Dan pobede je podsetnik na cenu mira

Moskva – Uoči 80. godišnjice pobede nad fašizmom, Moskva se priprema za Paradu pobede u atmosferi koja prevazilazi komemoraciju istorijskih događaja. U geopolitičkom trenutku u kojem svet prolazi kroz duboke tektonske promene, obeležavanje 9. maja na Crvenom trgu postaje pozornica za političke poruke nove epohe. U intervjuu za „Politiku”, Konstantin Kosačov, zamenik predsednika Saveta Federacije Rusije, komentariše bezbednosne izazove, simbolički značaj parade, istorijsku odgovornost Evrope i očekivanja od potencijalnog susreta predsednika Rusije i Srbije.

Da li se, uprkos tenzijama i pretnjama, može očekivati da Moskva 9. maja bude bezbedno mesto za goste Parade pobede?

Uprkos apsolutno divljim pretnjama ukrajinskog predsednika, koji je naglasio da ne garantuje bezbednost prisutnih na Paradi pobede u Moskvi 9. maja, uveren sam da će to u stvarnosti biti jedno od najbezbednijih mesta na planeti. Svako ko čak i pokuša da ugrozi živote lidera Rusije, Kine i drugih azijskih i evropskih zemalja može se smatrati isključenim iz bilo kakve međunarodne politike. Mislim da će kuratori i sponzori ukrajinskog režima pomoći da on shvati ovu jednostavnu istinu, čak i uzimajući u obzir njegov otvoreno teroristički karakter, kojim je navikao da se ponosi.

Kako tumačite to što neki bivši saveznici u borbi protiv nacizma ove godine neće učestvovati u paradi na Crvenom trgu?

Ponašanje ukrajinskog predsednika još jednom potvrđuje da sadašnje kijevske vlasti ne predstavljaju one Ukrajince koji su, kao deo Crvene armije, pobedili nacizam, već one koji su bili Hitlerovi saradnici – učestvovali u Holokaustu, Volinskom masakru i istrebljivali Ruse, Beloruse, Jevreje i Poljake. Danas se ulice i trgovi u Ukrajini nazivaju po tim zločincima, dok se istovremeno ruše spomenici herojima koji su pobedili nacizam.

Kada bivši saveznici SSSR-a u antihitlerovskoj koaliciji odbiju da zajedno s Rusijom obeleže Dan pobede, a istovremeno podržavaju kijevski režim, pozivajući Ukrajince na sopstvene vojne parade, to je svojevrsna promena strana u tom istorijskom sukobu. Oni se sada nalaze na drugoj strani – strani koja vodi sukob protiv istine i sećanja, u ratu između dobra i zla.

Evropa je iznedrila dva svetska rata i snosi posebnu odgovornost pred čovečanstvom za nevolje koje je donela svetu. Međutim, danas je upravo ona opsednuta nastavkom rata po svaku cenu, povećanom militarizacijom i još jednom manijom za pobedom nad Rusijom. A to sugeriše da nije samo ideologija fašizma i nacizma dovela do napada na Sovjetski Savez 1941. godine. Kampanje Evropljana pod zastavama Napoleona ili Antante težile su potpuno istim ciljevima. Stoga, nema razloga da se današnja agresivna Evropa, sa svojom sve totalitarnijom ideologijom militantnog neoliberalizma i veoma poznatim antiruskim sloganima, smatra nečim veoma različitim od Napoleona i Hitlera. „Drang nah Osten” je ostao isti, samo s drugim ideološkim premazom.

Naravno, u Evropi postoje zdrave snage koje bi želele da izbegnu novu vojnu avanturu na Istoku, ali su one trenutno u manjini i pod jakim pritiscima. Administracija Donalda Trampa već je izrazila zabrinutost zbog gušenja slobode u savremenoj Evropi. Međutim, izgleda da evropske vlasti pokušavaju da prikriju svoje katastrofalne greške agresivnom retorikom i nastavkom rata. Izlaz iz tog ćorsokaka vodi ili ka priznanju grešaka – ili ka smeni evropskih elita, što je, čini se, sve izglednije.

Kako vidite simboliku ovogodišnjeg obeležavanja Dana pobede u kontekstu sve izraženijih težnji ka multipolarnom svetu, naročito u svetlu prošlogodišnjeg samita BRIKS-a u Kazanju, koji je dao nove impulse globalnim političkim tokovima? Može li se govoriti o „novoj Jalti”?

Dan pobede je najvažniji praznik za Ruse, za sve narode Rusije, kao i republike bivšeg Sovjetskog Saveza. Oni su se u Drugom svetskom ratu borili za golo pravo da opstanu. Za razliku od mnogih zapadnoevropskih naroda, koji su i pod okupacijom nastavili da postoje, naši su narodi stajali pred Hamletovim pitanjem: „Biti ili ne biti?”

Platili smo ogromnu cenu – prema istoričarima, ukupan gubitak stanovništva Rusije iznosi čak 31 milion u oba svetska rata, dok su SAD izgubile oko 521.000 ljudi. Razlika je ogromna. Na sovjetskom frontu poraženo je 606 nemačkih divizija, na svim ostalima ukupno 176. Drugi front su otvorili saveznici – SAD i Velika Britanija – u junu 1944. godine, samo tri godine nakon Hitlerovog napada na SSSR i samo tri meseca nakon što je Crvena armija stigla do državne granice SSSR-a, kada je do naše pobede ostalo manje od godinu dana. Kada danas neki Evropljani odbijaju da slave pobedu sa onima koji su je izvojevali, to jasno govori da im je poraz Hitlera i dalje bolan.

Kad govorimo o podeli sveta i „novoj Jalti”, Rusija nikako ne bi volela da deli svet ili Evropu dobijanjem nekih teritorija pod svoju kontrolu. Njena borba je za princip nedeljivosti bezbednosti. Ne možete osigurati sopstvenu bezbednost na račun drugih – ali to je upravo ono što NATO radi od devedesetih godina prošlog veka, kršeći obećanja data sovjetskom rukovodstvu. Otud i današnja kriza. Dž. Kenan i G. Kisindžer unapred su upozoravali na ovo.

Strukture kao što je BRIKS nisu antizapadne, već antiunipolarne. One nude demokratsku alternativu hegemoniji jedne sile. A BRIKS je prototip fundamentalno novog modela globalnog upravljanja, u kojem će svi međusobno razgovarati kao ravnopravni, a ne s pozicije ekonomske ili vojne sile, sankcija i agresije pod maskom „humanitarnih operacija”. Uveren sam da će demokratija pobediti i da će unipolarna diktatura postati stvar prošlosti, ali će to učiniti mirnim putem, a ne podsticanjem krvavih sukoba, kao u Ukrajini. Verujem da će ovaj novi model globalnog upravljanja – ravnopravnog, dijaloškog i nenasilnog – prevladati nad diktatom sankcija i ratova.

Šta očekujete od susreta predsednika Putina i predsednika Vučića?

Siguran sam da dva lidera slovenskih naroda, koji se dobro poznaju, imaju mnogo toga da razmene. To se odnosi na bilateralne odnose, situaciju na Balkanu i širi evropski kontekst.

Razumemo pod kakvim se pritiskom Beograd danas nalazi – uključujući i otvorene pokušaje da se predsedniku Srbije zabrani let iznad Evrope. Upravo zato je poseta Aleksandra Vučića Moskvi 9. maja politički korak koji će biti cenjen u Rusiji. To je politička poruka i potvrda da postoje vrednosti koje nas duboko i trajno povezuju.

Ne bih spekulisao o konkretnim dogovorima jer nije reč o zvaničnoj poseti, već o susretu u okviru proslave. Ipak, mogućnost da se licem u lice razmotre najvažnije teme u današnjim okolnostima ima izuzetnu vrednost. Takav dijalog ne mogu da zamene nijedna telefonska linija ili saopštenje – zato će i ovaj sastanak biti pažljivo pripremljen i sigurno će imati političku težinu.