Nova uprava Amerike

Barak Obama je preuzeo dužnost predsednika Amerike i to je po svemu bio događaj za istoriju i povod za emocije, uz prateću pompu pred očima celog sveta. Amerika je dobila novu upravu, ali s obzirom na to da najveći broj problema sa kojima se suočava ima međunarodnu dimenziju, očekivanja od novog stanara Bele kuće su koliko lokalna, toliko i globalna.

Tokom gotovo dvogodišnje kampanje, kao i u posleizbornom tranzicionom periodu, Obama je na raspolaganju imao samo reči: od juče, kada je počeo da prima prve brifinge i papire sa političkim opcijama, od njega se očekuju dela.

U tom pogledu, već je i ono što je predočio u inauguracionom govoru bila neka vrsta dela. Sugrađanima i svetu, novi predsednik je sa pravom merom odlučnosti i uvažavanja realnosti najavio pre svega „novu eru odgovornosti”.

Njegova beseda je možda razočarala one koji su očekivali da će imati više parola za pamćenje, ili najava konkretnih političkih poteza, ali Obama je ipak pokazao da predsedničke odgovornosti preuzima sa adekvatnom merom samopouzdanja i razumevanja problema koje mu je ostavio prethodnik, Džordž Buš, juče ceremonijalno ispraćen u istoriju.

Sada predstoje suočavanja s tim realnostima, pa se može reći da je Obamin „medeni mesec” – uobičajeni period koji se novim liderima i novim vladama daje da se pokažu i dokažu – završen u istom momentu kad je i počeo.

Predsednički položaj u američkom sistemu podrazumeva zaista ogromnu moć, ali ne i svemoć: to znači da će i Obama morati da čini ustupke, da odmerava i opredeljuje se između mnogih interesa koji ne podrazumevaju uvek opšte dobro. Zbog toga, put od velikih očekivanja do još većih razočaranja mogao bi da bude veoma kratak.

Ne treba, ipak, potcenjivati značaj Obamine ličnosti: on je već pokazao impresivnu meru znanja i brze političke reflekse – to mu je, uostalom, i omogućilo da se u rekordno kratkom roku, uprkos boji kože, od nepoznatog lokalnog političara domogne glavne uloge na centralnoj pozornici. Pokazao je, takođe, i da teške odluke može da donosi u pravo vreme. Ali kriza je velika – možda i veća nego što se do sada pojmilo – pa su velike i šanse da se uđe u pogrešan voz.

Ima, dakle, osnova i za razložan optimizam – iz perspektive sveta to je da će Amerika biti sila sa više obzira – ali i za zdrav skepticizam, jer suština njenih interesa – da dominira – nije podložna remontu.

Svaka politika i svaki novi lider, sem toga, počinju isticanjem ambicioznih ciljeva i zaklinjanjem u visoke principe, a završavaju kompromisima. Problem je samo u ravnoteži. Obama u tom pogledu teško da može da bude (veliki) izuzetak.