Crteži evropskih velikana za rođendan

U Narodnom muzeju Srbije večeras će biti poseban štimung. Rođendan, i to 180. ove kuće biće proslavljen dvojako – u 18 sati Svečanom akademijom i dodelom priznanja u Atrijumu, a za 20 časova zakazano je svečano otvaranje izložbe „Tela i prostori” u Velikoj galeriji.

I upravo je to mesto za preporuku zaljubljenicima u nehajnost, lepršavost, istančanost, minucioznost ili intimizam crteža. Bogata je postavka u vidu izbora iz zbirki crteža stranih umetnika iz ovog muzeja – devedeset i šest dela evropskih stvaralaca iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Rusije, Italije, Bugarske, Holandije i Belgije i plejada imena: od Adolfa Mancela, Pjera Bonara, Edgara Degaa, preko Pjera Ogista Renoara, Pabla Pikasa, Nikolaja Reriha, Ogista Rodena, pa do Žana Koktoa, Amadea Modiljanija…

Kako je istaknuto, radovi na ovoj izložbi – a reč je o delima iz fundusa od 400 crteža koji se brižljivo čuvaju u Zbirci crteža i grafika stranih autora i Zbirci strane umetnosti – svedoče o otvorenosti i postojanom usmerenju muzeja da sakuplja i čuva dela autora van granica naše zemlje. Zahvaljujući tome, pored ostalog, Narodni muzej Srbije danas ima vodeće mesto među muzejima u ovom delu Evrope.

Naš domaćin pred večerašnje otvaranje bila je dr Dragana Kovačić, muzejski savetnik i autorka postavke koja ističe da je ideja izložbe da se prikaže na koji način su telo i prostor, dve velike i konstantne teme evropske vizuelne umetnosti, bile tumačene u vremenima kada se bitno menjao odnos prema čoveku i okolini. Nekoliko desetina umetnika delovalo je u vremenskom rasponu od tridesetih godina 19. veka pa do četrdesetih godina 20. veka i u ovom periodu smenjivali su se umetnički pravci, od romantizma do klasične avangarde. Naglasak na mediju crteža obuhvata različite tehnike i formate, od malih, usputnih zabeleški do završenih, autonomnih dela velikog formata.

– Crteži u obe kolekcije uglavnom su nastali u 19. veku, manji deo je iz perioda od 16. do 18. veka, kao i iz prve polovine 20. veka. Izvedeni su u raznim tehnikama, jer medij/disciplina crteža obuhvata različite postupke i kombinovanje materijala, grafičkih, kao i akvarela, zatim pastel... Dela na papiru se po pravilu ređe izlažu zbog osetljivosti materijala, ali smo u muzeju, međutim, u stalnu postavku uključili i ove radove, koji se periodično smenjuju – uvodi nas u priču o rođendanskoj postavci naša sagovornica i dodaje da će mnoga dela moći sada da se vide prvi put.

– Recimo, posle više decenija biti izloženi crteži Žan-Luja Forena i Kamija Pisaroa, kao i rad Maksa Ersta „Sećanje na prvi razgovor sa Himerom”. Jedna od ideja je bila i da se upravo uz velika imena izlože dela manje poznatih umetnika. Zbog toga sam redukovala izbor iz opusa Degaa i Renoara da bi manje poznati došli do izražaja, a inače se u muzeju čuvaju 29 dela Degaa i 58 dela Renoara. Na izložbi se nalaze i radovi koji do sada nisu bili izlagani, kao što je „Pašnjak kraj močvare” Kamija Koroa, „Pisac za stolom” Van Goga, „Stara ulica” Adolfa Mencela, kao i crteži Aleksandra Božinova, holandskih simbolista –  „Istočnjački konjanik” Mariusa Bauera i „Starozavetna kompozicija” Vilema Konijnenburha, ili „Skica za Izlet Nauzikaje” engleske umetnice Etel Voker – kaže ona i upućuje nas na jednu nit, odnosno na poseban vid zanimljivog izložbenog družbeništva dela:

– Činilo mi se izazovnim da uz Pisaroa izložim na primer Henrija Tonksa, engleskog umetnika s početka 20. veka, da se pokažu putevi postimpresionizma. Isto je i sa simbolizmom, gde je uz Odilona Redona izložen rad „Dekadenca” bugarskog umetnika Aleksandra Božinova, a tako se zajedno nalaze i Renoar i Konstantin Rerih. Takvi „slučajni susreti” umetnika koji do sada nisu bili dovođeni u vezu bili si mi posebno inspirativni.

A tu je još jedna njena intervencija. Umesto proširenih legendi koje se tiču umetničkih pravaca, autora ili samih dela ovde nas dočekuje nešto sasvim drugačije – izbor poezije različitih pesnika, Bodlera, Getea, Cvetajeve, Rastka Petrovića… Pesme će moći da se pročitaju u orginalu i u prevodu na srpski.

– Na ovaj način uvodimo publiku u jednu atmosferu i dajemo posetiocima prostor za novo čitanje dela koja će videti – objašnjava kustoskinja i na naše pitanje koje bi od izloženih crteža izdvojila kao bisere, ona odgovara:

– Meni su oni svi u istoj ravni. Toliko su međusobno različiti i posebni. Možda ipak da skrenem pažnju na Žan-Luja Forena, koji je najviše zastupljen, sa deset crteža izvedenih tušem i četkom. Nastali su u poslednjim decenijama 19. veka, kroz zapažanje pojava i stanja u modernom društvu.

Zanimljivo je, na koncu, spomenuti i to na koji su način formirane dve gorepomenute zbirke:

– Naše zbirke strane umetnosti se, nažalost, uvećavaju zaista retko. Ovo što imamo je rezultat i postignuće prošlih vremena. Radovi su stizali i kao pokloni, pa je tu poklon grada Amsterdama iz 1931, i kao poklon-zbirke, kao što je to Zbirka Rastka Petrovića, koju je poklonila njegova sestra Ljubica Luković 1971. Zatim tu je Zbirka Ljubomira Micića i Zbirka Eriha Šlomovića koje su preuzete od Zavoda za zaštitu spomenika 1949. Tu su i pojedinačni pokloni Milice Zorić Čolaković iz 1952. godine (Kamij Koro, „Pašnjak kraj močvare”), pa Nedeljka Gvozdenovića (Hans Hofman, „Akt”)... Posebno se ističe „Žena koja izlazi iz kade” Edgara Degaa, pastel koji je otkupljen na aukciji kod Diran-Riela u Parizu 1931. godine – zaključuje Dragana Kovačić.