Дедињски СОС маркет

„Одакле ти паре”?

То је кључно питање које би морало да почне да се поставља у Србији свима који живе изнад својих законом пријављених примања. То је питање за политичку и сваку другу елиту, ако жели да започне успостављање новог система вредности разбуцаног у времену када су носачи гајбица били у друштвеној хијерархији изнад академика и богатији од светски признатих менаџера, лекара, математичара...

Наравно, то је питање и за оне све познатије по надимцима него по именима, који возе „бесне” аутомобиле и живе у најскупљим вилама, а да радну књижицу никада нису видели, а камоли је држали у руци и стајали са њом у реду за посао. То је, дакле, питање које би морало да се поставља онима који се шепуре по Србији и упадају у очи свим поштеним грађанима ове земље показујући им да је криминал овде ризичан у мери колико се замериш пословном партнеру („братићу”) са репетираним пиштољем.

Можда је још важније питање када ће Пореска полиција почети да проверава приходе свих оних који живе далеко изнад својих пријављених могућности? Када ће инспектори да искористе своја овлашћења и упореде пореске пријаве и материјално стање било ког житеља. Ваљда, сада, то могу да питају и оне који су носили гајбице.

Пореска полиција оваква питања могла би одмах да почне да поставља. Грађани су до 15. марта ове године пријављивали своја прошлогодишња примања. Отад је прошло скоро два месеца, сасвим довољно да се укрштањем података о примањима са имовинском картом утврди ко живи изнад својих могућности.

Можда би било интересантно почети од једног нашег бизнисмена познатог по надимку једног холандског града који није Хаг, а који већ без пертли и каиша борави у Централном затвору због сумњи да је организовао убиство загребачког новинара.

Бизнисмен, који нема надимак по Хагу, пре неколико недеља пред судом је изјавио да живи са 600 евра месечно. Са тим новцем издржава супругу и децу. Живи у вили која припада породици бившег председника Србије и Југославије. Возио је неколико скупоцених аутомобила, међу којима су „ауди 8” и џип „гранд чироки”.

Већину грађана ове земље интересовао би рецепт како је бизнисмен, који нема надимак по Хагу, успео да са свега 600 евра месечно, или 56.400 динара, плаћа закупнину за вилу на Дедињу, да вози тако скупоцене аутомобиле, а да при том своју породицу не храни намирницама купљеним у СОС маркету. Можда би многи са просечним примањима од око 30.000 динара, по опробаном рецепту, ако ништа друго могли да купе по један џип или да изнајме нешто мању вилу у елитном делу града.

Или би држава могла да примени један други опробани рецепт из кухиње Елиота Неса, па да бизнисмена, који нема надимак по Хагу, осумњичи за утају пореза. Баш као што је споменути Нес оптужио Ал Капонеа.