Naučnici otkrili kad najbrže starimo

Ako ste primetili iznenadno nakupljanje bora, bolove ili opšti osećaj da ste skoro preko noći ostarili, možda za sve to postoji naučno objašnjenje.

Najnovija istraživanja ukazuju da starenje nije spor i postojan proces i da postoje najmanje dve faze u čovekovom životu kada ubrzano starimo.

Studija, koja je pratila i proučavala hiljade različitih molekula kod ljudi starosti od 25 do 75 godina, otkrila je dva velika talasa promena u dobi od oko 44 godine i ponovo u 60. godini života.

Ovi nalazi mogli bi da daju objašnjenje zašto se javlja i nagli porast  određenih zdravstvenih problema, uključujući muskuloskeletne probleme i kardiovaskularne bolesti u određenim godinama.

„Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena. Postoje neke zaista dramatične promene“, rekao je profesor Majkl Snajder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford i viši autor studije, prenosi Gardijan.

Brže promene u organizmu dešavaju se sredinom četrdesetih i početkom šezdesetih godina života.

On i njegov tim izučili su hiljade različitih molekula, uključujući supstance povezane sa starenjem kože, i time kako telo prerađuje alkohol i nosi se sa upalama.

U studiji je tokom sedam godina učestvovalo 108 ljudi starosti između 25 i 75 godina. Oni su davali uzorke krvi, stolice, kao i briseve iz nosa,  usta i sa kože.

Istraživači su ispitali 135.000 različitih molekula (RNA, proteini i metaboliti) i mikroba, bakterija, virusa i gljivica koji žive u crevima i na koži učesnika studije.

Nagli porast starenja sredinom 40-ih bio je neočekivan i prvobitno se pretpostavljalo da je rezultat perimenopauzalnih promena kod žena. Međutim, podaci su otkrili da se slične promene dešavaju i kod muškaraca u srednjim četrdesetim godinama.

Sastav molekula i mikrobioma prošao je dva velika talasa promena, najpre oko 44. godine, a potom u 60. godini, pokazali su rezultati.

U prvom krugu promena zahvaćeni su molekuli povezani sa kardiovaskularnim bolestima, dok su u drugom talasu promena uključene supstance koje učestvuju u regulaciji imuniteta, metabolizmu ugljenih hidrata i funkcionisanju bubrega, otkrila je studija.

Ovi nalazi mogli bi da doprinesu informisanosti ljudi kako da vode računa o sebi. Na primer, smanjeno uzimanje alkohola u četrdesetim godinama života moglo bi da pomogne.

Osim toga, ova naučna studija mogla bi da pomogne i u nekim ciljanim medicinskim intervencijama, kao na primer kod određivanja vežbi tokom perioda bržeg gubitka mišića, ističu autori.

„Duboko verujem da treba da pokušamo da prilagodimo i promenimo svoj način života dok smo još zdravi“, kaže Snajder jedan od autora ove studije koja je objavljena u naučnom časopisu „Priroda starenja“.