Da, ne i možda

Večno je pitanje i tema čestih rasprava koliko porodica, a koliko društvo utiče na formiranje ličnosti deteta.U Tarinom slučaju je uticaj porodice bio daleko snažniji.
Tara je rođena u Londonu i kao trogodišnja devojčica se odselila u Japan gde je ostala petnaest godina, do završetka srednje škole. Prilikom jednog boravka u Srbiji, kada je inmala sedam godina, njena vršnjakinja ju je pitala da li ume da pliva. Tara je u ''japanskom stilu'' odgovorila: ''Možda''. Kad sam je na sopstveno čuđenje pitala zašto je tako odgovorila, rekla je da se osećala nelagodno da kaže DA jer je umela da pliva,ali njena prijateljica nije. MOŽDA je za nju bilo kompromisno rešenje.

Japancima je teško da kažu NE. Ako žele nekog ili nešto da odbiju odgovor će početi sa DA, ali će se nastaviti sa ali, ako i dodatnim objašnjenjem. Oni ne iskazuju svoja osećanja i stavove otvoreno. Većina njih razume šta njihovi sunarodnici žele da kažu. Nema potrebe da se puno priča. Reči se biraju pažljivo da se ne bi poremetila „WA“, harmonija.

ISHIN DENSHIN je komunikacija bez upotrebe reči. To znači da ste u stanju da razumete kako se vaš sagovornik oseća i šta želi da kaže iako je vrlo malo reči razmenjeno. Za mnoge Japance, pogotovo muškarce, vrlina je pričati malo. Neretko sam čula da se Japanci žale da im je teško i neprijatno da provedu ceo dan sa nama, strancima, jer previše pričamo. Oni misle da mi brbljamo i da nema ničeg iza naših reči. Moj odgovor na to je MOŽDA. Potrebna je podrobnija analiza ili debata za precizniji odgovor. Za Japance, verovatno gubljenje vremena. Mnogi od njih koji nikad nisu živeli u Evropi ili SAD, se jednostavno ne snalaze u debatama i polemikama.

S druge strane, onda kad bi po našim merilima trebali da kažu DA, Japanci vrlo rado kažu NE. Ako pitate, na primer, da li neko ume da svira klavir, odgovor će biti NE, ali na vaše insistiranje naći će se neko ko će odgovoriti da bi MOŽDA mogao da pomogne da odsvira nešto....da bi se na kraju ispostavilo da ta osoba odlično svira klavir. Japanci ne hvale sami sebe. Čak ni ne konstatuju da su u stanju nešto da urade. Ako ih vi pohvalite da su u nečemu dobri, njihov odgovor će uvek biti NE. Pohvala će biti prihvaćena jedino ako se odnosi na grupu, tim, školu, državu...

MOŽDA je najidealnije rešenje za mnoge Japance jer im to ostavlja prostor za manevrisanje. Da razmisle i razmotre koji je odgovor najbolji da ne bi povredili sagovornika ili napravili neprijatnu situaciju. Čak i u vrlo konfliktnim situacijama, kad je problem po našim merilima crno-beo, MOŽDA je najprihvatljiviji odgovor.

Tara je od malih nogu bila izložena različitim pritiscima. Napolju, u zabavištu i školi je bila pod pritiskom da se prilagodi japanskom načinu mišljenja,da prećuti i da se složi i kad se ne slaže, prihvati njihove norme. U okviru porodice je bilo insistirano da se jasno i glasno izrazi i da stoji iza svoje reči. Posle završene srednje škole, po svom izboru je otišla na studije tamo gde MOŽDA nije prihvatljiv odgovor, gde se ljudi često i previše hvale, ali gde postoji jasna razlika između DA i NE.