Za mesec dana 144 prekršaja vozača trotineta

U svako doba dana i noći viđamo ih na ulicama i u parkovima. Mnoge nervira što moraju da se pomeraju dok oni prolaze brže ili sporije, kako ko, uz tiho električno brujanje. Njihovi vozači više nego ranije nose kacige i svetleće prsluke, a svoje trotinete pune u kafićima i restoranima.

Sofija Kostić ulicama Beograda vozi trotinet od kada ga je dobila na poklon pre nekoliko godina i, kako kaže, on joj je mnogo olakšao kretanje gradom.

– I sama sam želela da ga kupim jer on može da pređe od 10 do 12 kilometara u zavisnosti od jačine, i to mi je mnogo olakšalo kretanje po gradu, dolazak na fakultet i završavanje obaveza jer ne moram da čekam autobus, tražim parking. Neki deo grada mogu da pređem trotinetom za isto vreme za koje bih čekala autobus – kazala je Sofija i objasnila da trotinet ne vozi od kada je stupio na snagu zakon jer nije stigla da ga registruje.

– Znam ljude koji voze bez registracije i nisu platili nikakvu kaznu. Čula sam da svi koji su trotinet registrovali to su uradili jako brzo, sve je bilo gotovo za jedan dan – rekla je Sofija i istakla da uvek nosi kacigu i da je do donošenja zakona trotinet vozila po biciklističkoj stazi, a tamo gde je nema, po trotoaru, a u krajnjem slučaju i putem.

Vožnja električnih trotineta je, izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, konačno regulisana. Propisani su brzina, uslovi, kazne, kao i staze na kojima ih je moguće voziti. Izmenama zakona donesen je i Pravilnik o načinu izdavanja, vođenja evidencije, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila. On je stupio na snagu 5. aprila ove godine, a od 15. juna po ovom pravilniku trebalo bi da trotineti bez oznake ne mogu da učestvuju u saobraćaju. Pravilnikom je određeno da je za vožnju potrebna nalepnica kao vrsta registracije, a nju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja. Električne trotinete ne smeju da voze deca mlađa od 14 godina.

Pripadnici saobraćajne policije su, kako se navodi u saopštenju MUP-a, za mesec dana kontrole, u Srbiji sankcionisali 627 vozača električnih trotineta. U Beogradu su bila 144 prekršaja.

– Na teritoriji Srbije je zbog nenošenja zaštitne biciklističke kacige sankcionisano 288 vozača, zbog neposedovanja identifikacione nalepnice na trotinetu 227, a zbog nenošenja svetloodbojnog prsluka na kolovozu 81 vozač električnog trotineta. Sankcionisan je još 31 prekršaj – stoji u saopštenju MUP-a.

Propis kaže da vozači moraju da nose kacigu i prsluk, da ne smeju da nose slušalice niti da prevoze druge ljude ili stvari.

Kazna od 10.000 dinara predviđena je za vožnju bez kacige i prsluka, dok je za vožnju po auto-putu i moto-putu, kao i prevoženje drugog lica propisana kazna od 100.000 do 120.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

Novim izmenama predviđena je i kazna od 30 dana zatvora za nanošenje lakih telesnih povreda, od dve do osam godina zatvora za nanošenje teških telesnih povreda i za nanošenje smrtnih do 12 godina zatvora.

U našoj zemlji, prema rečima Aleksandra Mijailovića, iz Udruženja vozača trotineta, ima oko 250.000 trotineta, a registrovano ih je svega 7.000.

Izmenama je uvedena definicija trotineta kao lakog električnog vozila koje predstavlja motorno vozilo sa najmanje dva točka, bez mesta za sedenje, sa mehaničkim upravljačem, čija trajna nominalna snaga elektromotora nije veća od 0,6 kW, najveća brzina ne prelazi 25 km/č i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kilograma.

Zakonom je propisano da vozači ne smeju da se kreću po javnim putevima gde brzina kretanja prelazi 50 kilometara na čas, a maloletni gde prelazi 30 kilometara na čas. Na putevima ispod te brzine mogu da se kreću samo ukoliko ne postoji biciklistička i pešačko-biciklistička staza, kao ni biciklistička traka. Ne smeju se kretati po trotoaru. U prestonici, prema podacima iz prošle godine, ima 101 kilometar biciklističkih staza. Mnogi delovi grada, kao što je Zvezdara, uopšte ih ni nemaju. Najviše staza je na Novom Beogradu.

Na biciklističkim stazama je često, kaže Mijailović, onemogućena vožnja iz više razloga.

– Ili su ukinute zbog radova ili su vozila parkirana na njima. Koliko ja znam, nije planirana izgradnja novih staza. Deca od 14 do 18 godina smeju da voze u zonama gde se vozi 30 kilometara na čas. Mi te zone imamo samo oko škola, što znači da će deca ili prestati da voze ili će se kretati nepropisno. Ako se nešto desi, to dete će biti krivo, a nije mu obezbeđeno gde da se kreće – rekao je Mijailović.

Ova vozila se ne registruju, nego je za vožnju potrebna nalepnica koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja. Na osnovu nje utvrđuje se brzina, snaga motora i masa vozila. U njenom donjem delu stoji oznaka ABS i sedmocifreni serijski broj.

Uz zahtev za izdavanje nalepnice prilaže se tehnička dokumentacija iz koje se utvrđuje marka, snaga motora, najveća brzina i masa, i ona se po pravilu dobija prilikom kupovine trotineta, fotokopija lične karte, izjava na propisanom obrascu i dokaz o uplaćenoj naknadi. Nalepnica je trajna i ne zahteva godišnje obnavljanje. Usluga izdavanja nalepnice iznosi 1.560 dinara, obrazac je 500, republička administrativna taksa 380. Prve dve stavke plaćaju se na licu mesta.

Uprkos pisanju pojedinih medija da je potrebno uraditi tehnički pregled po ceni od 4.000 dinara ukoliko nemamo tehničku dokumentaciju, takav pregled ne postoji.

Ukoliko neko nema dokumentaciju, a na trotinetu ima nalepnicu, potrebno je da trotinet doveze u jedan od objekata AMSS-a koji je određen za ovaj posao, kako bi radnici pronašli u sistemu uređaj. Posle toga vlasnik treba da potpiše saglasnost da je reč o istim specifikacijama. Ukoliko nema informacija o trotinetu u sistemu, potrebno ih je naći na internetu.

U objektima AMSS-a ne postoji, kako je objasnio Mijailović, nijedan instrument kojim mogu da se provere karakteristike trotineta.

– Oni imaju kamionske vage koje ne mogu precizno da izmere da li trotinet ima do 35 kilograma. Ne postoji mogućnost da provere snagu, već se vode onom koja piše u dokumentaciji. Što se tiče brzine, mogu da daju gas i vide na tabli, ali nemaju uređaj za merenje. Imali smo primere da se registruju trotineti koji su znatno jači i brži od onih zavedenih u pravilniku – istakao je Mijailović.

Ovaj zakon je, prema mišljenju Mijailovića, urađen „polovično”.

– Često se on i postupak registracije ne razumeju. Mi smo Agenciji za bezbednost saobraćaja poslali deset pitanja o registraciji, ali nismo dobili odgovor. Zbunjeni su korisnici, ali i proizvođači, kao i oni koji se bave ovim. Niko to ne ume da protumači do kraja – istakao je on.

U našoj zemlji, prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova, nije bilo smrtnih slučajeva izazvanih vožnjom trotineta, ali jeste mnogo slučajeva u kojima je korišćenje ovog vozila dovelo do teških telesnih povreda. Jedan od poslednjih slučajeva poznatih javnosti je iz aprila ove godine, kad je momak u Batajnici na pešačkom prelazu udario devojčicu koja je zadobila povrede opasne po život.

Najviše je povreda glave zadobijenih prilikom padova i sudara, gotovo svaka treća povreda je povreda ruku i svaka osma – nogu. Prosečna starost povređenih je 29 godina, dok je rizik od smrtnog ishoda usled povrede na električnim trotinetima i biciklima približno ista. Ipak, rizik kod trotineta je malo veći zbog, kako navode, neiskustva u vožnji i nenošenja zaštitne opreme, a svaka peta povreda nastala je u sudaru sa motornim vozilom.

U Španiji je prošle godine 11 ljudi poginulo tokom vožnje trotineta, u Francuskoj je bilo 24 smrtna slučaja 2021, u Nemačkoj 5, a u Velikoj Britaniji 12.

Baterije električnog trotineta takođe mogu predstavljati problem. U SAD su u avgustu 2022. godine žena i dete poginuli nakon što se baterija zapalila zbog prenapunjenosti.

Za razliku od automobila i motocikla, za vožnju trotineta nije propisana nikakva obuka, što znači da mnogi vozači ne poznaju pravila u saobraćaju.

Cena i do 140.000 dinara

Cene lakih električnih vozila kreću se od 28.000 do 140.000 dinara. Najjeftiniji trotinet koji se može naći u radnjama u Srbiji iznosi 28.000 dinara. Njegova najveća brzina je 25 kilometara na čas, domet vožnje jednim punjenjem 25 kilometara i nosivost težine do 100 kilograma, snaga motora je 300 vati, dok najskuplji košta 140.000 dinara, sa dometom do 80 kilometara, snagom motora 500 vati, brzinom do 25 km/č i nosivosti do 120 kilograma.

Obavezna oprema su kacige, njihova cena se kreće od 2.000 do 30.000, i prsluk koji košta od 200 do 3.000 dinara.