Sintetički svetovi

Zamagljeno je i konfuzno, programeri i blogeri će se mrštiti – ali moramo razlikovati sintetičke svetove od virtuelnih realnosti. Makar u ravni njihove svrhovitosti: dok sintetički svetovi imaju ulogu povezivanja raznorodnih, virtuelne realnosti kreiraju nove prostore. U prvom slučaju govorimo o multiverzumima, u drugom o fantomatici (kako bi rekao Stanislav Lem). Graničari su MMOG – masovne multiplejer onlajn igre. Jedna od takvih igara naziva se arden, kreira u digitalnoj laboratoriji Indijana univerziteta (pod imenom Synthetic Worlds Initiative) i nalazi na sajtu www.swi.indiana.edu/ardenworld.

To je sintetički svet zasnovan na dobu, životu i delu Vilijama Šekspira i treba da na zabavan način istraži i predstavi životne prilike, jezik i kulturu vremena u kojem je živeo najveći svetski dramatičar. Svrha ovakvih "multiverzuma" je postavljanje novih granica u razumevanju ljudskih odnosa i obrazovanje (edukacija) kroz onlajn igru. Na sajtu se osim opštih podataka o projektu, kreativnom timu i njegovom vjeruju, nalazi i kratki trejler o mogućem izgledu igre.

Zainteresovanima se, takođe, jasno stavlja do znanja i da se ne zna kada će igra biti dostupna, čak ni da li će to biti. Nekomercijalna je i predstavlja onaj drugi pol tehnološkog i ideološkog diskursa većine kompjuterskih igara, zasnovanih na dominaciji fikcije, fantazije i militarizma.

Planirano je da arden sadrži tri nivoa, od mikroplana viktorijanske krčme kao javnog (pozorišnog) prostora, preko socijalnih prilika tog doba, do ponavljanja, ali iz suprotstavljenog ugla, militarističke matrice. Sajt arden-sintetičkog sveta snažno sugeriše elan istraživanja nejasnih granica između kompjuterskih igara i "poučnih" digitalnih rekonstrukcija, u istoj meri kao i viziju novih tumačenja realnog istorijskog sveta koji se ponovo konstruiše, digitalnim sredstvima, u oblike sintetičkih stvarnosti.

Snažna svrhovitost se pomalja iza tehnoloških nivoa ovog ili sličnih poduhvata. Ona se sastoji i u edukativnoj nameri i u estetskom izvođenju. Neko trezveniji i zlobniji bi govorio o novim teritorijama za prostiranje kapitala, ali je valjda lepše misliti o novim vidovima učenja i umetničkih dela.

Nešto manje nedoumica o statusu pripada sajtu www.tazo.com koji dočarava sintetički svet čaja svetski poznate manufakture iz Portlanda. Korporativni sajt koji pruža informacije o jednom brendu čaja i njegovom proizvođaču preobražen je potpunom i doslednom estetizacijom sajta, oblikom "nju-ejdž" dizajna (kako tvrde na sajtu). Lepe i oku privlačne animacije i fleševi, zanimljiva navigacija, gotovo neiscrpiva mala vizuelna iznenađenja, uporedo s veoma upotrebljivim podacima o tazzo-čajevima, nudi nam mogući lik sintetičkih digitalnih ekonomija.

Reći za ovaj sajt da je korporacijski ne bi bilo sasvim tačno, reći da je primenjena istorijska video i TV-avangarda značilo bi izgubiti iz vida njegovu svrhovitost. I opet se nalazimo u interzoni gde informacija i kreacija razmenjuju svoje telesne dahove, gde digitalna kultura postaje ekskluzivni domen komunikacije, a sama komunikacija oblik idealizma slike.