Tag: nemačka mz

Biti čovek to je sve, kažu neki, i u pravu su... O mestu rođenja, kasnije o mestu i okolnostima življenja, odlučuju uglavnom okolnosti. Reći „odlučio sam da odem i tako svesno doneo važnu i ispravnu odluku“ ne znači ništa više od odluke ostajem i borim se ovde gde sam rođen jer tu pripadam. Reći „idem i vratiću se“ podjednako je pouzdano kao čuti od notornog alkoholičara...

Moja baka nije mnogo govorila, mnogo je radila. Sećam se da je uvek posvršavala mnogo toga pre no što ostali ustanu. Zimi bi uveče tkala do duboko u noć. To su bili trenuci kada sam je imala za sebe, ona tka i priča mi priče a ja slušam uljuljkana u ritmični zvuk razboja. Tkala je da bi nešto ostalo od nje nama ćerkama i unukama, mislila je da nema šta drugo da nam ostavi u nasleđe. Na jugu...

Kraj novembra 2008.g....godišnjica smrti moga oca. Napolju pada prvi sneg. Vatra u kaminu pucketa. Pravo je vreme za čitanje. Umesto knjige prelistavam album mojih predaka. Na požutelim fotografijama moji preci koji više nisu živi. Sa setom se sećam moje bake i deke kada su dolazili u posetu sa punim cegerima raznog grožđja. Imali su vinograd. Deka bi dolazio u košulji kao sneg beloj a baka je imala...

Ne valja...prevruće mi je, prehladno, ne valja prije ni posle kiše, ne valja pretopla je voda, hladna je, visoki pritisak, niski pritisak...godišnja doba nam ne odgovaraju..ništa nije po ugodno čoveku. Večito nešto smeta. Novine su katastrofa, podmetnuti požari, alergije, dugovi, a brate i saosećajna apotekarica koja mi daje lekove. Ne odgovaraju mi ni ustaše ni partizani, svi smo depresivni....

Zanimljiv tekst, koji sam procitao u ovoj rubrici od 17. oktobra 2008. me pokrenuo da pošaljem priču o svom životu u Ahenu. Ova interesantna priča o detaljima života na Menhetnu u Njuorku je potvrdila da mi stranci na isti način razmišljamo, bilo da se nalazimo u Evropi, Americi, Kanadi. Ahen je čuveno banjsko lečilište, čije se ime piše sa dva sastavljena slova „aa“ (Aachen), što je nama...

Malo pre sam sišla dole ispred zgrade da bacim smeće u kontejner. Nalazi se osvetljen u maloj ulici u predgrađu Minhena. Ništa posebno, rekao bi čovek, prosta i jednostavna stvar. Pre bi se pitao kakve veze ima jedan kontejner sa životom u inostranstvu? Sada ću Vam reći. Postoji jedan mali trenutak koji se ponavlja svaki put kada otvaram poklopac kontejnera, kada zaustvljam dah očekujući da iz...

Odlazio sam iz Sarbrikena za Frankfurt na Majni, morao sam da menjam status, bila mi je potrebna nova dozvola za rad u Nemačkoj, što daleke 1969. godine nije trebalo da bude problem. Ali ne lezi vraže, SFRJ i Nemačka sklope na brzinu novi sporazum, zaposlenje je bilo moguće samo uz dozvolu jugoslovenskog ureda za rad, i to stupi na snagu oko mesec dana pre mog zahteva. To nisam mogao dobiti...

Izmučena bolešću, usamljena i bez nade, stigla sam ovde i našla svoju zvezdu sreće.U Srbiji mi je u perspektivi bilo životarenje na relaciji Perućac- Beograd i bol za prijateljima koji su jedan po jedan od mene digli ruke kada sam se razbolela. Mnogi znaju kako to izgleda kada se svi životni krugovi zatvore i kada ostanete sami u beživotnoj zabokrečini koja se zove vas život. I to život u getu...

Haruo Noguči je Japanka i radi za našu firmu u Tokiju. Ima 29 godina, visoka 162 cm, pravi gorostas za Japanke, i teška 45kg. Svim silama se trudi da tu težinu i održi. Jede po malo ili ni malo. Smeta joj „teška“ nemačka hrana (šta bi tek rekla za balkansku kuhinju)! Inženjer je iliti – završila je neku vrstu visoke škole u trajanju od par godina da bi postala ekspert za...

Ni sam ne znam otkada sam ovde. Čini mi se, ceo život. Udobno je ovde, i toplo. Malo je potesno, ali ja i nemam neke prohteve, nikada ih nisam ni imao. Ako mi se prohte, ja lupim nogama u zid i on se zatrese, to me zabavlja. Trese se i kada prestanem da udaram, tada čujem samo neki glas i smeh: «Evo ga opet!» «Ko, mama? Jel to naš Brudi, mama?» čuje se glas uz topot...