Iz Zmajevog Gnezda

Kao nekome ko svoje najbolje godine života provodi u Kini a kao i svaki član dijaspore pomalo idealizuje svoju domovinu užasno mi smeta naše generalno neznanje i potcenjivanje Kine, manje onoga što je ona kroz istoriju bila i mnogo više onoga što danas jeste. Po mom mišljenju to govori o našoj katastrofalnoj neobaveštenosti o svetu u 21. veku, čijih se sedam gora i sedam mora u srpskoj realnosti nalazi između Prištine, Banjaluke, Haga i Paralije. I koliko god se ta naša autističnost može razumeti kao proizvod haosa u našoj avliji u poslednjih četvrt veka tokom kojih se Kina preselila sa periferije u centar svetskih zbivanja, nikako ne razumem otkuda toliko neznanja, otkuda toliko uglavnom negativnih predrasuda o zemlji čija su skorija istorija, ekonomski uspon poslednjih godina, državno uređenje, berza itd. uobičajena tema u obrazovanijim i biznis krugovima u belome svetu?

Bez želje da karikiram, komentari i pitanja tipa "Jedu li Kinezi išta drugo osim pirinča?", "Fuj, pa Kinezi se ne kupaju,i prde i podriguju javno!" , "Šta ćemo mi trgovati sa Kinezima, nama je mesto u Evropi!’ ili " Pa dosta nam je bilo komunista i nesvrstanih!’ koji se ZAISTA često čuju u matici, samo do bola ističu naše neznanje, našu katastrofalnu nespremnost da vidimo i razumemo svet kakav je danas i, da ne pričamo o tome, prepoznamo naše prilike i uklopimo se u njega onako kako nama odgovara. Rasizam i nipodoštavanje koji često provejavaju iz ‘naših’ konverzacija o Kinezima samo su sud o nama samima.

I otkuda nama onda ideja da na Kinu, koja se za samo četvrt veka popela sa samog dna na vrh sveta, otprilike za isto vreme za koje smo mi pali u crni ambis, gledamo onako kako citati odgore pokazuju da to radimo? Zar ne bi trebalo da od nje učimo kako se to sa dna dolazi na vrh?

Srbija i Kina...Bez pretenzija da sam ekspert za pad prve i uspon druge i bez zabluda da je sve što se u Srbiji dešava loše a sve što se u Kini dešava dobro, moram da primetim da postoji bar nekoliko stvari iz kojih se čini da bi ‘nebeski narod’ mogao da nauči nešto od ‘malih i prljavih Kineza’. Ili bar pogleda u neke alternativne pristupe rešavanju pitanja koja jesu ili su bila ista ili slična u Srbiji i Kini...Sortirano po temama koje dominiraju kod nas: Kako to Kinezi uspevaju da svoje sporne granice očuvaju i bogami prošire kroz dogovor i kompromis, dok se granice države koju mi zovemo domovinom stalno skupljaju kroz ratove i konflikte?

Kako to da preko 50 nacionalnih manjina živi u Kini bez realne opasnosti za integritet zemlje dok mi strepimo šta će sutra biti sa Sandžakom i Vojvodinom? Zašto mi čekamo na devizne donacije EU kao na martovsko sunce dok Kina ima najveće zalihe deviznih rezervi na svetu sakupljene kroz regularne investicije? Zašto vrednost kineskih berzi postojano raste i pored sveobuhvatne kontrole partije dok je, sećate se, (potom poništeni) izbor izvesnog za predsednika skupštine u naprednome višepartijskom sistemu poslao beogradsku berzu u crveno?

Zašto se arhaično kinesko pismo još uvek koristi i svaki je Kinez ponosan na svoje  poreklo i unikatnu kuturu, čak kada i ništa ne zna o njoj, dok se ćirilicom retko ko služi u privatnoj prepisci a na našu su unikatnu kulturu ponosni uglavnom samo velikosrbi i narodnjaci dok ostali teže da se definišu rađe kao Evropljani nego kao Srbi? Zašto je generalno i posle tri kolena u inostranstvu Kinez i dalje Kinez koji, ako mu to stanje na računu dozvoli, sanja da se vrati i uloži u svoj zavičaj, dok se većina srpskih gastarbajtera sa više od osam razreda osnovne kloni trajnog povratka u Srbiju kao đavo od krsta dok im deca govore engleski, nemački iliti koji drugi jezik bolje nego maternji? I tako dalje, ova bi lista mogla u nedogled...

Naravno i iz loših primera iz Kine isto se ima šta naučiti; lekcije bi otprilike glasile ovako: Kako postojano i beskompromisno uništiti životnu sredinu? Kako manjina na brzinu zaradi i za pokolenja dok većina ima taman toliko da svakodnevno konzumira manjak kalorija? Kako efikasno dugoročno ignorisati i izopštiti one koji se ne slažu sa mišljenjem onih koji se pitaju? Itd, i ova lista bi mogla u nedogled...

Da, uopšte nije nemoguće povući paralele između tako različitih država čiji su glavni gradovi na desetak hiljada km razdaljine, bez obzira na sveukupnu različitost istorijskih, geografskih i društvenih faktora. Sigurno je interesantno razmisliti kako iskustvo jedne, može biti lekcija za drugu. I još interesantnije kako se budući odnosi između njih mogu razviti u obostanu korist.

U najmanju ruku hajde bar da zaboravimo predrasude i informišemo se o državi koja danas profiliše svet i čija projekcija sopstvenih političkih i ekonomskih težnji u globalnu komunu, hteli mi ili ne hteli, utiče na Srbiju na način koji smo i mi i ostatak sveta do sada samo priznavali SAD, EU i Rusiji.