Kriza „lomi” Irce

ŠVEDSKA SE PRIKLjUČILA VEĆINI ČLANICA EU koje su prihvatile plan za reformu Unije – Lisabonski sporazum. Time je ova skandinavska država postala 23. članica „kluba” reformatorskih zemalja i sada se čekaju još samo četiri odluke: Nemačke, Poljske, Češke i Irske.

Odluka u švedskom parlamentu usvojena je posle višečasovne rasprave u kojoj su glas protiv Lisabonskog ugovora podigli samo poslanici zelenih i levičarskih stranka. Njihov odbijajući stav temeljio se na oceni da reformski paket, dogovoren u glavnom gradu Portugala, „proizvodi” preveliku koncentraciju vlasti u Briselu.

Odlučivanje o Lisabonskom sporazumu izazvalo je u Švedskoj veoma malu medijsku pažnju. Odnosi sa EU već više od jedne decenije – 1995. održan je referendum na kojem za dlaku nije prošao predlog da Švedska napusti Uniju – nisu u glavnom fokusu interesovanja. Protivnici „briselske superdržave” su u međuvremenu prilično oslabili i, kako pokazuju ispitivanja javnog mnjenja, evroskeptici nemaju, kao nekada, podršku više od polovine švedskih građana.

Izjašnjavanje Švedske o Lisabonskom sporazumu oživelo je i nadu da bi dugo očekivana reforma EU ipak mogla da postane realnost. Pod utiskom švedskog „da” mogao bi se doneti površan zaključak da se polako topi otpor protivnika reformi. Takva procena sigurno je preuranjena jer se tek očekuje izjašnjavanje o Lisabonskom sporazumu najglasnijih protivnika – Poljske i Češke. Osim toga za Uniju je potpuna nepoznanica šta će, na kraju, reći Irci.

Kao što je poznato „Lisabon” je jednom odbijen na irskom referendumu posle čega se činilo da od reformskog posla neće biti ništa. Situacija se u međuvremenu znatno izmenila. Svetska ekonomska kriza zakucala je ozbiljno i na vrata Iraca „lomeći” njihovo neraspoloženje prema EU. Ankete pokazuju da bi danas većina Iraca glasala za Lisabonski sporazum a irski šef diplomatije Majkl Martin je saopštio da će vlada pre narednog evropskog samita –11. i 12. decembra – odlučiti da li će biti organizovan i drugi referendum. Pretpostavlja se da bi, u tom slučaju, novo irsko glasanje o Lisabonskom sporazumu bilo održano sledeće jeseni.

RUSIJA JE MALO PROMENILA USTAV. Donji dom ruske Dume usvojio je, ubedljivom većinom, predložene amandmane kojima se mandat predsednika države produžava sa četiri na šest godina, a mandat poslanika sa četiri na pet godina.

Izmena ustava obavljena je izuzetnom brzinom. Predsednik Dmitrij Medvedev podneo je Dumi odgovarajući predlog 11. novembra posle čega su poslanici efikasno obavili sva tri neophodna čitanja i glasanja kako bi promene bile usvojene. Otpor u Dumi bio je gotovo simboličan. Kako prenose ruski mediji jedino je lider komunista Genadij Zjuganov zavapio da će „predsednik imati više vlasti nego generalni sekretar KP Sovjetskog Saveza, car i faraon zajedno”.

Brzina kojom je izvedena deveta promena ustava Ruske Federacije u 15-godišnjoj istoriji postojanja ove države i sadržaj predloženih amandmana bili su povod za brojne spekulacije. U svim izveštajima, analizama i predviđanjima jedno ime bilo je nazaobilazno – Vladimir Putin.

Zapadni mediji jednoglasno zaključuju da je bivši predsednik a sadašnji premijer Rusije glavni pokretač ove ustavne promene. Podsetimo, Vladimir Putin je ove godine prešao iz predsedničkog u premijerski kabinet jer po slovu ruskog ustava nije imao pravo na još jedan mandat. Još za vreme Putinovog predsednikovanja pojavila se inicijativa za ustavnu promenu koja bi omogućila da on ostane na čelu Rusije i treći mandat. Putin, međutim, nije iskoristio takvu šansu već se opredelio za elegantnije rešenje – postao je premijer.

Šta će se dogoditi kada promena ruskog ustava stupi na snagu nezahvalno je prognozirati. Zapadni mediji spekulišu s nekoliko scenarija. Po prvom već na proleće sadašnji predsednik Dmitrij Medvedev podneće ostavku i biće raspisani vanredni izbori na kojima Putin sigurno pobeđuje. Druga varijanta kaže da će predsednički izbori biti održani kroz dve godine i da bi tada Putin i Medvedev opet zamenili funkcije. Treća prognoza kaže da će Medvedev okončati predsednički mandat posle čega se na predsednički tron vraća Putin koji bi, u idealnom slučaju, mogao da ostane na vlasti punih 12 godina.

VAŠINGTON I MOSKVA NISU USPELI DA SE DOGOVORE o nacrtu novog sporazuma o nuklearnom oružju. Pregovori su održani u Ženevi a pored Rusije i SAD u razgovorima su učestvovali predstavnici bivših sovjetskih republika Belorusije, Ukrajine i Kazahstana.

Ženevski pregovori bili su zapravo pokušaj da se obezbedi kontinuitet u nuklearnom razoružanju započet početkom devedesetih godina prošlog veka kada je popisan Sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja – Start – kojim se smanjuju i ograničavaju vojni arsenali bivšeg Sovjetskog Saveza i SAD.

Pomenuti sporazum potpisan je 1991. i njegova važnost ističe 5. decembra 2009.

Na pregovorima u Ženevi Rusija i SAD nastupile su sa različitim pregovaračkim ciljem: Moskva je želela novi obavezujući sporazum, dok se Vašington zalaže za neformalni dogovor. Ova razlika nije, međutim, i osnovni problem. Odnosi Rusije i SAD su u izuzetno „hladnoj” fazi: nešto zbog vojnog obračuna Moskve sa Gruzijom a još više zbog namere Vašingtona da formira antiraketni štit u centralnoj Evropi. Rusija u tome vidi pretnju za svoju bezbednost i najavljuje protivmere među kojima se spominje postavljenje raketa u Kalinjingradu. U takvoj atmosferi teško je očekivati da bude dogovoren neki novi sporazum o nuklearnom oružju.