Hip-hop non-stop

Mlada Ana Uzelac, rođena Užičanka a odavno Beograđanka, imala je u životu dva cilja: da okonča studije industrijskog dizajna i da stigne do državnog prvenstva sa svojom plesnom školom za hip-hop koju je otvorila pre osam godina, taman uz punoletstvo. Danas, pošto je to obavila, a onda završila i školu koja se po kanadskom programu bavi 3D animacijom i specijalnim efektima, kročila je u svet filma. Otkako se lane sa svojom školom hip-hopa pojavila na svetskom prvenstvu u Bremenu, njene ambicije munjevito rastu. To su ni manje ni više nego „Oskar” i sam svetski vrh u hip-hopu. Možda to deluje neskromno, ali njoj se, ovako punoj snage, ništa ne čini nemogućim. Polako, korak po korak.

Za sada Ana radi i danju i noću, hronično je umorna, juri od filmskog do plesačkog studija i obrnuto, čak je ne obeshrabruje to što malo ko šta plaća, i to obično sa zakašnjenjem. Prvo je pitamo za školu hip-hopa čiji je vlasnik, koreograf, skoro sve... Pardon, ističe da bez pomoćnog trenera Nikole Tomaševića ne bi bilo izvodljivo da se izgura ova cela priča od preko sto polaznika s ubitačnim tempom treninga. Prosek godina polaznika je od 16 do 25, ali dobro ide i nekim hrabrim, znatno starijim damama.

– Hip-hop je ulični ples koji je negde osamdesetih godina 20. veka stvoren u Americi, nešto kao brejkdens ili elektrik bugi, samo što nije toliko grub i nema mnogo akrobatike – objašnjava Ana. – Trudimo se da prođemo većinu od stotinu postojećih stilova, ne držimo se samo jednog. Nema razlike između muških i ženskih, svi radimo sve, koreografije su identične i za devojke i za muškarce.

Naša sagovornica tvrdi da na televiziji izuzetno retko može da se vidi prava verzija hip-hopa, brejka ili elektrik bugija. – Najtužnije je što u tome učestvuju jako mlade osobe, od 15-16 godina, ubeđene da je to „prava stvar”. A šta jeste, svako može da se informiše na internetu gde može da se nađe obilje snimaka koji će tačno pokazati kako to treba da izgleda – kaže Ana.

Prošlog juna na svetskom prvenstvu u Bremenu Ana je učestvovala sa svojom školom, što podrazumeva da je uspešno prošla i državno i evropsko takmičenje, a pre neki dan je saznala da će ove godine ići na septembarsko prvenstvo u Poljsku.

– Prošle godine je bilo stvarno super. Iako smo nedovoljno pripremljeni upali u tu strašnu konkurenciju, našli smo se među prvih pedeset. Pre toga nismo išli na svetska prvenstva iz finansijskih razloga, a ovog puta smo uskočili pet dana pre početka i šta smo uradili – uradili smo. Nedelju dana po 12 sati takmičenja, pa to je stvarno sjajno iskustvo. Dobro smo prošli, a i uočili nedostatke na kojima bi trebalo da poradimo – priča naša sagovornica.

Nova strast Ane Uzelac je studio za 3D animaciju i specijalne efekte koji je otvorila septembra prošle godine. Najčešće radi reklamne spotove, a sada i na jednom zaista velikom  projektu za filmsku industriju, koji je još tajna dok ne potpiše ugovor. Ako sve dobro krene, na njemu će se raditi bar godinu i po dana. Ko, šta, kako?

– Studio čini nas petoro stalnih članova i još desetak ljudi koji uskaču po potrebi kad su u pitanju veći projekti. Napravili smo baš dobru ekipu, odlična je atmosfera, porodična, puna entuzijazma, svi rade koliko treba i dokle treba. Stigne me umor, naravno, pošto sam u studiju svakim radnim danom, a vikendom treninzi traju i po 12 sati, ali po meni treba sad, dok smo mladi, da iskoristimo svu energiju i polet – veruje Ana.

----------------------------------------------------

I muž je sličan

Od silnih ambicija i poslova, Ana je prošlog maja jedva uspela da stigne da se venča sa Ivanom Uzelcem koji je „iz istog filma” – završio je fakultet Dramskih umetnosti u Beogradu, predaje kao asistent na Akademiji umetnosti BK, bavi se dizajnom zvuka.

– Zato što oboje mnogo radimo, dobro se slažemo i tolerišemo jedno drugo. Neko „naše vreme” je od tri do šest ujutru. Retko se vratimo kući pre deset uveče, a odlazak u bioskop smatramo velikom avanturom. Leti obavezno ukrademo dve nedelje, nestanemo negde gde ima puno sunca, a nema posla i mobilnog. Ne damo se nikome. „Napunimo baterije” i idemo dalje.