Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Kultura

29.10.2016 u 19:19

U mučnoj praznini i usamljenosti

„Čigoja štampa” iz Beograda objavila je nedavno knjigu eseja Ramiza Hadžibegovića (1951), s naslovom „Blisko kraju”. U prologu autor kaže: „Savremeni čovek više ne poznaje i ne priznaje nikakva objektivna merila, ni prirodna, ni običajna, ni moralna. Uprkos svemu što donose i daruju nauka i civilizacija, živi se s manjkom emocija, u mučnoj praznini i usamljenosti, u prividnoj uljudnosti, ćutljivoj sebičnosti i hladnoći, sa dosta rasula i devijacija, sveopšteg licemerja. A tek nevaspitanje, pohlepa primitivizam, netolerancija i oholost, na svakom koraku”. Ramiz Hadžibegović, ističe Ratko Božović, suvereno putuje kroz vreme i kreće se s bogatstvom istraživačkog iskustva, ali i sa individualnim i kreativnim samoodređenjem. On ne dozvoljava da se zaboravi način života, verovanja i pogled

Kultura

27.10.2016 u 20:48

Izraelska književnost – svet u malom

Izraelska književna scena, koja na specifičan način objedinjuje lokalno i univerzalno, izrazito je raznolika i živa, međutim, kod nas nema dovoljno prevodilaca sa hebrejskog, što je jedan od glavnih razloga odsustva većeg broja prevoda dela ove bogate književne scene. Bio je ovo jedan od zaključaka panel diskusije „Dom i svet – Savremena izraelska književnost“, koja je održana u okviru 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. U razgovoru su učestvovali Filip David, Gojko Božović (Arhipelag), Dušica Stojanović Čvorić, prevodilac s hebrejskog, i Zoran Hamović (Klio). Razgovor je vodio Miroljub Stojanović, urednik izdavačkog sektora Filmskog centra Srbije. Alona Fišer Kam, ambasador Izraela u Srbiji, ukazala je na to da u Izraelu godišnje bude objavljeno oko osam hiljada knjiga iz

Kultura

25.10.2016 u 17:34

Novi roman Ratka Adamovića

Kao što je Marsel Prust rekao za romane F. M. Dostojevskog da se svi mogu zvati „Zločin i kazna”, tako se i najuspeliji i najkarakterističniji romani Ratka Adamovića, smatra Petar V. Arbutina, mogu zvati „romanima prelaska”. Odnosno, romanima koji istrajno istražuju večitu civilizacijsku dilemu: da li je svet mrtvih druga strana sveta živih ili je možda obratno? Da li je ideja večnosti dubinska projekcija straha od smrti ili je smrt samo prelazak u prostore gde se vrline više cene, a grehovi bolje vide? Previše drevnih pitanja i isto toliko originalnih i neobičnih odgovora u ovoj ezoteričnoj paraboli susreta svetova i sudbina na obali mitske reke. U susretu splavara, personifikacije prelaska, ličnosti u kojoj se stiču znanja poznatog sveta i strahovi od onoga što je izvan poznanja – druge

Kultura

24.10.2016 u 22:00

Kako izbaciti naftu iz norveškog krvotoka

I Norvešku je sustigla naftna kletva, bar tako misle književni junaci Erlenda Lua koji je juče bio počasni gost Beogradskog sajma knjiga. Dopler, najprepoznatljiviji Luov fiktivni lik sanjari da će jednog dana konstruisati mašinu za pretvaranje dosade u energiju i da će za svoj pronalazak dobiti Nobelovu nagradu. To će izazvati kolaps naftne ekonomije, ali će se norveško društvo izvući iz materijalističke vulgarnosti u koju upada sve dublje otkako je crno zlato poteklo nordijskim fjordovima. Iako Srbija nije ophrvana naftnim blagostanjem, nijedan pisac nije našu mlađu generaciju tako naprečac opčinio kao norveški književnik Erlend Lu. Još otkad je pre petnaestak godina preveden njegov roman „Naivan. Super.”, pa preko „Doplera”, „Fvonka”, „Volvo kamiona” i „Kraja nama poznatog

Kultura

25.10.2016 u 08:10

Drugi život Grigorija Božovića

„A dužnost je celokupne čitalačke publike da se najzad istinski obavesti o lepoti i slavi i jadu svoga krvavoga i ropskoga Juga, i to ne iz falsifikovanih i otužnih izvora, već na moćnome i bistrome vrelu koje mu je, svojom knjigom, u dosad nedostupnome kršu, stvorio g. Gr. Božović”. Ovako je Stanislav Vinaver (1924), pisao o Grigoriju Božoviću, najznačajnijem srpskom piscu s Kosova i Metohije, koga su nazivali i kosovskim Andrićem. Zavod za udžbenike Beograd objavio je Sabrana dela Grigorija Božovića (1880–1945), u dva toma, na više od 2.600 strana.

Kultura

22.10.2016 u 21:04

Novi roman Ljiljane Habjanović Đurović

U izdanju IK „Globosino Aleksandrija” nedavno je objavljen najnoviji roman Ljiljane Habjanović Đurović pod nazivom ,,Onda je došla dobra vila”. Reč je porodičnoj drami o bezuslovnoj ljubavi koja se odvija kroz različite faze: kada dete počinje da se odvaja od majke, kada majka počinje da gubi dete, kada majka počinje da strepi šta može da kaže ili uradi njeno dete, kada majka shvati da je njena ljubav zaista bezuslovna. Ovo je knjiga o tajnama i mudrosti, o moći i nemoći, o porazima i snazi majčinstva, ali, istovremeno, i knjiga o duhu vremena u kome živimo, o borbi dobra i zla, koja se neprekidno odvija u našoj svakodnevici, u svakoj porodici i u svakom pojedincu. Knjiga opominje mlade da im slobodu mogu dati samo oni koji ih istinski vole, a da svi ostali koriste obećanja o slobodi

Kultura

19.10.2016 u 17:04

Novi roman Džonatana Frenzena

U godini u kojoj „Dereta” obeležava 35 godina postojanja, ova izdavačka kuća objavila je 50 novih naslova. Najznačajniji je svakako roman „Pjuriti” Džonatana Frenzena, po mnogima najznačajnijeg pripovedača današnjice. Ovaj roman, sa prethodna dva remek-dela: „Korekcije” i „Sloboda”, čini trilogiju. Glavna tema opet je porodica i intimni problemi pojedinca unutar nje. Dobitnik Internacionalnog „Bukera” za 2016, južnokorejska autorka Hang Kang postigla je ogroman svetski uspeh sa romanom „Vegetarijanka”. Reč je o originalnom i šokantnom romanu o devojci koja iznenada odlučuje da unese radikalne izmene u svoju ishranu, što će imati velike posledice, kako za nju, tako i za njenu porodicu. „Otvoreni grad” nigerijsko-američkog pisca Tedžua Kola mnogi svrstavaju u najznačajnije romane

Kultura

19.10.2016 u 12:00

Knjige zabranjivanog Tomaša G. Masarika

Bio je odlučni pristalica vladavine prava, parlamentarne demokratije i višestranačkog sistema, lake i bezbolne smenjivosti vlasti na slobodnim izborima i neprikosnovenosti privatne svojine61. SAJAM KNjIGA Takozvani „treći katalog” Zavoda za udžbenike (vanudžbenička literatura), objavljuje univerzitetska izdanja, monografije koje su od posebnog nacionalnog značaja i prevedenu literaturu. Između dva Sajma knjiga Zavod je, u okviru trećeg kataloga, objavio oko 60 naslova, a neki od njih su doživeli i više izdanja. Knjige Tomaša G. Masarika, dugo zabranjivanog, „O boljševizmu” i „Nova Evropa”, pojavile su se u prevodu Aleksandra Ilića. T. G. Masarik, filozof, političar i državnik, dugo je bio zabranjivan u svojoj otadžbini i zato se može shvatiti kao metafora za sudbinu demokratije i kulture u

Kultura

10.10.2016 u 18:00

Uručena Andrićeva nagrada

U Zadužbini Ivo Andrić uručena je Andrićeva nagrada Vuletu Žuriću za zbirku priča „Tajna crvenog zamka”, koju je objavila „Laguna”. Nagradu je uručio akademik Miro Vuksanović, predsednik Upravnog odbora Zadužbine Ivo Andrić. Žiri je radio u sastavu: Aleksandar Jovanović (predsednik), Mileta Aćimović Ivkov i Petar V. Arbutina. Kada je stigao na književni vrh, u dan kad je primao Nobelovu nagradu, pred međunarodnom javnošću, svojom besedom Ivo Andrić, podsetio je Vuksanović, slavio je priču i pričanje, slavio je pripovetku kao način literarnog kazivanja. Tada je okrenuo pažnju na usmenu pripovedačku tradiciju, koja je svuda, u prošlosti svih naroda, bila i zagovor u samoći i oživljavanje maternje reči. Posredno je kazao da je u srpskoj književnosti kojoj pripada, u njenom proznom delu,

Kultura

09.10.2016 u 11:30

Povratak Arundati Roj u književni svet

Za ljubitelje lepe književnosti nema lepše vesti od ove koja je iščekivana punih dvadeset godina: indijska književnica Arundati Roj napisala je svoj drugi roman i on će se u knjižarama pojaviti već početkom sledeće godine. Nema mnogo podataka o „Ministarstvu najvećeg stepena sreće” (The Ministry of utmost happiness) sem onih koje je šturo najavila autorka „Boga malih stvari” koja je za svoje debitantsko delo osvojila Bukera (1997). „Zadovoljna sam što mogu da objavim da su sve pomahnitale duše (čak i one zle) iz 'Ministarstva krajnjeg stepena sreće' našle svoj izlaz u svet, a da sam ja našla svog izdavača“. To je sve što je Roj prozborila o svom novom romanu. Saznalo se još da je Rojin izdavač „Hamiš Hamilton“ , stara kuća (1931) koja danas u okviru britanskog Pingvina štampa neke od

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost