Ćutanje po zakonu

U Srbiji, požuteloj od žutice ove jeseni, događaju se čudne stvari. Onomad je u Nišu, gde je pre deset dana zvanično proglašena velika epidemija akutnog hepatitisa A, i gde se dnevno za pomoć obrati najmanje po pedesetak novoobolelih, na konferenciji za medije jedan novinar postavio pitanje ko će biti odgovoran za izbijanje zaraze. Umesto odgovora nastao je smeh među prisutnima! Taman posla da neko bude pozvan na odgovornost, značio je taj smeh.

Odmah potom, na istom skupu, jedan od epidemiologa, reagujući na izjavu drugog lekara da žutica u Nišu nije ništa novo, a još manje neočekivano, rekao je da je obolevanje Nišlija i stanovnika okolnih mesta od ove zarazne bolesti zvanično registrovano i da je prva epidemija lokalnog karaktera prijavljena još 7. septembra.

Ćutalo se, znači, puna dva meseca. Navodno, niške medicinske i inspekcijske službe u obavezi su da o izbijanju žutice ili druge epidemije, po zakonu, obaveste jedino više instance, odnosno republičke organe. Ne i medije.

Da li bi se, da nije obelodanjeno dvomesečno ćutanje o žutici na celom području Niša, ikada saznalo ono što je u utorak potvrdio ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević – da je žutica zvanično registrovana čak u 60 mesta u Srbiji, u svim njenim krajevima, od Leskovca, Aleksinca i Bele Palanke na njenom jugu i jugoistoku, do prestonice Beograda, gde takođe ima obolelih od ove zarazne bolesti.

Koliko je neophodna transparentnost i kad je reč o epidemijama govori sijaset primera iz ne baš daleke prošlosti. Zahvaljujući novinarima pre desetak godina sprečene su katastrofalne posledice masovnog trovanja veštačkom rakijom. Preminule su tada u Srbiji 43 osobe, ali se u početku ćutalo. Novinari su "provalili" i energičnom akcijom državnih organa samo za jedan dan i jednu noć zaplenjeno je na hiljade litara otrovne rakije i zaustavljeno je trovanje. Kada su, najzad, i lekari progovorili o uzrocima umiranja, iz Ministarstva zdravlja stigla je ocena da su novinari i mediji "uozbiljili stvar i da je to najviše pomoglo da se brzo reaguje i spreče teže posledice".

Slično je bilo i kada su mediji, a ne zdravstveni radnici, obavestili javnost o epidemijama zarazne mišje groznice ili trihinoze u Srbiji, a još više kada je, a opet je u centru zbivanja bio Niš sa najbližom okolinom, izbila epidemija salmonele u dečjim vrtićima, ili besnilo – u poslednje dve godine čak četiri puta – za 21. vek neshvatljivo.