Ćelije raka štite obolelu osobu od demencije
Naučnici su decenijama primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno oboljenje može da pruži određenu zaštitu od javljanja drugog.
Nova studija sprovedena na miševima nudi moguće molekularno objašnjenje za ovu medicinsku zagonetku: čini se da protein koji proizvode ćelije raka prodire u mozak, gde pomaže u razgradnji naslaga koje se često dovode u vezu s Alchajmerovom bolešću, piše časopis Nature.
Studija, na kojoj se radilo čak 15 godina, objavljena je prošle nedelje u časopisu Ceell i mogla bi da pomogne naučnicima u razvoju lekova za lečenje Alchajmerove bolesti. „Imaju jedan deo slagalice“, kaže Donald Viver, neurolog i hemičar sa Istraživačkog instituta Krembil pri Univerzitetu u Torontu u Kanadi. „To svakako nije cela slika. Ali jeste njen zanimljiv deo.”
Vivera je ova zagonetka zainteresovala još na početku njegove medicinske obuke, kada je jedan stariji patolog usput primetio:
„Ako vidite nekoga sa Alchajmerovom bolešću, ta osoba nikada nije imala rak.”
Ta rečenica mu se duboko urezala u pamćenje tokom godina u kojima je dijagnostikovao hiljade ljudi obolelih od Alchajmera.
„Ne mogu da se setim nijedne osobe sa demencijom koja je imala rak“, kaže on.
Epidemiološki podaci ne ukazuju na tako oštru podelu, ali meta-analiza iz 2020. godine, zasnovana na podacima više od 9,6 miliona ljudi, pokazala je da je dijagnoza raka povezana sa 11 odsto manjom učestalošću Alchajmerove bolesti. Taj odnos je bilo teško razjasniti, jer su istraživači morali da kontrolišu različite spoljne faktore.
Ljudi, na primer, mogu da umru od raka pre nego što dožive godine u kojima se obično javljaju simptomi Alchajmerove bolesti, a neke terapije za rak mogu da izazovu kognitivne smetnje, koje bi mogle da prikriju dijagnozu Alchajmera.
Ipak, vremenom se nakupilo dovoljno podataka da uvere Juminga Lua, neurologa sa Univerziteta nauke i tehnologije Huadžong u Vuhanu, u Kini, da detaljnije istraži biologiju koja stoji iza ovog trenda.
Kontrola razgradnje proteina
Istraživači u Luovoj laboratoriji šest godina su tragali za najboljim načinom da kod miševa modeluju oba stanja. Na kraju je tim odlučio da presadi tri različite vrste ljudskih tumora – pluća, prostate i debelog creva, u miševe sa Alchajmerovom bolesti. Miševi koji su imali rak nisu razvili moždane plakove karakteristične za Alchajmerovu bolest, navodi Lu. „Tada smo se zapitali: ‘zašto?’”
Istraživači su potom analizirali proteine koje su lučile te ćelije raka, tragajući za onima koji mogu da prođu zaštitnu krvno-moždanu barijeru i uđu u mozak. Ta potraga suzila je spisak na jedan protein, nazvan cistatin Ce.
Ceistatin Ce je mali protein koji proizvode gotovo sve ćelije u ljudskom organizmu i stalno se izlučuje u krv. Njegova osnovna biološka uloga je da reguliše aktivnost enzima zvanih cisteinske proteaze, koji učestvuju u razgradnji proteina unutar ćelija i u vanćelijskom prostoru. Drugim rečima, cistatin Ce deluje kao svojevrsna „kočnica“: sprečava da razgradnja proteina izmakne kontroli i ošteti zdravo tkivo.
U kliničkoj medicini, cistatin Ce je već godinama poznat kao pouzdan biomarker funkcije bubrega. Za razliku od kreatinina, na njegov nivo u krvi znatno manje utiču starost, pol, mišićna masa ili ishrana, pa se smatra preciznijim pokazateljem glomerularne filtracije. Upravo zato se sve češće koristi u savremenoj nefrologiji.
Poslednjih godina, međutim, interesovanje za cistatin Ce naglo je poraslo i izvan oblasti bubrežnih bolesti. Posebno intrigantna postaje njegova uloga u mozgu i neurodegenerativnim oboljenjima, pre svega Alchajmerovoj bolesti.
Istraživanja su pokazala da se cistatin Ce može vezivati za beta-amiloid - protein koji se kod Alchajmerove bolesti pogrešno savija i stvara toksične plakove u mozgu. Smatra se da cistatin Ce može da spreči agregaciju beta-amiloida ili da olakša njegovu razgradnju, čime potencijalno deluje zaštitno na nervne ćelije.
Povećane količine cistatina Ce
Tu se nadovezuje i najnovije otkriće koje je privuklo pažnju svetske naučne javnosti: ćelije raka proizvode povećane količine cistatina Ce, a taj protein, kako sugeriše nova studija, može da pređe krvno-moždanu barijeru i u mozgu smanji nakupljanje patoloških proteinskih naslaga. Upravo ovaj mehanizam mogao bi delimično da objasni zašto se rak i Alchajmerova bolest statistički ređe javljaju kod iste osobe, što je paradoks koji decenijama zbunjuje lekare i istraživače.
Zanimljivo je i to što cistatin Ce ima dvostruku ulogu u razvoju malignih bolesti. U nekim vrstama tumora on može da doprinese agresivnosti bolesti, jer utiče na remodelovanje tkiva i invazivnost ćelija. U drugim kontekstima, pak, deluje zaštitno i ograničava nekontrolisano razaranje tkiva. Upravo ta dvostruka priroda ga čini izuzetno složenim, ali i fascinantnim molekulom za istraživanje.
Zbog svega toga, cistatin Ce se danas posmatra kao potencijalna terapijska meta. Naučnici razmatraju mogućnost da se njegovo delovanje iskoristi ili oponaša u razvoju novih lekova za Alchajmerovu bolest, bez izazivanja štetnih efekata povezanih sa rakom.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
