Smanjiti poreze

Između četrdeset i šezdeset odsto obveznika ne plaća porez. Taj podatak objavljen je pre neki dan a neko ga je spomenuo da bi ilustrovao stanje poreske nediscipline u Beogradu.

Ako je stanje zaista takvo, a treba ga ipak primiti s malom dozom rezerve, onda nešto ne valja u državi i njenim institucijama koje dobrim delom žive od poreza. Kako li je tek u Srbiji kad je ovako u Beogradu? Brojni su apeli ozbiljnih poslovnih krugova da se u legalne tokove pod hitno prevede najmanje trećina srpske privrede koja posluje iz senke, odnosno u takozvanoj sivoj zoni, što joj omogućava izbegavanje plaćanja poreza. To ne bi trenutno spasilo srpske finansije, mada bi značajno pothranilo državnu kasu, ali bi svakako bilo socijalno odgovorno (što bi rekla vlast) da svi, pa i siva zona ekonomije, podjednako podnesu teret krize.

Umesto svega toga, a pred dolazak misije MMF-a, vlast se ponovo panično uhvatila priče o povećanju poreza. To je izgleda lakša mera za spas države kojoj hronično nedostaje 15 milijardi dinara mesečno nego da se poreski službenici oznoje naplaćujući poreze sivoj ekonomiji. Umesto tog angažmana države, javnost se uglavnom testira „probnim balonima”, tipa „u vladi se razmišlja” da li dodatno oporezovati plate, nametnuti još veći namet na profit „tajkuna” i povećati porez na dodatu vrednost. Tu navodno spasonosnu „kosku” već danima „glođu” pojedini ministri, savetnici i razni državni činovnici. Uglavnom se razglabaju modaliteti novog „šišanja” poreskih obveznika, procenti povećanja i blagotvorni efekti na zapušavanje rupa u državnoj kasi.

Odavno jedna vlada u Srbiji nije imala protiv nekih svojih mera tako jedinstven front poslovnih krugova kao sada kad su u pitanju nova poreska opterećenja. To više nije apel, to je široka, nezadovoljna i glasna koalicija preduzetnika koja traži od vlade da obuzda potrošačku groznicu svoje „pantljičare”, da država štedi i da prestane da zavlači ruku u džep privrede.

Argument preduzetnika ovog puta je van svake sumnje. Država kojoj fali kapital, koja želi veći privredni rast, više radnih mesta, veću proizvodnju, brži razvoj, bolji standard građana... ne može novim haračem da guši preduzetnike koji mogu da joj obezbede sve to što joj nedostaje. Vlast koja kaže da želi sve to (rast, razvoj, plate, radna mesta...) mora da smanji poreze da bi podstakla preduzetnike da novac koji su zaradili ili uzajmili investiraju u nove poslove i nova radna mesta, a ne da ga uzme Poreska uprava. Uostalom, to je ekonomska teorija – vlast koja u predizbornoj kampanji obećava bolji život, smanjuje poreze da bi podstakla privredni rast.

Da je opravdan bes poslovne zajednice pokazuje i potreba Privredne komore Srbije da se stavi na čelo koalicije nezadovoljnih preduzetnika. Komora koju mnogi optužuju da je paradržavna institucija sada traži da se smanje porez na zarade (sa 63 na 50 odsto), porez na dobit sa deset na osam odsto i PDV za jedan odsto.

To je bačena rukavica vladi u lice. Odgovorna vlast bi sve to morala da prihvati i pošalje državu na ozbiljnu – dijetu.