Porođajne muke

Najava rukovodstva Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” da će trudnice uskoro morati da plaćaju 20.000 dinara ukoliko insistiraju da ih porodi određeni doktor uznemirila je gotovo sve buduće mame u glavnom gradu koje su planirale da baš u ovoj ustanovi donesu na svet svoje čedo. I ne samo njih. Na odluku da ginekolozi ne mogu da dolaze na porođaje žena čije su trudnoće „vodili” ukoliko nisu dežurni, kao i na vest da se čeka odluka Ministarstva zdravlja da li će odobriti bolnici da naplaćuje dodatne usluge kroz takozvani dopunski rad reagovala je i građanska inicijativa „Majka hrabrost”. Upozorili su da bi predložena mera predstavljala opasan presedan i svojevrsnu legalizaciju već postojeće korupcije u srpskim porodilištima, ocenivši da bi umesto toga trebalo pooštriti kontrolu kvaliteta usluga i disciplinu među zaposlenima.

Očekivala se i reakcija ministra zdravlja, koji je juče izneo stav da „ako se traži da neki doktor na lični zahtev pacijentkinje dođe van radnog vremena, i ako bolnica to može da organizuje, on će to učiniti i usluge će biti regularno plaćane na kasama bolnica”.

Ali, pitanje je da li će pojedini ginekolozi, koji su navikli da svaki dan dobijaju koverte za obavljanje inače svog regularnog posla, moći da se odreknu „kolača”? Teško je poverovati u priču da će se zadovoljiti sa 10.000 dinara, koliko bi trebalo da im pripadne ako dođu na porođaj po želji trudnice. Dobro se zna koje su tarife u porodilištima. Ako imaš „vezu”, plaćaš minimum 200, a ako nemaš spremi – 500 evra. I budi zadovoljan da se lekar pojavi na porođaju, jer se događa da „izabrani ginekolog” samo obiđe porodilju, prepuštajući je (ne)veštim rukama studenta, ili babice.

One koje ne žele da rizikuju odlučiće se i na uzimanje kredita samo da na porođaju ne dožive maltretiranje. I da budu sigurnije da će sve proteći u najboljem redu. Dakle, za pregled treba da daju tri hiljade dinara, za porođaj 20.000 dinara, ginekologu „ispod žita” dodatnih 200 do 500 evra, zatim za epiduralnu anesteziju 17.000 dinara, za prisustvo supruga na porođaju 15.000 i dodatnih 30.000 dinara za tri dana boravka u apartmanu...

Računica pokazuje da za usluge koje se u civilizovanom svetu podrazumevaju naša porodilja treba da plati čak 130.000 dinara, a ako se ima u vidu da je prosečna plata u Srbiji oko 40.000 dinara, trudnica mora u kovertu da stavi tri prosečne zarade. I tu nije kraj. A gde su parfem, bombonjere, kafa, piće i čokolade za babicu i sestru koje su se našle pri ruci...

I kad se uzme u obzir da trudnice u Srbiji ne primaju punu platu kada se nalaze na bolovanju, već samo 65 odsto od zarade, pa da moraju da „sakupe” još oko hiljadu evra za opremu za novorođenče, nije sasvim jasno kada će država i kojim merama napokon početi da brine zašto nas sve manje ima i da podstakne rađanje.

Izgleda neverovatno da se u zemlji u kojoj je uveliko na vrata zakucala „bela kuga”, niko ne spominje stimulisanje žena da se odluče na proširenje porodice, već se iz meseca u mesec nekim čudnim merama „ubijaju u pojam”, a samim tim i odustaju od materinstva.