Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Društvo

13.07.2019 u 11:01

Centar za srpski jezik u Osaki, u planu Kina, Turska i Kazahstan

Nakon univerziteta u Bakuu (Azerbejdžan) i Nižnjem Novgorodu (Rusija), na Univerzitetu u Osaki (Japan) biće otvoren 1. oktobra Centar za srpski jezik i kulturu, a razmatraju se i Kazahstan, Turska i Kina. Dekan Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Ljiljana Marković kaže da su razgovarali sa predstavnicima Univerziteta društvenih nauka u Ankari oko otvaranja istog centra što bi bio prvi centar za srpski jezik i kulturu u Turskoj. „Radimo i na Kazahstanu, a i Univezitet u Hangdžou, čija je delegacija pre dve nedelje bila u Beogradu, želi da otvori centar za srpski jezik. Čitav Put svile kao kičma savremenog sveta, gde se odvijaju civilizacijski pomaci, nama je u fokusu. Mi smo zemlja na Putu svile, uvek smo bili uz kičmu civilizacije, tu su se susretala znanja istoka i zapada”,

Društvo

02.07.2019 u 19:52

KONUS: srpski se uči u školama, ne na fakultetu

Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) podržava borbu za očuvanje srpskog jezika, ali istovremeno smatra da mesto za učenje maternjeg jezika nisu fakulteti, već osnovna i srednja škola, zaključak je sednice ovog tela. Predsednica KONUS-a Ivanka Popović, rektorka BU, istakla je da oni podržavaju da se na univerzitetima uvedu kursevi koji se bave veštinama komunikacije, kao i da fakulteti koji obrazuju vaspitače i profesore preispitaju studijske programe. Ovo pitanje našlo se na dnevnom redu jer je na adresu KONUS-a stiglo pismo Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU u kojem se ukazuje na loš status srpskog jezika i činjenicu da fakultetska diploma nije garancija funkcionalne pismenosti

Društvo

03.06.2019 u 22:55

Visokoobrazovani ne znaju dovoljno srpski

Zamislite, srpski jezik se ne izučava na studijama novinarstva, scenskih umetnosti ili prava. S druge strane, kako razumeti činjenicu da su svi fakulteti shvatili nužnost da se na njima izučavaju strani jezici, a da poznavanje srpskog jezika, koji je svima osnovni jezik u struci i životu, nije značajno? Trudimo se da savladamo posebno engleski jezik kao da ćemo svi sedeti na dvoru britanske kraljice, kao da nam ni poznavanje drugih svetskih jezika nije važno za našu kulturu i ekonomiju, kaže za „Politiku” predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić. On s pravom skreće pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja srpskog jezika, a da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na istom tom jeziku. – Odbor je često ukazivao na loš status srpskog

Beograd

20.05.2019 u 18:44

Tuniska ispravna, ali neke druge godinama nisu

U čast prijateljskom narodu Tunisa u glavnom gradu Srbije svečano je ove nedelje otkrivena tabla sa novim imenom – Tuniska ulica. Ovo imenovanje pokrenulo je na mnogim sajtovima i forumima debatu o tome da li je naziv ulice ispravan ili ne. Brojni komentatori uglas su samouvereno nadležnima poručili da su pogrešili. Forumaši koji su ovo istakli bili su vođeni ustaljenim nazivima u našem jeziku za pripadnike ovog naroda – Tunižani i Tunižanke. Ali, njihova samouverenost nema osnova. Naziv ove prestoničke ulice je ispravan. Za razliku od toga Tunižani i Tunižanke nisu. Kako naš jezički stručnjak Ivan Klajn navodi u Rečniku jezičkih nedoumica, od naziva zemlje Tunis pridev je tuniski, a žitelji ove zemlje su Tunišani i Tunišanke. Ovo ipak ne znači da su na svim tablama na zgradama ispravno

Kultura

22.04.2019 u 11:44

Ugrožen status srpskog jezika

Krajnje je vreme da se u Srbiji utvrdi jezička politika kao značajan elemenat ukupne nacionalne i državne politike, istaknuto je na 21. plenarnoj sednici Odbora za standardizaciju srpskog jezika, održanoj krajem marta u SANU. Odbor je, rečeno je, na svojim naučnim konferencijama elaborirao problematiku iz domena utvrđivanja i sprovođenja jezičke politike, koja se, međutim, utvrđuje i sprovodi isključivo u saradnji struke i države. Nepostojanje državne jezičke politike nanosi ozbiljnu štetu srpskim nacionalnim interesima; danas je već ozbiljno ugrožen status srpskog jezika, a i položaj ćirilice je nedozvoljeno loš. Na sednici je podnesen predlog Izveštaja o radu Odbora za 2018. i predložen plan rada za 2019. godinu, a takođe imenovani su potpredsednik i zamenik sekretara Odbora. Prema rečima

Region

14.04.2019 u 17:00

Bukvar za sve Srbe ma gde živeli

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona uputila je molbu predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću da bude pokrovitelj izrade i štampanja jedinstvenog srpskog bukvara. Predsedniku Srbije zahtev je upućen nakon što ga je usvojila Osma konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona, kojoj su prisustvovali predstavnici iz Mađarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Albanije i Crne Gore. U obrazloženju za realizaciju ovog projekta navedeno je da je bukvar „prvi učitelj, od kojeg zavisi celo kasnije čovekovo znanje, obrazovanje i, što je najvažnije, osećanje trajne pripadnosti svom narodu”. „U jeziku naših predaka, buki znači slovo. Dakle, reč. A kako kaže Sveto jevanđelje

Kultura

25.12.2018 u 19:04

Anđeli Mitrović „Petar Đukanović”, Gradimiru Aničiću povelja

Na 19. po redu svečanoj sednici na Filološkom fakultetu u Beogradu, juče, Komisija za dodelu godišnje nagrade „Dr Petar Đukanović” za najbolji studentski rad iz dijalektologije za 2018. godinu, koju su činili upravnik Katedre za srpski jezik prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Milorad Dešić, prof. dr Milan Stakić i prof. dr Mihailo Šćepanović, dodelila je ovo vredno priznanje Anđeli Mitrović za rad Fonološki sistem govora sela Zupče (Ibarski Kolašin). Ljiljana Marković uručuje Povelju zahvalnosti Gradimiru Aničiću, lektoru našeg lista Na istoj svečanosti je Gradimiru Aničiću, lektoru „Politike”, uručena „Povelja zahvalnosti” Filološkog fakulteta u Beogradu i Predsedništva Međunarodnog kongresa slavista za izuzetnu saradnju i podršku u radu Šesnaestog međunarodnog kongresa

Kultura

01.12.2018 u 10:40

Jedan od „vođa navijača srpskog jezika”

Valjevo – „O, Valjevo, mesto moje drago, mog života neoceno blago./ K'o siroče došao sam amo, kad i zašto, to ja i ti znamo./ Stigao sam suđenoga dana, dozvala me zemlja obećana./ U gradu za koji nisam znao da postoji čekali su me zlatni dani moji./ U njemu sam se i sa sobom sreo, smisao i cilj života nazreo,/ jer ne može se sakriti grad bilo koji ako pet gora oko njega stoji.” Ovo su početni stihovi pesme Matije Bećkovića „O, Valjevo, mesto moje drago” koju je veliki pesnik prvi put pročitao u četvrtak 29. novembra, na svoj rođendan, na svečanosti u Valjevskoj gimnaziji čiji je nekadašnji đak. Tradicionalno, povodom Dana škole koja obeležava 148. godišnjicu postojanja i povodom rođendana Matije Bećkovića, i ovaj put je u prepunoj svečanoj sali organizovano poetsko veče na kojem je

Društvo

05.11.2018 u 23:18

Foto-bombing srpskog jezika

Užice – Foto-bombingovao mi je selfi, pa sam ga anfrendovala na „Fejsu” i blokirala na „Instagramu”. – Pod uticajem globalizacije, sve očigledniji je uticaj engleskog jezika na srpski, kao i na sve druge jezike. Reč koja se u engleskom pojavi danas već sutra će se pojaviti u svim ostalim jezicima. Pa dobro, mi smo uvek, i u Vukovo vreme, bili otvoreni prema stranim rečima. Poznato je da ni Vuk nije s mnogo ljubavi unosio turcizme, a u njegovom „Srpskom rječniku” ipak ima dosta turcizama. Mi smo, zapravo, svoju neku veličinu i nacionalnu neopterećenost uvek pokazivali i time što smo se slobodno odnosili prema novim rečima. Danas nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, najstrašnije je šta označavaju te reči

Kultura

15.10.2018 u 16:07

Prvi skup o pravopisu posle trideset godina

Od našeg specijalnog izveštača Višegrad, Andrićgrad – U subotu 13. oktobra održan je naučni skup „Aktuelna pitanja srpskog pravopisa”, skup koji su zajedno pripremili i organizovali Odeljenje za jezik Andrićevog instituta, Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU. Koliki je značaj tog okupljanja najbolje govori podatak da je to prvi skup o pravopisu posle 30 godina, pre toga sličan je održan krajem osamdesetih godina prošloga veka koji je rezultirao „Prilozima pravopisu kao uvodu u donošenje novog pravopisa 1993. godine”. Prvi put su se okupili predstavnici svih katedara za srpski jezik u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Učesnici su se složili da postojeći pravopis uz dobra rešenja ima i manjkavosti i aljkavosti koje treba otkloniti što pre. Mate

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik