Kurti udara po Srbima i u tehničkom mandatu

Kosovska Mitrovica – Odluka vrhovnog suda privremenih prištinskih institucija u kojoj se se naglašava da poslanik u skupštini ne može istovremeno da bude i ministar u tehničkom mandatu, ozbiljno je poljuljala ionako trusnu političku scenu u Prištini. Naime, najmanje osam poslanika je u fotelji odlazećeg ministra, iako je sud naložio da oni ne mogu da obavljaju izvršne funkcije nakon 27. marta, tačnije od datuma kada su i zvanično potvrđeni rezultati redovnih izbora održanih 9. februara. Naime, po odluci suda, ali i zakonu o vladi u Prištini, na osnovu članova 28. i 29. jasno stoji da „mandat vlade Kosova prestaje završetkom četvorogodišnjeg mandata skupštine, a mandat članova vlade prestaje u slučaju njihovog izbora za poslanike”.

Poslednji događaji pokrenuli su skoro celu opozicionu garnituru albanskih partija, ali i analitičare. Svi „pozdravljaju” odluku suda, naglašavajući da je „svaka odluka donesena posle 27. marta ništavna i protivna ustavu i principu podele vlasti”. Kako prenose mediji na albanskom, „sadašnja vlast više nema mandat da donosi odluke, a kontinuirane radnje ministara koji su sada poslanici predstavljaju otvoreno kršenje ustava, sprovedeno bez legitimiteta i parlamentarnog nadzora”, kao i da sve ove radnje „predstavljaju osnov za krivično gonjenje i nanose ozbiljnu štetu institucijama i građanima”.

Sve je počelo pre nekoliko dana, kada je tzv. kosovski vrhovni sud osporio zakonitost, odnosno ukinuo Administrativno uputstvo o fiskalnim kasama, ocenivši da ministri u ostavci ne mogu da donose odluke kad su u tehničkom mandatu. Na to je odmah reagovala tehnička vlada na čelu s Albinom Kurtijem, prištinskim premijerom u ostavci, ocenivši odluku suda kao „proizvoljnu, neosnovanu i da predstavlja jednostrano tumačenje zakonskih odredbi, posebno kada se radi o nadležnostima ministara u tehničkom mandatu da donose podzakonske akte”. Najavili su i žalbu, a juče je vršilac dužnosti ministarke pravde Albulena Hadžiju izjavila da će „vlada u tehničkom mandatu nastaviti s radom i da će odluku vrhovnog suda, koju ocenjuje kao spornu i iznenađujuću, uputiti ustavnom sudu na ocenu ustavnosti”.

I dok prištinski zakoni tvrde jedno, niko ni da pomene da bi mere koje se preduzimaju na severu, odnosno one uperene protiv Srba koje vode ka dodatnoj eskalaciji, takođe trebalo da budu osporene. A Kurti nastavlja svoje agresivne akcije i provociranje konflikta, ne obazirući se ni na to što gazi sopstvene zakone i samoproglašeni ustav tzv. Kosova. Ne zaostaju ni njegovi ministri, posebno Dželal Svečlja, tzv. ministar policije u ostavci, koji, osim što otvara policijske stanice na severu Kosmeta, „pronalazi i skriveno oružje”, „podseća na teroriste iz Banjske”, a za sve optužuje Srbiju.

Od kraja marta, Svečlja je sa svojim do zuba naoružanim policajcima zatvorio preostale srpske institucije na severu Kosmeta – osim prosvete i zdravstva, upadao u „paralelne” institucije u Kosovskoj Mitrovici, a ljude isterao s posla. Nije se libio ni da zauzme, odnosno upadne u sportsku halu u Leposaviću, gde već postavlja svoje kadrove. Po nalogu Kurtija, još je nejasna sudbina tri interno raseljene porodice u Leposaviću koje su na osnovu konkursa dobile stan u jednoj od dve zgrade koje je gradila Kancelarija za Kosovo i Metohiju, odnosno Republika Srbija. Ovim ljudima pretilo se isterivanjem uz angažman Rosu, a sve po nalogu albanskog „gradonačelnika”, koji dolazi iz redova Samoopredeljenja.

Istovremeno s polaganjem kamena temeljca za nove policijske stanice, Svečlja, kome je mandat ministra istekao krajem marta ove godine, otvorio je „granični” prelaz u selu Izvore, u opštini Zvečan, iako je po Briselskom sporazumu to trebalo da bude treći integrisani prelaz na severu Kosmeta, pored Jarinja i Brnjaka. Verovatno najmučkiji udar na Srbe jeste Kurtijevo postavljanje kamena temeljca za dva nova mosta na Ibru, od kojih jedan treba da bude za saobraćaj, a drugi za pešake – i pored toga što na Ibru već postoje tri mosta za automobile koji povezuju srpski, severni, i južni, albanski, deo grada.

Međunarodna zajednica u vezi s ovim pitanjem ćuti, odnosno tek je s nekoliko reči osudila novu akciju Kurtija, koji planira da mostove otvori u septembru, kako izveštavaju albanski portali u Kosovskoj Mitrovici. Da se ubrzano radi pokazuju i snimci na društvenim mrežama, gde se vidi da se radovi na mostu u blizini opštinske zgrade izvode i u trećoj smeni.

Da je odluka vrhovnog suda u Prištini „napravila dobru osnovu da se preispitaju sve odluke kosovske vlade i određenih ministarstava, ne samo na severu Kosmeta, već i u sredinama južno od Ibra”, mišljenja je Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35, koji za „Politiku” posebno naglašava Kurtijevu odluku o izgradnji dva nova mosta na Ibru. „Najkonkretniji primer je izgradnja dva nova mosta na Ibru, za koje ne postoji ni tehnički, ni pravni, a ni finansijski okvir. Nije bilo javne rasprave, nisu odobrena sredstva u budžetu, a posebno je indikativno da neko ko navodno poštuje zakon i ustav i radi po demokratskim principima, gradi mostove kojima se s razlogom protivi cela srpska zajednica na Kosovu, ali i zvanični Beograd”, kaže Mijačić za naš list.

Na naše pitanje da li bi „međunarodna zajednica mogla da izađe s jasnijim stavom prema ponašanju Kurtija, konkretno kada je reč o izgradnji mostova, pored pet već postojećih, Mijačić kratko odgovara: „Međunarodna zajednica nema izvršne nadležnosti na Kosovu. Ona nema izvršnu ulogu. Ona samo može da ukazuje na urušavanje pravnog sistema.”