da se radi o produženju trajanja aranžmana manje-više je jasno da će to biti aranžman iz predostrožnosti koji ne podrazumeva da nam MMF stavi na raspolaganje finansijska sredstva i koji je manje obavezujući za nas, odnosno s manje kontrole s njihove strane.

Dejan Molnar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da postojanje aktivnog aranžmana sa MMF-om uvek investitorima i uopšte privrednim subjektima šalje pozitivan signal pre svega u smislu makroekonomske stabilnosti. To se tako gleda u tom poslovnom i investitorskom svetu.

„Očekivano je da mi sklapamo nove aranžmane sa MMF-om, ali treba da imamo u vidu da on vodi računa o potencijalu i kapacitetu jedne zemlje da redovno servisira obaveze prema međunarodnim kreditorima. On nema cilj da vodi računa o održivom privrednom rastu u nekoj zemlji. Nacionalne vlade imaju odgovornost da vode računa šta je dugoročno dobro za privredi rast i ekonomsku stabilnost, kao i za povećanje životnog standarda. Na nama je da aranžman iskoristimo u smislu da se u domaćoj ekonomskoj politici donose takve odluke, pre svega na investicionom planu koje zaista na dugi rok obezbeđuju neku održivu stopu rasta”, kaže Molnar.

Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu „Singidunum”, kaže da je produžetak aranžmana sa MMF-om dobra odluka i podseća da mi u kontinuitetu imamo različite forme saradnje s njima.

„Takva vrsta aranžmana nam pruža kredibilitet i sigurnost u donošenju predstojećih odluka posebno iz domena javnih investicija. Ti aranžmani nam služe kao neka vrsta ograničenja u smislu kontrole donošenja odluka ekonomske politike i da nemamo odskakanja po pitanju najvažnijih ekonomskih indikatora kao što su platnobilansni deficit, budžetski deficit, udeo javnog duga. Pred nama su i izazovi u sferi javnih investicija Ekspo 2027. Zato je dobro imati aranžman koji nam daje neku vrstu stabilnosti u primeni naših mera ekonomske politike”, kaže Stakić.

Što se tiče najava da ćemo relativno skoro dobiti investicioni rejting i da ćemo se pomeriti sa sadašnjih BB plus na BBB minus, ovaj ekonomista kaže da je rano da se to uzima zdravo za gotovo i da se ponašamo kao student koji pre ispita smatra da će sasvim sigurno proći. Jer za dobijanje te ocene uzima se kompletna dijagnostika ne samo ekonomske politike već i ostalih dešavanja poput političkih i geopolitičkih dešavanja.

„Dobijanje investicionog rejtinga je velika stvar sa stanovišta vođenja makroekonomske politike, jer na taj način ulazimo u gornju polovinu tabele rejtinga. Zbog toga će se povećati broj investitora koji će kupovati naše hartije od vrednosti, a država će se zaduživati po nižim kamatama”, kaže Stakić.