U Grčkoj raste broj gostiju, ali i cene

Od našeg dopisnika

Atina – U udarni mesec letnje sezone Grčka ulazi sa mnogo očekivanja, mada bi na duže staze problemi koji se gomilaju u svakodnevnom životu mogli da umanje priželjkivane rekordne prihode od turizma... Među njima, neopravdani rast cena, još uvek nepopunjeni hotelski kapaciteti, požari, ozbiljna nestašica vode, porast broja obolelih od kovida, nezadovoljstvo ostrvljana zbog hiperturizma koji im ugrožava kvalitet života…

Atina je prepuna gostiju, ovaj grad već je posetilo 7,5 miliona turista, ali se najveći broj odlučuje za jeftine hotele i boravak ograničava na tri do četiri dana. To ne znači da je luksuzni smeštaj koji nudi glavni grad prazan, ali je pitanje koliko je dovoljan da bi se zaradile 24 milijarde na koje Grčka računa ovog leta. Turisti koji se odluče da nastave dalje, na ostrvima ostaju nekoliko dana. U hotelima ima slobodnih mesta, neki čak i sada u sred sezone spuštaju cene. Prodavci koji su u turističkim zonama živeli upravo od letnjih kupovina, recimo na Rodosu koji je poznat po juvelirnicama i prodavnicama krzna, žale se da turisti ne kupuju i da promet imaju samo ugostiteljski objekti. Gosti sa Zapada, navikli da mere svaki evro, gunđaju da je Grčka ovog leta vrlo skupa. Ona je to i zvanično – u vrhu najskupljih zemalja u EU. Posle uvođenja novog poreza, kafa je definitivno najskuplja u Evropi, po cenama goriva takođe je u samom vrhu, u prodavnicama su mnogi domaći proizvodi ovde skuplji nego na rafovima u prodavnicama u zemljama odakle stižu turisti... Odlazak na plažu je čak i za goste luksuz. Turisti u izjavama za ovdašnje TV kanale, čiji reporteri krstare plažama, ne mogu da se načude da ležaljke mogu da koštaju 150 evra na „viđenijoj“ atinskoj plaži ili čak 500 evra u prvom redu do mora na jednoj od plaža na popularnim ostrvima. Sa nevericom gledaju komunalne ekipe koje svakodnevno kontrolišu poštovanje pravila da polovina plaže mora da bude slobodna, bez ležaljki i suncobrana, a da onima koji su samovoljno otvorili kafiće na plažama ruše objekte i naplaćuju kazne. Nije nemoguće da se uskoro ogorčeni Grci koji su se, iako u to niko nije verovao izborili za slobodne plaže, dignu i na ustanak protiv cena ležaljki.

Jer, gde su oni u tom celom talasu skupoće koji je zapljusnuo zemlju? Oni, kao što je slučaj i u dobrom delu evropskih zemalja, ili uopšte ne mogu da idu na odmor, ili on traje tri do četiri dana. Samo prevoz trajektom na neka od Kikladskih ostrva za četvoročlanu porodicu u oba pravca košta od 500 do 1.000 evra. Ovdašnji mediji svakodnevno podsećaju na obećanje vlade da će se situacija u brodskom transportu regulisati, ali ni ovog leta nije bolje nego prethodnog.

Zato i dalje bez kontrole na ostrva pristaju kruzeri iz kojih se samo u jednom danu iskrca i do 20.000 turista. Primera radi, Santorini ima oko 12.000 stanovnika, a dnevno se tesnim ulicama tiska oko 17.000 ljudi iza kojih sasvim sigurno ne ostaje red. Na jednoj od tabli okačenoj u gradu ispisana je poruka dobrodošlice, ali u isto vreme i opomena gostima „da je ostrvo i dom onih koji na njemu žive”. Stanovnici su ogorčeni jer nije ispunjeno obećanje vlade da će se ograničiti broj kruzera koji pristaju. Nedavno je gradonačelnik ostrva poručio meštanima da ostanu kod kuće, da ograniče kretanje koliko je to moguće. Poziv je izazvao bes meštana te je vrlo brzo uklonjen sa društvenih mreža. Međutim, činjenica je da problemi ovog malog ostrva od 75 kvadrata, koje poseti skoro tri miliona turista godišnje, traže hitno rešenje jer, kako je to rekao gradonačelnik Nikos Zorzos, „moraju da se postave granice kako ostrvo ne bi potonulo pod pritiskom hiperturizma”. Ostrvo sebi više ne može da dozvoli nijedan krevet više ni u hotelima niti u privatnom smeštaju. Vazduh je zagađeniji nego ranije i meštani sa pravom smatraju da im najezda turista od kojih u suštini žive, ugrožava kvalitet života. Tako je, nedavno, na Mikonosu koji ima slične probleme, kruzer koji je pristao previše blizu obali napravio gotovo cunami talas koji je zbrisao sve što se nalazilo na plaži, dvoje ljudi je povređeno u pokušaju da se spasu od snage talasa koji se valjao prema obali.

Popularna ostrva, ali i ona koja su turisti tek nedavno otkrili, u velikom su problemu jer nemaju infrastrukturu koja može da odgovori potrebama tolikog broja ljudi. Na Paksosu koji je sve popularniji posle grčke serije „Maestro”, nema poslovnice nijedne banke te se za sve poslove putuje na Krf ili u Igumenicu. Mnoga ostrva ne da nemaju domove zdravlja ili bolnice, nego nemaju ni lekare... Na Santoriniju postoji jedan internista, kardiolog i pedijatar, ali zato na Kosu koji poseti preko milion i po turista, nema anesteziologa... Na Lefkadi nema hirurga, na Mitiliniju nema kardiologa, u Pirgosu na Peloponezu su sve jedinice intenzivne nege pune. Prema procenama, u unutrašnjosti trenutno nedostaje najmanje 120 internista. Konkurs koji je raspisan kako bi se po hitnom postupku rešio problem, nije dao rezultate jer se nije javio nijedan lekar iako im je obećan smeštaj i plata od 5.000 evra. Većina doktora više voli Atinu, privatne bolnice ili odlazak u inostranstvo. Ministarstvo zdravlja je, tako, bilo primorano da regrutuje lekare koji su u penziji 15 godina. U Retimnu, recimo 80-godišnjaka, u Drami takođe njegovog vršnjaka koji je sada jedini anesteziolog u lokalnoj bolnici... A, posle ima jer broj obolelih od kovida raste te su neke zemlje već preporučile testiranje turista koji dolaze iz Grčke. Zvanično, u bolnicama je više od 700 obolelih, na respiratorima tridesetak, dok je u poslednjih mesec dana broj smrtnih slučajeva od kovida porastao na 120.