Dedinjski SOS market

„Odakle ti pare”?

To je ključno pitanje koje bi moralo da počne da se postavlja u Srbiji svima koji žive iznad svojih zakonom prijavljenih primanja. To je pitanje za političku i svaku drugu elitu, ako želi da započne uspostavljanje novog sistema vrednosti razbucanog u vremenu kada su nosači gajbica bili u društvenoj hijerarhiji iznad akademika i bogatiji od svetski priznatih menadžera, lekara, matematičara...

Naravno, to je pitanje i za one sve poznatije po nadimcima nego po imenima, koji voze „besne” automobile i žive u najskupljim vilama, a da radnu knjižicu nikada nisu videli, a kamoli je držali u ruci i stajali sa njom u redu za posao. To je, dakle, pitanje koje bi moralo da se postavlja onima koji se šepure po Srbiji i upadaju u oči svim poštenim građanima ove zemlje pokazujući im da je kriminal ovde rizičan u meri koliko se zameriš poslovnom partneru („bratiću”) sa repetiranim pištoljem.

Možda je još važnije pitanje kada će Poreska policija početi da proverava prihode svih onih koji žive daleko iznad svojih prijavljenih mogućnosti? Kada će inspektori da iskoriste svoja ovlašćenja i uporede poreske prijave i materijalno stanje bilo kog žitelja. Valjda, sada, to mogu da pitaju i one koji su nosili gajbice.

Poreska policija ovakva pitanja mogla bi odmah da počne da postavlja. Građani su do 15. marta ove godine prijavljivali svoja prošlogodišnja primanja. Otad je prošlo skoro dva meseca, sasvim dovoljno da se ukrštanjem podataka o primanjima sa imovinskom kartom utvrdi ko živi iznad svojih mogućnosti.

Možda bi bilo interesantno početi od jednog našeg biznismena poznatog po nadimku jednog holandskog grada koji nije Hag, a koji već bez pertli i kaiša boravi u Centralnom zatvoru zbog sumnji da je organizovao ubistvo zagrebačkog novinara.

Biznismen, koji nema nadimak po Hagu, pre nekoliko nedelja pred sudom je izjavio da živi sa 600 evra mesečno. Sa tim novcem izdržava suprugu i decu. Živi u vili koja pripada porodici bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije. Vozio je nekoliko skupocenih automobila, među kojima su „audi 8” i džip „grand čiroki”.

Većinu građana ove zemlje interesovao bi recept kako je biznismen, koji nema nadimak po Hagu, uspeo da sa svega 600 evra mesečno, ili 56.400 dinara, plaća zakupninu za vilu na Dedinju, da vozi tako skupocene automobile, a da pri tom svoju porodicu ne hrani namirnicama kupljenim u SOS marketu. Možda bi mnogi sa prosečnim primanjima od oko 30.000 dinara, po oprobanom receptu, ako ništa drugo mogli da kupe po jedan džip ili da iznajme nešto manju vilu u elitnom delu grada.

Ili bi država mogla da primeni jedan drugi oprobani recept iz kuhinje Eliota Nesa, pa da biznismena, koji nema nadimak po Hagu, osumnjiči za utaju poreza. Baš kao što je spomenuti Nes optužio Al Kaponea.