„Tihi srčani udar” javlja se kod obolelih od dijabetesa

Rana dijagnoza i efikasno lečenje dijabetesa i udruženih oboljenja poput hipertenzije, visokog lošeg holesterola i gojaznosti u velikoj meri sprečavaju srčani udar, šlog, hroničnu bolest bubrega i srčanu insuficijenciju koja može biti prisutna i bez srčanog udara oštećenjem srčanog mišića, iz čega proističe potreba za poboljšanjem podrške blagostanju obolelih kroz dijabetološku zdravstvenu zaštitu, koje se se do sada globalno nije pokazala dovoljno efikasnom, istakla je docent dr Milena Pandrc, kardiolog, povodom obeležavanja 14. novembra, Svetskog dana borbe protiv dijabetesa.

Ključne poruke ovogodišnje kampanje potenciraju da se dijabetes može javiti u bilo kojoj životnoj fazi, od detinjstva do starosti i da napori za prevenciju i lečenje dijabetesa treba da budu integrisani u sve životne faze. Čak 537 miliona ljudi u svetu živi sa dijabetesom, odnosno približno svaka deseta odrasla osoba, a od toga tri četvrtine u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kakva je i Srbija. Kod nas oko 450.000 osoba ima postavljenu dijagnozu dijabetesa.

– Ovogodišnja kampanja nosi naziv „Dijabetes u svim životnim fazama” kako bi se prepoznala potreba svake osobe s dijabetesom za pristupom adekvatnom integrisanom tretmanu, podržavajućem okruženju i politici koja podržava zdravlje, dostojanstvo i staranje o sebi. Ova kampanja takođe naglašava važnost celoživotnog pristupa prevenciji i lečenju dijabetesa, kao i opštoj zdravstvenoj dobrobiti.

Milioni ljudi sa dijabetesom suočavaju se sa svakodnevnim izazovima u kontroli svoje bolesti kod kuće, na poslu i u školi. Moraju biti organizovani i odgovorni što utiče na njihovo fizičko i mentalno blagostanje. Otprilike svaka treća osoba sa dijabetesom teško doživljava tegobe povezane sa bolešću i pati zbog toga, a 63 odsto ljudi sa dijabetesom navodi uticaj straha od razvoja komplikacija povezanih sa dijabetesom na njihovo blagostanje. Trećina smatra da je teško da ostanu pozitivni u odnosu na svoje stanje. Novo globalno istraživanje koje je sprovela Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) otkriva da je 77 odsto ljudi koji žive sa dijabetesom iskusilo anksioznost, depresiju ili drugo mentalno zdravstveno stanje zbog dijabetesa. Briga o dijabetesu se često fokusira samo na šećer u krvi, ostavljajući mnoge druge prateće zdravstvene probleme nerešene – naglašava dr Pandrc.

Ono što još više zabrinjava je da kod više od polovine obolelih bolest nije dijagnostikovana. Ovi prividno zdravi pacijenti sa dijabetesom nisu svesni svoje bolesti i neminovnih komplikacija koje će uticati na njihovo blagostanje.

– Strategija prevencije koja je već u nekim zemljama implementirana od strane uglavnom dijabetoloških organizacija tiče se „Programa prevencije dijabetesa” ( PPD). On ima dva cilja: primarni i sekundarni. Primarni se tiče sprečavanja ili odlaganja konverzije različitih formi insulinske rezistencije u manifestnu šećernu bolest, dok se sekundarni odnosi na smanjenje učestalosti kardiovaskularnih događaja i prevenciju ateroskleroze u osoba. Primarna prevencija je zapravo lečenje predijabetesa kako se zajednički nazivaju povišena glikemija našte i intolerancija na glukozu i odnosi se, pre svega, na modifikaciju stila života i eventualnu primenu farmakoloških sredstava. Osobe sa dijabetesom u mlađoj životnoj dobi i značajno češće obolevaju od kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti u poređenju sa ostalom populacijom. Visok nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove, a takođe i nerve srca što može dovesti do dva značajna problema sa srcem samostalno ili u kombinaciji – bolesti arterija koje se nalaze na površini srca i ishranjuju ga i slabosti srčanog mišića. Dijabetes je često povezan sa visokim krvnim pritiskom, visokim LDL holesterolom i visokim trigliceridima, prekomernom težinom i gojaznošću. Udruženo javljanje ovih faktora povećava rizik od ozbiljnih srčanih problema – dodaje dr Pandrc.

Ipak, dešava se da se, čak i kada je nivo glukoze pod kontrolom, u velikoj meri povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Pacijenti sa dijabetesom se suočavaju sa visokim rizikom od srčanih bolesti, posebno srčanog udara. Desetogodišnji rizik od srčanog udara kod pacijenata sa nekomplikovanim dijabetesom iznosi 20 odsto.

– „Tihi srčani udar” je još jedna posebnost koja se vidi kod obolelih od dijabetesa. Nastaje zbog oštećenja nerava koji prenose bol usled nekontrolisanog dijabetesa. Ove osobe često ne osećaju bol od srčanog udara – kaže dr Pandrc.