Четвртак, 02.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117	117.7	117.35
	102.72	103.34	103.03
	127.02	127.79	127.4

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

29.10.2016 у 19:19

У мучној празнини и усамљености

„Чигоја штампа” из Београда објавила је недавно књигу есеја Рамиза Хаџибеговића (1951), с насловом „Блиско крају”. У прологу аутор каже: „Савремени човек више не познаје и не признаје никаква објективна мерила, ни природна, ни обичајна, ни морална. Упркос свему што доносе и дарују наука и цивилизација, живи се с мањком емоција, у мучној празнини и усамљености, у привидној уљудности, ћутљивој себичности и хладноћи, са доста расула и девијација, свеопштег лицемерја. А тек неваспитање, похлепа примитивизам, нетолеранција и охолост, на сваком кораку”. Рамиз Хаџибеговић, истиче Ратко Божовић, суверено путује кроз време и креће се с богатством истраживачког искуства, али и са индивидуалним и креативним самоодређењем. Он не дозвољава да се заборави начин живота, веровања и поглед на свет

Култура

27.10.2016 у 20:48

Израелска књижевност – свет у малом

Израелска књижевна сцена, која на специфичан начин обједињује локално и универзално, изразито је разнолика и жива, међутим, код нас нема довољно преводилаца са хебрејског, што је један од главних разлога одсуства већег броја превода дела ове богате књижевне сцене. Био је ово један од закључака панел дискусије „Дом и свет – Савремена израелска књижевност“, која је одржана у оквиру 61. Међународног београдског сајма књига. У разговору су учествовали Филип Давид, Гојко Божовић (Архипелаг), Душица Стојановић Чворић, преводилац с хебрејског, и Зоран Хамовић (Клио). Разговор је водио Мирољуб Стојановић, уредник издавачког сектора Филмског центра Србије. Алона Фишер Кам, амбасадор Израела у Србији, указала је на то да у Израелу годишње буде објављено око осам хиљада књига из различитих

Култура

25.10.2016 у 17:34

Нови роман Ратка Адамовића

Као што је Марсел Пруст рекао за романе Ф. М. Достојевског да се сви могу звати „Злочин и казна”, тако се и најуспелији и најкарактеристичнији романи Ратка Адамовића, сматра Петар В. Арбутина, могу звати „романима преласка”. Односно, романима који истрајно истражују вечиту цивилизацијску дилему: да ли је свет мртвих друга страна света живих или је можда обратно? Да ли је идеја вечности дубинска пројекција страха од смрти или је смрт само прелазак у просторе где се врлине више цене, а грехови боље виде? Превише древних питања и исто толико оригиналних и необичних одговора у овој езотеричној параболи сусрета светова и судбина на обали митске реке. У сусрету сплавара, персонификације преласка, личности у којој се стичу знања познатог света и страхови од онога што је изван познања – друге

Култура

24.10.2016 у 22:00

Како избацити нафту из норвешког крвотока

И Норвешку је сустигла нафтна клетва, бар тако мисле књижевни јунаци Ерленда Луа који је јуче био почасни гост Београдског сајма књига. Доплер, најпрепознатљивији Луов фиктивни лик сањари да ће једног дана конструисати машину за претварање досаде у енергију и да ће за свој проналазак добити Нобелову награду. То ће изазвати колапс нафтне економије, али ће се норвешко друштво извући из материјалистичке вулгарности у коју упада све дубље откако је црно злато потекло нордијским фјордовима. Иако Србија није опхрвана нафтним благостањем, ниједан писац није нашу млађу генерацију тако напречац опчинио као норвешки књижевник Ерленд Лу. Још откад је пре петнаестак година преведен његов роман „Наиван. Супер.”, па преко „Доплера”, „Фвонка”, „Волво камиона” и „Краја нама познатог света” 2015

Култура

25.10.2016 у 08:10

Други живот Григорија Божовића

„А дужност је целокупне читалачке публике да се најзад истински обавести о лепоти и слави и јаду свога крвавога и ропскога Југа, и то не из фалсификованих и отужних извора, већ на моћноме и бистроме врелу које му је, својом књигом, у досад недоступноме кршу, створио г. Гр. Божовић”. Овако је Станислав Винавер (1924), писао о Григорију Божовићу, најзначајнијем српском писцу с Косова и Метохије, кога су називали и косовским Андрићем. Завод за уџбенике Београд објавио је Сабрана дела Григорија Божовића (1880–1945), у два тома, на више од 2.600 страна.

Култура

22.10.2016 у 21:04

Нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић

У издању ИК „Глобосино Александрија” недавно је објављен најновији роман Љиљане Хабјановић Ђуровић под називом ,,Онда је дошла добра вила”. Реч je породичној драми о безусловној љубави која се одвија кроз различите фазе: када дете почиње да се одваја од мајке, када мајка почиње да губи дете, када мајка почиње да стрепи шта може да каже или уради њено дете, када мајка схвати да је њена љубав заиста безусловна. Ово је књига о тајнама и мудрости, о моћи и немоћи, о поразима и снази мајчинства, али, истовремено, и књига о духу времена у коме живимо, о борби добра и зла, која се непрекидно одвија у нашој свакодневици, у свакој породици и у сваком појединцу. Књига опомиње младе да им слободу могу дати само они који их истински воле, а да сви остали користе обећања о слободи да би их

Култура

19.10.2016 у 17:04

Нови роман Џонатана Френзена

У години у којој „Дерета” обележава 35 година постојања, ова издавачка кућа објавила је 50 нових наслова. Најзначајнији је свакако роман „Пјурити” Џонатана Френзена, по многима најзначајнијег приповедача данашњице. Овај роман, са претходна два ремек-дела: „Корекције” и „Слобода”, чини трилогију. Главна тема опет је породица и интимни проблеми појединца унутар ње. Добитник Интернационалног „Букера” за 2016, јужнокорејска ауторка Ханг Канг постигла је огроман светски успех са романом „Вегетаријанка”. Реч је о оригиналном и шокантном роману о девојци која изненада одлучује да унесе радикалне измене у своју исхрану, што ће имати велике последице, како за њу, тако и за њену породицу. „Отворени град” нигеријско-америчког писца Теџуа Кола многи сврставају у најзначајније романе

Култура

19.10.2016 у 12:00

Књиге забрањиваног Томаша Г. Масарика

Био је одлучни присталица владавине права, парламентарне демократије и вишестраначког система, лаке и безболне смењивости власти на слободним изборима и неприкосновености приватне својине61. САЈАМ КЊИГА Такозвани „трећи каталог” Завода за уџбенике (вануџбеничка литература), објављује универзитетска издања, монографије које су од посебног националног значаја и преведену литературу. Између два Сајма књига Завод је, у оквиру трећег каталога, објавио око 60 наслова, а неки од њих су доживели и више издања. Књиге Томаша Г. Масарика, дуго забрањиваног, „О бољшевизму” и „Нова Европа”, појавиле су се у преводу Александра Илића. Т. Г. Масарик, филозоф, политичар и државник, дуго je био забрањиван у својој отаџбини и зато се може схватити као метафора за судбину демократије и културе у

Култура

10.10.2016 у 18:00

Уручена Андрићева награда

У Задужбини Иво Андрић уручена је Андрићева награда Вулету Журићу за збирку прича „Тајна црвеног замка”, коју је објавила „Лагуна”. Награду је уручио академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине Иво Андрић. Жири је радио у саставу: Александар Јовановић (председник), Милета Аћимовић Ивков и Петар В. Арбутина. Када је стигао на књижевни врх, у дан кад је примао Нобелову награду, пред међународном јавношћу, својом беседом Иво Андрић, подсетио је Вуксановић, славио је причу и причање, славио је приповетку као начин литерарног казивања. Тада је окренуо пажњу на усмену приповедачку традицију, која је свуда, у прошлости свих народа, била и заговор у самоћи и оживљавање матерње речи. Посредно је казао да је у српској књижевности којој припада, у њеном прозном делу, све до

Култура

09.10.2016 у 11:30

Повратак Арундати Рој у књижевни свет

За љубитеље лепе књижевности нема лепше вести од ове која је ишчекивана пуних двадесет година: индијска књижевница Арундати Рој написала је свој други роман и он ће се у књижарама појавити већ почетком следеће године. Нема много података о „Министарству највећег степена среће” (The Ministry of utmost happiness) сем оних које је штуро најавила ауторка „Бога малих ствари” која је за своје дебитантско дело освојила Букера (1997). „Задовољна сам што могу да објавим да су све помахнитале душе (чак и оне зле) из 'Министарства крајњег степена среће' нашле свој излаз у свет, а да сам ја нашла свог издавача“. То је све што је Рој прозборила о свом новом роману. Сазнало се још да је Ројин издавач „Хамиш Хамилтон“ , стара кућа (1931) која данас у оквиру британског Пингвина штампа неке од

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

02.07.2026 у 14:21

Београдски музеј гостује у Бањалуци

02.07.2026 у 14:19

Влада Србије: стижу европски стандарди, дигитализација и строжа контрола индустријског загађења

02.07.2026 у 14:16

Војводина привукла за трећину више туриста, рекордан раст ноћења у 2026. години

02.07.2026 у 14:15

Ле Пен: Ако будем носила наногицу нећу бити кандидат на изборима

02.07.2026 у 14:13

Иран ужурбано утврђује нуклеарне бункере због страха од ваздушних удара

02.07.2026 у 14:13

Министарство школама дало упутство о организацији студијских посета Експу