Ponosan sam na podršku čuvanju identiteta manjina

Kao ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, svoj rad ocenjujem pre svega kroz rezultate koje smo postigli kao tim. Trudim se da svaki dan opravdam poverenje koje mi je ukazano i da dosledno radim na unapređenju položaja svih građana, posebno pripadnika manjinskih zajednica, kao i na jačanju mehanizama zaštite ljudskih prava. Ponosan sam na to što smo u proteklom periodu intenzivirali saradnju sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina i podržali njihove programe očuvanja kulturnog, jezičkog i verskog identiteta, kaže u intervjuu za „Politiku” ministar Demo Beriša.

– Posebno bih istakao i organizaciju društvenih dijaloga u upravnim okruzima u Republici Srbiji, kojih je od aprila ove godine bilo devet, a na kojima je uzelo učešće preko 400 učesnika, 105 predstavnika udruženja iz 10 gradova i 41 opštine na temu afirmacije društvenih dijaloga u lokalnoj zajednici. To je bila prilika da se na samom terenu, uz prisustvo predstavnika državnih organa i svih zainteresovanih udruženja i medija, razgovara o svakodnevnim problemima građana i načinima za njihovo prevazilaženje – ističe Beriša.

Na šta ste usmerili pažnju?

Posebnu pažnju smo usmerili ka zaštiti prava ranjivih i marginalizovanih grupa, ali i informisanju šire zajednice o njihovom položaju i potrebama. Postavljanjem ovih tema u centar društvenog dijaloga želimo da doprinesemo stvaranju inkluzivnijeg društva i poboljšanju kvaliteta života ranjivih, ali i svih članova zajednice. Primetio sam da su, kroz dijaloge koje smo organizovali u jedinicama lokalne samouprave, građani iskazali veliku zainteresovanost da se uključe u procese donošenja odluka i kreiranja politika koje su u skladu sa njihovim potrebama, što i sam smatram našim primarnim ciljem, kao ministarstva. Svakodnevno nastojimo da radimo na jačanju institucionalnih mehanizama za sprečavanje diskriminacije i promovisanje jednakih mogućnosti, jer sam svestan da je posao u oblasti ljudskih prava neprekidan proces i da uvek postoji prostora za napredak. Zato ću i u narednom periodu nastaviti da radim posvećeno, transparentno i uz kontinuirani dijalog sa svim relevantnim akterima jer samo zajedno možemo izgraditi društvo koje poštuje dostojanstvo svakog pojedinca.

Čime ste zadovoljni, a šta je konkretno moglo bolje da se uradi?

Iako smo u mnogim oblastima ostvarili nezanemarljivi napredak, smatram da uvek možemo i moramo da radimo više, jer je naš fokus delovanja čovek. Smatram da bi u narednom periodu trebalo još snažnije raditi na dodatnom jačanju lokalnih mehanizama zaštite ljudskih prava. Time želimo da ostvarimo da standardi i prakse zaštite prava budu podjednako dostupni u svim delovima Srbije, bez obzira na veličinu opštine ili resurse kojima raspolažu. Zatim, od izuzetne nam je važnosti da se manjinske zajednice dublje uključe u procese donošenja politika. Mi naravno već redovno komuniciramo sa nacionalnim savetima, međutim, verujem da uvek možemo učiniti više da glas građana bude direktnije unet u institucionalne procese. Uz to, posebnu pažnju treba dodatno posvetiti preventivnim programima, edukacijama i kampanjama koje će doprineti boljem razumevanju različitosti i podizanju svesti o posledicama diskriminacije. Moramo podići svest u društvu da dijalog nije samo institucionalni proces već i da je on društvena vrednost. Trudićemo se da još snažnije podstičemo razgovor između različitih grupa, civilnog sektora i državnih organa. Naš cilj je da građani bolje razumeju šta radimo, koje mere sprovodimo i na koji način mogu da saučestvuju u našem radu. Imperativ je da javnost bude partner u svakom koraku za unapređivanje ostvarivanja ljudskih prava.

Kakav je položaj romske zajednice u Srbiji, u ovoj oblasti osnovano je koordinaciono telo?

Položaj romske zajednice u Srbiji smatram jednim od najvažnijih izazova u oblasti ljudskih i manjinskih prava. I pored toga što smo u proteklim godinama sproveli značajan broj mera – od poboljšanja pristupa obrazovanju, zdravstvu i zapošljavanju do jačanja stambene podrške i uključivanja romskih koordinatora u lokalne zajednice – moram da naglasim da je ta zajednica i dalje suočena sa brojnim preprekama. Na inicijativu našeg ministarstva, vlada je u 2025. osnovala Koordinaciono telo za unapređenje položaja Roma, koje na nacionalnom nivou prati sve procese u vezi sa socijalnim uključivanjem Roma i Romkinja, radi koordinacije rada organa državne uprave, jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća i drugih učesnika u ovoj oblasti. Takođe, potpisan je i sporazum sa Fondom za obrazovanje Roma, koji mladima omogućava praksu u našem ministarstvu. Bavili smo se i statusom zdravstvenih medijatorki u saradnji sa određenim lokalnim samoupravama. Predstavili smo novi, besplatni program čiji je cilj zapošljavanje pripadnika romske nacionalne manjine sa teritorije Beograda koji podrazumeva prekvalifikaciju za „D” kategoriju i omogućava zaposlenje u Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd”, a biće realizovan u saradnji resornog ministarstva sa ovim preduzećem i gradom Beogradom. Možemo reći da je napredak na polju unapređenja položaja romske nacionalne manjine vidljiv, ali ne i dovoljan.

Šta su najveći problemi?

Romi i dalje žive u težim socio-ekonomskim uslovima od većine stanovništva i češće se susreću sa diskriminacijom i predrasudama. To je realnost koju kao ministarstvo ne možemo ignorisati, već samo podsticati i boriti se za sistemska rešenja. Međuresorna saradnja je po ovom pitanju od neprocenjivog značaja, jer smatram da se do unapređenja može stići samo kroz delovanje na više nivoa. Kroz rešavanje pitanja obrazovanja, koje je temelj svake trajne promene, proširivanje programa zapošljavanja (kroz obuke, javne radove i podršku ženskom preduzetništvu u romskoj zajednici), unapređenje uslova stanovanja i obezbeđivanje dostojanstvenih uslova za život, uspećemo da postignemo pravu dubinsku promenu. Kao ministar, duboko verujem da nijedna mera nije uspešna ako ne doprinese tome da se svaki pripadnik romske zajednice oseća poštovano, zaštićeno i uključeno.

Sve je više digitalnog nasilja u Srbiji, posebno nad ženama i devojčicama. Kako to preduprediti?

Smatram da je digitalno nasilje nad ženama i devojčicama jedan od najozbiljnijih i dinamično rastućih izazova našeg vremena. Brza digitalizacija donela je veliki broj mogućnosti, ali je istovremeno otvorila prostor za nove oblike zloupotreba, uznemiravanja i nasilja koji ostavljaju duboke psihološke i socijalne posledice. Nijedan oblik digitalnog nasilja ne sme biti relativizovan. Ženama i devojčicama moramo obezbediti okruženje u kojem će se osećati sigurno i zaštićeno, kako u fizičkom, tako i u digitalnom prostoru. Iako smo u prethodnom periodu preduzeli značajne korake – od unapređenja zakonskog okvira, preko saradnje sa MUP-om i tužilaštvima do edukacionih kampanja u školama – moram da naglasim da ova oblast i dalje zahteva naš pun angažman i kontinuiranu pažnju. Moramo još više jačati kapacitete za prijavljivanje i brzu reakciju, kao i da nastavimo sa edukacijom u školama i u lokalnim zajednicama. U toku novembra smo se intenzivno bavili ovom temom i kroz određene panele i konferencije analizirali i uočavali šta i kako bismo mogli da uradimo kada je reč o prevenciji nasilja.

Šta je zaključak?

Pri svim sprovedenim dijalozima složili smo se da samo zajedno – kroz saradnju državnih institucija, škola, medija, platformi i civilnog sektora – možemo da dobijemo željeni efekat, da delujemo blagotvorno i efikasno. Moj cilj, kao ministra, jeste da unapredim jačanje institucionalne zaštite i prevencije, jer je bezbednost žena i devojčica osnovno ljudsko pravo i preduslov napretka čitavog društva.

Kakav je položaj Albanaca u Srbiji?

Položaj albanske zajednice u Srbiji je tema kojoj pristupamo sa posebnom pažnjom, odgovornošću i osećajem državne obaveze prema svim našim građanima. Albanska zajednica je važan deo multietničkog tkiva Srbije, te smatram da je dijalog sa ovom zajednicom od izuzetne važnosti i da on treba i mora da se ostvari. Svestan sam da se albanska zajednica, posebno u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, suočava sa izazovima koje ćemo moći da rešavamo tek onda kada dijalog bude uspostavljen. Duboko verujem da su dijalog, transparentnost i partnerski odnos ključni za dalje unapređenje položaja albanske zajednice. Naš cilj je jasan – da svi građani, uključujući i pripadnike albanske zajednice, žive u okruženju u kojem se osećaju ravnopravno, poštovano i sigurno i u kojem mogu da ostvare svoje potencijale.

Očekujete li da će se promeniti uslovi života Srba na Kosovu i Metohiji, koji su sve više meta napada ekstremista?

Zbog sve učestalijih izveštaja o napadima i pritiscima na Srbe na Kosovu i Metohiji položaj našeg naroda u pokrajini ostaje težak, a fizički napadi, zastrašivanje i ograničeno kretanje predstavljaju ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, zbog čega sam kao ministar i kao čovek duboko zabrinut. Smatram da je za smirivanje tenzija i postizanje unapređenja položaja Srba na KiM neophodno doslednije i efikasnije reagovanje međunarodne misije i institucija. Prisustvo međunarodnih misija mora da znači konkretnu i pravovremenu zaštitu civila, a ne samo formalno postojanje mehanizama. Nekažnjivost postupaka albanskih terorista ohrabruje ponavljanje nasilja. Jasniji i vidljiviji koraci u zaštiti srpskog stanovništva osigurali bi da niko ne bude meta samo zato što pripada srpskoj zajednici. Istovremeno, svestan sam da se promena ne može desiti preko noći. Ali očekujem i tražim da međunarodna zajednica preuzme veću odgovornost, a da sve institucije na terenu deluju profesionalno, nepristrasno i u skladu sa mandatom koji su dobile – da štite ljudska prava svih, bez izuzetka. Kao ministar, nastaviću da u svim razgovorima, i domaćim i međunarodnim, insistiram da sa bezbednošću Srba na Kosovu i Metohiji ne sme biti kompromisa i ne sme zavisiti od političkih prilika. To je pitanje osnovnih ljudskih prava, dostojanstva i života.

Kada će doći do dogovora dva naroda – Srba i Albanaca?
Dogovor se može postići jedino i isključivo dijalogom koji zahteva političku hrabrost, spremnost na kompromis i razumevanje da nijedna strana ne može sve dobiti, niti izgubiti.

Vojna služba me je naučila da disciplina i procedura postoje s razlogom

Da li možete da uporedite današnje i vreme kada ste bili u aktivnoj vojnoj službi u Vojsci Jugoslavije?

Vojna služba me je naučila da disciplina i procedura postoje s razlogom – da bi sistem funkcionisao, da bi svi znali svoje obaveze i da bi se odluke donosile odgovorno. Iz tog perioda nosim i važne lekcije o timskom radu i lojalnosti, ali i o tome koliko je važno da čovek bude smiren pod pritiskom. U ministarskom poslu pritisak je drugačiji, ali ne nužno manji. Umesto vojnih zadataka, danas su to ljudske sudbine, prava, problemi ranjivih grupa, međunarodne obaveze i politički dijalog. Ali mnogo toga što sam naučio u vojsci pomaže mi da radim fokusirano, sistematično i sa jasnom svešću o tome da odluke koje donosim utiču na živote mnogih ljudi.

Kako izgleda dan jednog ministra?

Dan mi počinje rano, već oko sedam sati, uz pregled izveštaja i najvažnijih pitanja koja nas očekuju tog dana. Zatim slede sastanci sa pomoćnicima i drugim predstavnicima sektora u ministarstvu. Osim događaja kojima prisustvujem kao resorni ministar, u zavisnosti od planiranih aktivnosti, svake nedelje zajedno sa svojim saradnicima posećujem gradove i opštine tokom kojih imamo niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, građanima i organizacijama jer nam je cilj da probleme rešavamo u direktnoj komunikaciji na terenu. Uveče se ponovo vraćam dokumentima i pripremama za naredni dan jer je ovo posao koji vas prati i posle radnog vremena. Malo je odmora, ali dinamika je takva da vas stalno drži angažovanim.

Da li imate vremena za porodicu?

Vremena za porodicu nikada nije dovoljno, ali se trudim da ga nađem jer je porodica najvažniji oslonac u ovom poslu i bez njihove podrške ne bih mogao da izdržim tempo. Trudim se da vreme provedeno sa njima bude sadržajno i kvalitetno. Praznike sam dočekao u krugu porodice bez velikih putovanja i pompe – samo vreme za opuštanje, razgovor i planiranje sledeće godine. To mi je najdragocenije.

Kada ste prihvatili da budete ministar, da li ste očekivali da ćete imati ovoliko posla?

Očekivao sam da će posao biti zahtevan, ali iskreno – intenzitet me je u prvim mesecima iznenadio. Odgovornost za osiguravanje poštovanja prava svakog pojedinca u zemlji je ogromna. To znači stalnu komunikaciju sa institucijama, međunarodnim telima, lokalnim samoupravama. Ali to je posao u kojem, uprkos težini, vidite smisao jer kada rešite konkretan slučaj, kada jedna porodica dobije zaštitu ili kada jedna diskriminisana osoba dobije pravdu, znate da je vredno svakog truda. Ovaj posao vas suoči sa različitim sudbinama i natera vas da sagledate društvo iz potpuno nove perspektive. Poznat sam kao neko ko je veoma neposredan u kontaktu sa narodom. Sa komšijama i dalje imam korektan i prijateljski odnos, ne dozvoljavam da me funkcija promeni, već se trudim da ostanem pristupačan i isti čovek kao ranije.