Kolo srpskih sestara pomaže dečju bolnicu

Novi Sad – Humanitarni koncert priređen je 23. aprila za Dečju bolnicu u Novom Sadu, a održan u Sinagogi u organizaciji Kola srpskih sestara Eparhije bačke SPC. Brigom za druge, uvezujući se ženskim rukama u to kolo čovekoljublja duže od 120 godina, koliko je Kolo srpskih sestara obeležilo prošlog decembra, ono nastavlja da „plete” humanitarne niti i povezuje. Humanitarni koncerti deo su tog klupka, rada u kome članice novosadske organizacije nisu same.

„Slava Bogu i hvala da imamo takve talentovane umetnike”, kaže nam predsednica Kola srpskih sestara Eparhije bačke Mirjana Šuljmanac Šećerov, misleći na sve one soliste, profesore, prvake opere, saradnike i studente koji nastupaju u humanitarnim večerima Kola.

Na kraju koncerta u Sinagogi, prvakinja opere i profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Milica Stojadinović izašla je da se zahvali publici.

„Bilo je izvrsno, nasmejana i ozarena lica, i naša prvakinja opere je osetila tu pozitivnu energiju”, kaže nam članica novosadskog Kola Dara Maletić, koja trideset godina vodi njihovo odeljenje za kulturu.

Ovakvi koncerti su pred praznik Vaskrs tradicionalni događaji koje priređuje Kolo srpskih sestara. Prikuplja se novac od ulaznica, a kako navode članice, od sredstava organizacije već su kupljena dva aparata za Dečju bolnicu u Novom Sadu.

„Uvek oko Vaskrsa priređujemo veliki koncert, a ove godine smo u mogućnosti da pomognemo nabavkom dva aspiratora za Dečju bolnicu. Za nas je važno da posle Vaskrsa odlazimo tamo sa korpom šarenih jaja, sa bojankama, da bi deca na lečenju mogla malo da se relaksiraju”, kaže predsednica organizacije u Novom Sadu.

Koncert je podržalo, kako napominje, Ministarstvo kulture, kroz projekat „Tradicija i kulturno nasleđe”, jednu od aktivnosti Kola.

„Kolo srpskih sestara sa tradicijom od 120 godina ima puno razloga da nastavi svoj rad. Pune ruke posla ima za nas i u današnje vreme. Samo su se godine promenile. Naš narod isto je u mukama. Istina, slobodna smo zemlja, nismo okupirani kao u istoriji”, navodi za naš list Mirjana Šuljmanac Šećerov.

Njena „sestra” Dara Maletić kaže da je u Kolu od 1991. godine.

„Mene je tuga i nesreća uhvatila onih devedesetih godina, pa sam htela nekako da pomognem onim izbeglim licima i deci bez roditelja. Posle sam videla da ne vredi dva-tri puta pomoć, nego da je potreban sistemski rad”, kaže ova Novosađanka za naš list.

Kolo srpskih sestara je osnovano 1903. u Beogradu. Danas postoji više oblasnih organizacija, a u Novom Sadu je reosnovano 1991. kao udruženje pri Eparhiji bačkoj. Nazivu je kumovao Branislav Nušić.

„Ne, nismo folklorno društvo. Naš ’kum’ Branislav Nušić nas je tako nazvao. Kolo znači da smo ujedinjeni u dobroti poput igrača koji su ujedinjeni u igri”, stoji na sajtu novosadske organizacije.

Predsednica udruženja kaže da i u današnjem društvu Kolo ima svoju ulogu. „I živeće, kao što je rekla Nadežda Petrović, dok i jedna Srpkinja postoji. Pomaže ne samo Srbima nego svim ljudima koji nisu na neki način kompromitovani”, dodaje ona.

Članice udruženja se trude da pomognu, kako navode, koliko je to u njihovoj moći. Za sebe kažu da su žene koje su se ostvarile u životu, da su i majke i domaćice, i doktorke i profesorke, inženjeri i magistri, ali da se bave i humanitarnim radom.

„Ljudi nekad kažu: O, pa vi imate vremena! Ali dragoceno je vreme svakoga od nas”, kaže predsednica Kola srpskih sestara u Novom Sadu.