Američki predsednik otima Ukrajinu od Evrope

Zelenski (Volodimir) mora da bude realističan. Dokle misli da razmišlja o izborima? Pa reč je o demokratiji. Treba ispuniti dug prema građanima. Uostalom, čak 82 odsto Ukrajinaca očekuje to od njega. Vremena za gubljenje nema, izjavio je ovih dana američki predsednik Donald Tramp.

Ukratko, od šefa ukrajinske države traži se da prizna poraz u ratu sa Rusijom, definiše preostale granice i omogući svojim sugrađanima da se izbornim putem izjasne o sudbini zemlje, ali i o njegovom opstanku. Podsetimo, sadašnjem prvom čoveku u Kijevu mandat je istekao još 20. maja 2024. i on od tog trenutka, a zahvaljujući ratnom stanju, vlada dekretima. Rok za ispunjenje je predstojeći Božić.

Ono što je za Zelenskog posebno zabrinjavajuće je činjenica da se u zahtevu iz Vašingtona ne pominje da li je isti usklađen sa zahtevima Evropljana da se „ublaži” onih 28 tačaka mirovnog plana, nedavno ispostavljenih „ratnom predsedniku”. Drugim rečima, šef američke države i dalje ide stazom koju je ucrtao još tokom susreta sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom na Aljasci 15. avgusta.

Zelenski je svestan da mu ostanak na sadašnjoj funkciji jednostavno nije moguć. Ali on je prisiljen da sledi politiku Evropljana koji znaju da je postojanje ovakve Ukrajine jedina šansa i za njihov opstanak. Jer rastakanjem ove države bile bi poremećene i mnoge druge osetljive veze na kontinentu, posebno one stvorene u vremenima hladnog rata i u periodu ubrzanog širenja NATO-a na Istok.

Pokušaj zapadnih lidera da uspore pad Ukrajine (tačnije, jednog njenog dela) liči na hvatanje za slamku. Jer ni iza jedne od ideja koje su pomenuti do sada izneli ne stoji iskrenost ili briga za ukrajinski živalj. Naprotiv, vidna je samo želja da se stvari na neko vreme smire, da se omogući Zelenskom prikupljanje snage za nastavak vojnih dejstava.

Prema očekivanju, ukrajinski lider pokušava da kupi vreme. Tvrdi da mu je za definisanje konkretnog rešenja i realizaciju istog potrebno bar tri meseca, pa i da je on spreman da se odrekne vlasti čim se pojavi kandidat bolji od njega. U svet se šalju informacije da Ukrajinci veruju aktuelnom predsedniku, da su spremni da ginu za njega, da na poraz od Rusije i ne misle… Ipak, sve to deluje previše neubedljivo u poređenju sa stanjem na terenu.

Zelenski se brani tvrdnjama da je tokom borbenih dejstava opasno, pa čak i nemoguće sprovoditi glasanje. Ljudi su masovno na frontu, teško je naći nekog spremnog da nosi glasačke kutije na liniju sukoba. Ko će i kako obezbeđivati demokratičnost izbora, da li će međunarodni posmatrači biti primorani da obilaze vatrene položaje? A glasovi boraca iz rovova danas su najvažniji. Uostalom, oni su ti koji svojim životima brane otadžbinu.

Predsednik pritom prećutkuje da su opšti izbori i ranije sprovođeni u mnogim zemljama u trenucima kada su bile u sličnoj situaciji: davno tokom Građanskog rata u Americi 1864. godine, a u novije vreme tokom sukoba u Libanu vođenom od 1975. do 1990. i u Iraku 2005. I ni u jednom od pomenutih slučajeva nije primenjivana klauzula po kojoj je tokom rata nemoguće organizovati glasanje.

I u Evropi polako gube strpljenje. Sve češće se oglašavaju mudre glave koje tvrde da bi tvrdoglavost Zelenskog mogla na dno da povuče i neke njihove lidere, pogotovo one čiji status ni danas nije preterano stabilan. Pominju se i čelnici EU, posebno šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Kaja Kalas, zadužena za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Svest o opasnosti koja preti Evropljanima ako uđu u klinč sa Amerikom sve je prisutnija. Sa istočne strane mostovi saradnje već su uveliko rasklimani do te mere da svakog trena prete da se sruše. To je i osnovni razlog za pojavu suverenizama, ponekad i agresivnih, koji neodoljivo podsećaju na vremena tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Ni uloga Ukrajine u tim procesima nije zanemarljiva.

A kada je reč o Evropi, vidna je ubrzanost kojom ovde pokušavaju da ugase vatru koju su sami rasplamsali. Spektar ideja za izlazak iz krize toliko je širok da pod njega mogu da stanu svi, od najpomirljivijih do najagresivnijih. I upravo na tim linijama kontinent počinje da se deli. Čvrstina nastupa Trampa i Putina ostavila je lidere ovdašnjih država na brisanom prostoru. Reklo bi se da nikada od okončanja hladnog rata na Starom kontinentu nisu na svetlost dana izašle tako jasne međusobne razlike, pa i netrpeljivosti.

Upravo stoga mnogi s pravom strepe da Zelenski u svom padu ne povuče i njih. Pogotovo imajući u vidu razotkrivanje korupcijskih skandala u samom vrhu unije, u Briselu. Kada se budu stvari raščistile, nema sumnje da neće baš svi preteći.