Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

23.08.2016 u 18:42

Akademci iz Evrope u Tršiću

Studenti srbistike iz više evropskih država i ove godine, peti put zaredom, okupili su se u Letnjoj školi srpskog jezika, kulturne istorije i prevođenja „Tršić”, u rodnom mestu Vuka Stefanovića Karadžića. Oni će tokom intenzivnog programa, koji traje do 27. avgusta, sticati iskustva u prevođenju, širiti znanja iz kulturne istorije Srba i upoznavati se sa narodnom tradicijom i starim zanatima poput kaligrafije, tkanja i izrade gusala. – Letnja škola je pokrenuta radi popularizacije i promocije srpske književnosti i kulture na inostranim katedrama, na kojima se srpski proučava kao strani jezik. Slavistika i njoj slične filologije ostaju u senci ispred drugih „profitabilnijih” jezika, poput arapskog, kineskog, japanskog ili španskog – kaže dr Dragana Grbić, koja je osmislila i pokrenula

Kultura

20.04.2016 u 18:05

Svi smo mi u biblioteci

Kada zajednički interes očuvanja srpskog jezika ujedini Skupštinu grada Beograda, Biblioteku grada Beograda i Filološki fakultet, i kada je podrže Udruženje izdavača i knjižara Srbije, poznate ličnosti i mediji, onda je uspeh neizostavan, zaključeno je na jučerašnjem panelu „Negujmo srpski jezik – svi smo mi čitaoci”, održanom na Odeljenju umetnosti u Biblioteci grada.

Kultura

08.02.2016 u 22:05

Francuzi se pobunili zbog promene pravopisa, Srbi uvek ravnodušni

Poput elegancije, ljubaznosti i poštenja, tako se i pravopis danas shvata kao nešto slučajno, neobavezno i demode, napisao je na Tviteru poznati francuski novinar Bernar Pivo povodom najavljene reforme pravopisa francuskog jezika koja je ovih dana izazvala mnogo negodovanja. Reč je, zapravo, o reformi iz 1990. godine, koju je Visoki savet za francuski jezik, a na zahtev tadašnjeg premijera Mišela Rokara, predložio, sugerišući da novi pravopis ne bude obaveza. Reforma, međutim, nikada nije stvarno stavljena na dnevni red. Francuska akademija, čija je osnovna funkcija da uspostavlja pravila francuskog jezika i da čuva njegovu čistotu i vitalnost, pre 26 godina načelno je „prihvatila” tu reformu

Kultura

09.02.2016 u 09:15

Jezik na udaru medijske površnosti

Zlatibor – Akcija „Negujmo srpski jezik” je akcija ozbiljnih i odgovornih ljudi. Naša namera je da skrenemo pažnju da je briga o srpskom jeziku i jezičkoj kulturi ozbiljan državni i društveni zadatak. Brzina kojom se živi naterala je mnoge da ne vode računa ni o jeziku. Tim rečima je prof. dr Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik beogradskog Filološkog fakulteta, u „Čigoti” na Zlatiboru otvorio svoje predavanje na temu „Srpski jezik i jezička kultura danas”, održano u okviru akcije „Negujmo srpski jezik”. – Važno je šta govorimo, ali i kako to govorimo. Ovo je pokušaj da više brinemo o nacionalnom jeziku, pismu, kulturi. Evo, s Žarkom Čigojom sam odavde otišao do Višegrada, gledali smo na Pravopis menjati samo kad je neophodno Na pitanje da li jezičkim

Društvo

08.12.2015 u 10:05

Srpsko-ruske jezičke veze

Poređenje svog jezika sa stranim razotkriva u maternjem jeziku osobine na koje bez poznavanja drukčije jezičke stvarnosti čovek nikad ne bi obratio pažnju. Srpski jezik je i sličan ruskom i različit od njega. Dobro su poznate reči koje u dva jezika zvuče isto a znače različite stvari kao što su srp. vredan i rus. vrednый ‘štetan, zao’, srp. pravi i rus. pravый ‘desni’, srp. pokušati i rus. pokušatь ‘pojesti’ (zato se Rusi koji uče srpski smeju kad im profesor kaže: „pokušajte“, ispričajte o svojoj porodici). Opšti utisak je da je u gramatici srpski lakši od ruskog: u fonetici ruski ima mnogo više suglasnika, u deklinaciji i konjugaciji srpski ima mnogo jednostavnija pravila

Društvo

07.12.2015 u 09:05

Ničim neopravdano pisanje

Kako je moguća konstrukcija „ničim neizazvana rezolucija SB UN o Srebrenici”, valjda treba ničim izazvana, kažu neki novinari u našoj redakciji. „To je problem sa duplom negacijom u srpskom jeziku“, kažem im. Potom zovu telefonom profesora Ivana Klajna da provere da li sam im dobro rekao. Kažu da ih proganjaju čitaoci „za tu nepravilnost i nepismenost“, zivkaju telefonom i kritikuju. Mole me da o tome napišem tekst i to što tvrdim objasnim i njima i nepoverljivim čitaocima, jer takva konstrukcija nije logična. I evo, pišem i obrazlažem. A da li je logična ili nije, prosudite sami. Reč je o jeziku, nije o matematici niti filozofiji. Nažalost, u našim medijima, i štampanim i elektronskim, mnogo je zapanjujućih grešaka sa kojima gramatičari ne žele da se mire. Devedesetih godina prošlog

Društvo

06.12.2015 u 12:05

Šerovanje jezika

Priča se da je na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu jedna od najprodavanijih knjiga bila knjiga jedne jutjuberke i modne blogerke. Jutjub je jedan od najposećenijih sajtova za gledanje video-klipova i slušanje muzike. Sa njegovom popularnošću u jezike ulazi i specifična terminologija. I pred srpskim jezikom je veliki izazov – kako prilagoditi termine koji se koriste na Jutjubu, a poreklom su iz engleskog jezika. Blogovi (pre svega personalni, odnosno lični), koji su i do sada postojali na internetu, na Jutjubu postaju vlogovi. Vlog je skraćenica koja označava video-blog, video koji prikazuje nečije zanimljive doživljaje (putovanja, druženja, zabave), ali i svakodnevicu. Postoji razlika između vloga i tematskih videa. Neki od tipova videa su: različite vrste čelindža – kakav je bio recimo Ice

Region

30.11.2015 u 18:44

Zajednički bukvar za sve Srbe u regionu

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Srbi u regionu moraju istrajati na duhovnom, nacionalnom i kulturnom jedinstvu i tako integrisati srpsku naciju i van granica gde žive Srbi, jedna je od poruka predsednika srpske zajednice u Mađarskoj i poslanika u njenom parlamentu, Ljubomira Aleksova, sa Konferencije „Srbi u regionu – položaj i perspektive”. Konferencija koja je počela trajaće i naredna dva dana, a njen organizator je Srpski nacionalni savet (SNS) iz Podgorice koji je preuzeo predsedavanje sa konferencije koja je održana krajem juna 2015. godine u Budimpešti. Na konferenciji učestvuju predstavnici Srba iz Mađarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Albanije i Crne Gore sa gostima i predstavnicima državnih institucija domaćina i Republike Srbije i

Ostali komentari

13.10.2015 u 08:15

Preciznost srpskog jezika i pisma

Srpski jezik spada u razvijene jezike. On slaže imenice, zamenice, prideve i brojeve u rodu, broju i padežu pokrivajući ceo opseg u prostoru i vremenu. Govoriti srpski velika je komparativna prednost u odnosu na neke druge jezike, jer se time formira efikasniji misaoni sistem, srazmerno stepenu razvoja jezika s kojim se poredi. Srpski jezik ima svoju azbuku, koja sadrži glasove svih evropskih...

Kultura

13.10.2015 u 10:00

Srpski jezik kroz istoriju

Pitanje identiteta srpskog jezika ima dve ravni: savremenu i istorijsku. Krajem 20. i početkom 21. veka identitet srpskog jezika počeo se narušavati stvaranjem takozvanih političkih jezika, jezičkih standarda koji su u svojoj osnovi imali srpski tj. vukovski standardni jezik, normiran tokom 19. veka, počevši od 1818. godine. Geneza hrvatskog, bošnjačkog i crnogorskog jezičkog standarda –...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik