Ptice iz klavira

Tačno pre sto godina, upravo na današnji dan, u Avinjonu se rodio Olivije Mesijan (1908-1992), veliki francuski kompozitor, koji je bio i malo više od toga: posvećeni orguljaš, pisac, profesor i ornitolog. Zbog ovog poslednjeg, ptice samo što ne lete kroz muziku koju nam je ostavio jedan od najneobičnijih kompozitora 20.veka. U celom svetu obeležava se pomenuta godišnjica, posebno u Parizu gde je ove nedelje zavladala prava mesijanomanija. Na stotine mesta sviraju njegovu muziku. Taj zvuk nije mimoišao ni Beograd, u kome se, inače, baš i nije mogao često čuti. Mesijanova „stota”, doduše, neće biti proslavljena večeras već u subotu, na Kolarcu, gde će ovde prvi put biti izveden njegov „Katalog ptica”, premijera na koju se dugo čekalo. Evo je, konačno, ponajviše zahvaljujući pijanistkinji Irini Dečermić, koja je pokrenula ovaj projekat i uključila u njega nekoliko svojih kolega i likovnih umetnika.

Fascinantan je podatak da je mali Mesijan, sin prevodioca Šekspira i poetese, sam naučio da svira na klaviru i čita note. Naravno, to ne znači da je bio samouk, već samo čudo od deteta koje je tako zakoračilo u svet muzike. Kada se kasnije iškolovao i postao sve ono što napisasmo, on je sa strašću ornitologa osluškivao, snimao ptice i posle preslušavao njihov poj. I tako se inspirisao njihovom pesmom, baš kao i prirodom uopšte, te hrišćanskom verom, drevnom Grčkom, Indijom... Za ptice je govorio da su najveći muzičari, da su one bile to pre ljudi, da su „izmislile” grupnu improvizaciju, hromatsku skalu...

O delu koje će Beograđani slušati u subotu, a koje je proteklog vikenda imalo uspešnu pretpremijeru, ili „generalnu probu” koncerta (bez likovnog segmenta) u Subotici, inicijatorka projekta Irina Dečermić nam je ispričala:

– Ptice su Mesijanovi heroji, glavni, ili barem značajni, junaci njegovih dela. „Katalog ptica” pisan je za solo klavir, a ja sam pomislila da bi bilo lepo da se okupi grupa pijanista i da svaki odsvira po jednu „pticu”. U katalogu ih ima 13, a mi smo odabrali šest. Ceo „Katalog” potrajao bi puna tri sata... Ja ću biti Zlatna vuga, mada mi je želja bila – Modri kos. Ali, vuga je najgracioznija i meni je kao jedinoj pijanistkinji u ovom društvu bila nekako najbliža. Taj moj neostvareni kos neka malo sačeka, jer ja još od rane mladosti sanjam da sviram Mesijana i tek sada ostvarujem tu davnu, divnu želju.

Ostale „ptice” u ovom pijanističkom jatu su: Uki Ovaskainen, Darije Sebić, Aleksandar Marković, Neven Šobajić i Vladimir Gligorić.

Iznenađenje, ne samo za publiku već i za pijaniste, biće i prateći „likovni katalog”, vizuelni doživljaj onoga što će se na Kolarcu slušati te večeri, a koji stiže u poslednji čas sa potpisom Ane Mihailović, Mrđana Bajića i Milana Tvrdišića.

– Mesijan je govorio za sebe da je kolorist, umetnik koji slika zvukom. Za mene je on pre svega nadrealista čija muzika traži celog umetnika, ali, bogami, i celog slušaoca – kaže Irina Dečermić

Sve te Mesijanove „slike” i boje su, ipak, svojevrsna izložba – za uši.