Kroz lavirinte Biblije

Dosad u našoj biblijskoj nauci nije izašla bolja knjiga iz oblasti Uvoda u Sveto pismo, u segmentu posebnog uvoda, od rada dr Miloša Erdeljana (1907–1976), počivšeg profesora Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, velikog stručnjaka za hebrejski jezik i biblijsku arheologiju, svestrane ličnosti, koji se bavio i semiologijom i preko Biblije orijentologijom. Pripadao je onoj vrsti starih bardova, ne samo parcijalnih stručnjaka, nego prefinjenih naučnika, sintetičara i pedagoga koji su to znanje umeli da prenesu.

Još 1956. godine zapamćen je kao darovit istraživač na Olbrajtovom institutu u Jerusalimu, Američkoj školi za orijentalne studije osnovanoj 1900, najstarijoj instituciji takve vrste na Bliskom istoku.

Stvaralački opus profesora Erdeljana odlikuje se jasnoćom i jednostavnošću, iza čega stoji veliki naučni rad i podvig sa neverovatnim smislom da se sa posebnom preciznošću opiše svaka knjiga Starog zaveta, uz poštovanje njenog bogonadahnutog karaktera i sa posebnim osvrtom na bogato nasleđe i istraživanje različitih književnih žanrova koji su nastajali u periodu od preko hiljadu godina.

Ova knjiga, bez obzira na visoko stručnu sadržinu, preporučljiva je za sve ljude koji žele da se upoznaju sa Knjigom nad knjigama i koja će im pomoći da uspešno savladaju prepreke onog lavirinta koji Biblija nosi zato što je njen mentalitet drugačiji od evropskog budući da je pisana pre više od 2.000 godina u semitskoj sredini koja je imala svoje vrednosti koje valja odgonetnuti.

Odavno je još sveti Ilarije Piktavijski, episkop u današnjem francuskom gradu Potje, rekao da nije samo poenta čitati Sveto pismo nego ga treba pravilno razumeti i protumačiti. Duboka potreba da se objasne smisao i kontekst, a i preduslovi kako je Knjiga nad knjigama nastala, bila je prisutna još u starozavetna vremena tako da drevno jevrejski Midraš-Halakha, Hagada i Pešer predstavljaju ne samo erminevtičku potrebu za razumevanjem tajanstvene Božije reči nego i uslov bez koga se ne može razumeti Biblija.

Međutim, Uvod u Sveto pismo je u 6. veku posle Hrista dao Kasidor, doglavnik gotskog cara Teodorika, a zatim iguman značajnijih manastira u Kalabriji. Pre Kasidora, grčki pisac Adrijan (prva polovina petog veka) nazvao je spis o osobinama Svetog pisma grčkim imenom „isagogi”, što znači uvod. Od tada se ova nauka zove isagogika.

Zadatak nauke o Svetom pismu je da pokaže istorijsko poreklo njenih knjiga, njihovu autentičnost, kao i to da ih je Crkva nepovređene primila od sinagoge i apostola. Njen dalji zadatak je da ukaže kako su svete knjige skupljene u jedan zbornik, kakav je bio spoljašnji unutrašnji oblik tog zbornika, kakva je istorija njegovog širenja i tumačenja i što je najvažnije ova nauka je dužna da nas upozna sa sadržinom svake knjige.

Poseban Uvod u Sveto pismo dr Miloša Erdeljana, sadrži osnovne pojmove, problem bogonadahnutosti svetih spisa, analizu Pentateuha, suptilnu analizu anahronizama, dubleta, razliku u etičkim i religioznim pogledima pisaca, istoriju pentateuh kritike od Reformacije do savremene liberalne teologije, kritičke osvrte na hipotezu o Pentateuhu i na korpus svih starozavetnih knjiga.

Davno pripremljeni rukopis sada je priredio dr Ilija Tomić, u nas jedan od najkompetentnijih stručnjaka za Sveto pismo Starog zaveta, konačno je štampan zalaganjem mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, u izdanju Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči.