„Rat” inspekcija

Čini se da su inspektori izabrali najgore moguće vreme da otpočnu međusobni „rat”. Nedeljama, usred paklenog leta, kada hrana zahteva poseban nadzor i konstantnu kontrolu, sanitarna i veterinarska inspekcija jedna na drugu prebacuju odgovornost za kontrolisanje prodaje pojedinih i to uglavnom izuzetno osetljivih namirnica. Gazde poslastičarnica sa zanatskim sladoledom i kioska brze hrane ovih dana mogu da budu potpuno spokojni jer kontrola trenutno „lebdi u vazduhu”.

A šta je sa potrošačima? Da li svaki put kada reše da utole glad sa nekom pljeskavicom sa ulice, a ima ih na svakom drugom ćošku, igraju ruski rulet sa zdravljem i kupuju „mačku u džaku”?

Odgovora nema! Dok veterinarski inspektori „peru ruke” i objašnjavaju da je u njihovoj nadležnosti samo prodaja svežeg mesa i objekti koji su u registru Uprave za veterinu, sanitarci se ponašaju kao uvređena mlada. Nedavno usvojeni Zakon o bezbednosti hrane ostavio im je svega nekoliko tričavih sektora. Iz Ministarstva poljoprivrede uzvraćaju udarac i pozivaju se na još važeći Zakon o sanitarnom nadzoru koji, objašnjavaju, nalaže baš sanitarcima da kontrolišu prodaju zanatskog sladoleda. I na kraju, ko je nadležan?

Nas potrošače to ne bi trebalo uopšte da interesuje. Zašto bismo se mi svakog dana zamarali time ko je dužan da nam garantuje zdrav „brzi obrok”. Bilo bi normalno da svako radi posao za koji je plaćen. Ali kako da zanemarimo salmonele i ešerihije koli koje naročito u vreme vrućina „vole” da borave u mesu i sladoledu? Šta da radimo kad nam iz kioska ponude hot-dog začinjen osunčanim majonezom koji od jutra stoji izvan rashladne vitrine, a u ćevabdžinici sveže podgrejanu pljeskavicu od prethodne večeri?

Da li bi trebalo bakterije da prepoznamo golim okom, da tako izbegnemo neispravnu hranu i stanemo na put stomačnim komplikacijama? Možda ima onih koji i to mogu, ali većini preostaje samo da se uzdaju u savest ugostitelja i sladoledžija. A kada nam kao indikator zdravstvene ispravnosti namirnica posluži naš organizam i simptome osetimo u stomaku već je kasno. Inspektori ovog leta za to ne mare!

Oni se „prepucavaju”. Možda su u pravu u traženju svojih nadležnosti, ali dok se to ne razgraniči, sve ide preko leđa potrošača. Lekari upućuju savete. Kažu da bi trebalo da budemo oprezni. Ništa drugo nam i ne preostaje. Možda bismo mogli samoinicijativno odokativnom metodom da uzmemo uzorak i odnesemo ga na analizu u laboratoriju.

Izgleda da je, nažalost, dobar propis o bezbednosti hrane napravio zbrku i da ćemo još čekati trenutak kada ćemo biti uvereni da konzumiramo zdrav zalogaj. Potrebno je doneti pravilnike, podzakonske akte, tačno raspodeliti dužnosti među inspekcijama, a ministarstva poljoprivrede i zdravlja, u okviru kojih deluju veterinarska i sanitarna inspekcija, primorati da se dogovore. Nadamo se da ih na to neće naterati tek prva trovanja.