Poruke iz bujica smrti

Neobičan je region u kome živimo. Bio je spreman na ratove, njegovi političari nastavljaju da treniraju nacionalizam, a treba da se dogodi neka tragedija da bismo ustanovili koliko među ljudima Balkana postoji dobrog, plemenitog i solidarnog.

Lider Republike Srpske uporno ponavlja da država u kojoj živi nije njegova i traži „mirno razdruživanje” od Bošnjaka i Hrvata iz Federacije Bosne i Hercegovine. Odnosi Federacije i Srbije zaleđeni su na nivou opštih diplomatskih fraza. Zvaničnici Sarajeva i Zagreba u poslednje vreme imaju niz problema.

Onda su iznenada, zaverenički tiho, u pet opština Federacije nezapamćene poplave odnele najmanje 22 života. U području horora severne Hercegovine i srednje Bosne sve je nestalo za pola sata. Stihija je odnela čitave porodice. Voda je progutala sela Donja Jablanica i Trusina. Nema struje i vode, komunikacije su razorene. Počela je evakuacija.

U mulju, blatu i kršu namah su nestali svi politički, etnički i drugi sporovi. Kataklizma je ujedinila tri naroda BiH, prebrisala sukobe sa susedima, a političare navela da, barem na kratko, potisnu međusobna rivalstva.

Vlasti Federacije su odmah aktivirale oružane snage koje su uputile helikopter, inžinjerijske mašine i pešadijske jedinice. Pomoć su brzo ponudile Slovenija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Poljska, Republika Češka, Turska... Samo u jednoj humanitarnoj emisiji koju su organizovali N1, Nova TV i Udruženje „Pomozi.ba” prikupljeno je više od 620.000 evra. Solidarnost na delu.

Milorad Dodik se oglasio među prvima, a iz njegovog kabineta je na adrese najteže pogođenih lokalnih zajednica upućeno po 50.000 KM (25.000 evra). Spasioci iz Civilne zaštite Republike Srpske su na terenu u teško stradaloj Donjoj Jablanici. Iz Krajine su za Buturović Polje upućene velike količine flaširane vode, konzervirane hrane, pelena za bebe. Utorak je bio opšti dan tuge.

Pripadnici hrvatske Gorske službe spasavanja prvi su stigli do Donje Jablanice sa četiri terenska vozila i dva plovila iz stanica Dubrovnik, Orebić i Šibenik. Premijer Andrej Plenković je najavio donaciju od 10 miliona evra za sanaciju šteta i pomoć stanovništvu.

U Jablanicu je, po nalogu Aleksandra Vučića, upućen tim od 36 ljudi sa 12 vozila Sektora za vanredne situacije. Vlasti u Beogradu, barem u vreme pisanja ovog teksta, nisu izdvojile neku sumu, pa je predsednik zakasnio da pobere poene kao u vreme pandemije. Slava za brzo reagovanje i solidarnost otišla je patrijarhu Porfiriju. Čim je u Kanadi, gde se nalazio u kanonskoj poseti tamošnjem sveštenstvu i vernom narodu, saznao za katastrofalne poplave, svetejši patrijarh je naložio Verskom dobrotvornom starateljstvu u Beogradu da preko Eparhije zahumsko-hercegovačke najugroženijim porodicama uputi jednokratnu pomoć u iznosu od 100.000 evra.

„Pomoć će biti podeljena bez obzira na to koje su vere i kom narodu pripadaju”, poručio je, „jer smo svi potrebni jedni drugima”.

Tragedija u Donjoj Jablanici ne bi bila takvih razmera da se stotine tona kamena nisu obrušile sa brda iznad sela gde se nalazi kamenolom koji, po saopštenju vlade Hercegovačko-neretvanske županije, nije imao dozvolu za rad. Godinama je radio ilegalno, uz neku korupcionašku saglasnost. Svemu su doprinele godine zanemarivanja rečnih korita, deforestacije i nekontrolisane gradnje i eksploatacije drveta i kamena. Da li je moglo biti više učinjeno na prevenciji i ublažavanju ove najveće posleratne katastrofe u BiH? Zvuči poznato? Mnogo toga bi u Srbiji, koja je ovoga puta prošla neozleđeno, moglo da se nauči iz nesreće koja je zadesila BiH i prethodnih poplava koje su razorile istočnu i centralnu Evropu. Klima se menja na naše oči. Vrućine, suše, kiše i poplave postaju serijske ubice. Eksperti kažu da je verovatnoća ovakvih katastrofa po Evropi povećana devet puta. Koliko smo pripremljeni za ekstremno vreme i nepogode?

Sve velike svetske agencije prenele su vest o pogubnom udaru vodene stihije na pet opština, ali neki ovdašnji tabloidi ponašali su se kao da se kataklizma dogodila u Mikroneziji, a ne u susedstvu. Na naslovim stranama sajtova 4. i 5. oktobra poplave se ne pominju, ali ima mesta za priču o tome kako je devojčicu, dok je plivala u reci, u Maleziji na oči roditelja progutao krokodil. Ili o tome da je taksista u Moskvi upucan u nogu. Jedan je 5. oktobra opširno pisao o tome kako uništiti smrdibube. Taj tekst sam pročitao. Smrdibube su se zaista namnožile.

Nije bilo prostora za svedočenje o herojskom činu imama Semira efendije Jahića i supruge mu Amre, koji su, iako zarobljeni na vrhu minareta muljem potopljene džamije u Donjoj Jablanici, uspeli da spasu sedmoro ljudi. A da je na njegovom mestu bio pravoslavni pop?

Novak Đoković uputio je finansijsku pomoć. Slavni Vahid Halilhodžić je Jablanici donirao 50.000 KM. Humanitarnoj akciji pridružio se i bivši fudbaler „Partizana” Lazar Marković. Zdravko Čolić poslao je kamion vode. Marija Šerifović i Dara Bubamara otkazale su koncerte u BiH. Oglasili su se Seka Aleksić, Aleksandra Prijović, Jelena Karleuša, Nikola Rokvić, Selma Bajrami, Dino Merlin, Severina, Nina Badrić... Da nije sporta i estrade, tabloidi jedva da bi pomenuli katastrofu.

Obični ljudi slali su novac, hranu, odeću... Region koji voli da se deli, da vređa i nipodaštava susede, namah je razumeo šta je bol dečaka koji je ostao siroče, oca čijeg je sina Neretva odvukla na njegove oči, porodicu nastradale trudnice koja se radovala porođaju. Crveni krst Srbije je, posle tri dana, otvorio namenski račun za pomoć stanovništvu u BiH.

Mnoge prirodne katastrofe smo prošli zajedno, ujedinili se, a onda se sve zaboravljalo. Dodik će se vratiti svojoj rušilačkoj retorici. Plenković će, mimo zahteva za promenu izbornog zakona BiH, nastaviti da zahteva da Sarajevo prihvati interpretaciju ratne prošlosti HDZ-a kako bi BiH nastavila svoj spori put prema EU. Vučić će negirati genocid u Srebrenici apelujući, bez kritika predsednika Srpske, da Dejtonski mir u BiH mora da se sačuva „po svaku cenu”.

Pre nego što su se u Dubrovniku sastali na samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa, lideri zapadnog Balkana u Tivtu su se okupili na samitu Procesa „Brdo-Brioni”, 14 godina stare regionalne inicijative za unapređenje dobrosusedskih odnosa. Od njih najviše zavisi da li će kapital iskrene solidarnosti pokazan povodom poplava u BiH trajati duže, ne čekajući novu katastrofu, zemljotres, poplave, šumske požare, rudarsku nesreću...

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista