Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Moj život u inostranstvu

18.02.2016 u 17:47

Daleko u tuđini

Zrak željene slobode Čiji svaki udah reže i boli Samoća koja se uvukla u kosti Kasno shvataš da nisi to ti. Identitet izgubljen, Imenom stranac zauvijek A i od rodne zemlje Odviklo te vrijeme. Ni lijevo ni desno Nemaš svoje mjesto Od jutra do mraka radiš Tugu da zaboraviš. Stižu i prve sijede A strahovi ne blijede Želja sve jača Vrisnuo bi, ali nemaš više glasa. Sinovi rastu Tvoj jezik maternjim ne zovu Oni su rođeni i pripadaju tu Gde se ti osećaš kao u kavezu. Daleko u tuđini Nikad ne možeš biti svoj Gdje su ti stari otac i mater Tamo je jedini dom. Vedrana Vesković, Čezena, Italija

Moj život u inostranstvu

14.02.2016 u 19:33

Sudbina plavog kauča

Imao je lepu, mornarsku teget boju i bio oivičen upletenim zlatno-teget gajtanom. Čvrst, širok i udoban, mogao je komotno da ugosti troje, a za slavu i petoro. Ulivao je poštovanje svojom veličinom i bio u kompletu sa istom takvom foteljom. Pre nego što je došao u naš posed, čamio je u mračnoj šupi porodice hrvatskih izbeglica koji su živeli u nameštenoj iznajmljenoj kući. Došli su u Kanadu nekoliko godina pre nas i polako su stajali na noge. Standard im se popravljao i poželeli su kožni nameštaj. Trebalo je napraviti mesta u šupi za nove nepotrebne stvari, pa su nama ponudili kauč, fotelju i još neke stvari. Mi, kao i sve pridošlice, oberučke smo prihvatili da upotpunimo naš enterijer. Teget boja se lepo uklapala uz bež boju zidova i tepiha. Teget je, uostalom, moja omiljena boja. Sa

Moj život u inostranstvu

09.02.2016 u 14:16

Moje prvo pijanstvo u Kanadi

Prvo pijanstvo u Kanadi. Prijatelji su nas pozvali u šetnju dolinom reke Kapilano. Kapilano reka izvire podno planina u Severnom Vankuveru i svojim tokom juri kroz urbanizovanu divljinu ovog grada, konačno se ulivajući u Tihi okean u blizini Lajons gejt mosta. Prijatelji iz Kukvitlama pokupili su nas kolima u jedno subotnje jutro okupano suncem iz našeg stana u Nju Vestminsteru i povezli nas do Kapilano uzgajališta lososa. Tu smo se sastali sa drugim prijateljima koji žive u centru Vankuvera na Vest Endu. Dan je bio prelep, sunčan, a svež. U senovitim delovima kanjona Kapilana, mrzlo je. Veselo smo grabili uz uspone i spuštali se niz nizbrdice drvenim mostićima. Slikali smo se pored stogodišnjih stabala pacifičkih četinara i pratili tok Kapilano reke koja je usekla duboki kanjon strmih litica. U

Moj život u inostranstvu

02.02.2016 u 15:39

Dan kada nas je napustio Jova

Problem kontrole zdravlja kod nas koji smo privremeno u inostranstvu složeniji je nego kod ljudi u Srbiji. Neko ne govori ruski, neko radi na crno, došao je iz malog mesta, pa ne zna ni kako da ode kod lekara... Sve su to ozbiljne prepreke, ali nisu i ne mogu biti opravdanje za neodlazak kod lekara u slučaju neke tegobe. Pre više od šest godina, upravo u vreme svinjskog gripa, na jednom objektu izvodili smo unutrašnje radove. Po preporuci jednog inženjera iz Moskve, došla su nam četvorica novih montera. U pitanju su naši ljudi koji su zbog boljih uslova koje smo im ponudili pristali da rade kod nas. Jedan od njih je bio prilično ćutljiv i tajanstven. Skoro uvek je bio s cigaretom, pričali su da je i pio, ali nije se opijao. Nije se družio sa kolegama, pa čak ni sa cimerima. Nije bio ni

Moj život u inostranstvu

26.01.2016 u 15:12

Sarajlije u Torontu

Živim u Kanadi od 1993, skoro četvrt vijeka. Došli smo ovdje na početku rata, kad smo uvidjeli da nam u Sarajevo nema povratka i da nigde drugde u našoj bivšoj domovini za nas nema mjesta. Od prvog trenutka u Kanadi se osjećamo kao kod kuće. Zavoljeli smo ovu zemlju, u kojoj vlada red, rad, tolerancija, čistoća i ljubaznost. Znamo mi da ljubaznost Kanađana nije uvijek iskrena, ali nama to nije ni važno, ljudi su učtivi, primili su nas u svoju zemlju, pružili mogućnost da radimo ono za šta smo se školovali, omogućili da živimo normalan život i da se ne osjećamo kao stranci, prihvatili naš naglasak engleskog jezika, ma kako izražajan bio. Šta drugo možemo poželjeti? Ovdje ima ljudi iz cijelog svijeta. Kažu da je Toronto najmultikulturniji grad na svijetu. Kad dođeš ovdje, onda tek

Moj život u inostranstvu

21.01.2016 u 12:21

Pravo ime za ljubav je – majčina ljubav

Kada sam neke, veoma daleke godine odlazio u svet, moja majka nije smogla da za mnom prolije bokal vode, jer u trenutku kada je to htela da uradi, pala je u nesvest – i ja sam otišao bez blagoslova. Od tada, svaki moj dolazak u dvorište detinstva bio je posebna trauma, mešavina dva suprotstavljena osećanja: radosti i tuge. Svih četrdeset i nešto godina, nikad nije bilo drugačije. Čim sam doputovao na kućni prag – nigde na svetu i na tako malom mestu toliko mnogo radosti i sreće. Ali tolika radost ne traje. Već za koji dan, majka postaje ćutljiva, vedrinu na licu zamenjuje briga, pogled postaje oboren, hoće da sakrije nadolazeću tugu. Ali, vidi se! Iako dobro znam koje to brige pritišču majčino srce, ipak, tek onako da je odobrovoljim, pitam: – Dobro majko, jesi li srećna što sam ti

Moj život u inostranstvu

15.01.2016 u 12:15

Božić u emigraciji

Svi moji američki prijatelji znaju da ima nešto čudno u vezi sa našim Božićem – dolazi u januaru. „Ne, ne slavim Sveta tri kralja, nego srpska crkva ne prati novi kalendar, već stari, koji skoro dve nedelje kasni”, svaki put im objasnim. Kao i većina naše emigracije, u danima oko Božića pomislim kako bi bilo lepo kad bi naša crkva odlučila da ne budemo mimo sveta. U pitanju je mnogo praktičnih razloga. Recimo, jelke: ne možete da ih kupite kasnije, jer nestanu, a opet, kad su u kući tako dugo, počnu da se raspadaju. Ipak, ni to nije toliko strašno koliko radni dan koji pada na Božić. Posle toliko neradnih dana u decembru, teško je pitati poslodavca za još jedan slobodan dan u januaru. Zatim, emigracija koja je bliže Srbiji ne može da proslavi Božić sa svojom familijom, već ih posećuju

Moj život u inostranstvu

12.01.2016 u 21:18

Miris potrošačke slobode

Radni je dan, ranojutarnje aktivnosti obavljamo užurbano i uigrano. Pomisao da se može zakasniti na posao izaziva blagu jezu, znojenje i sušenje usta. Znamo iz iskustva da nema opravdanja koja drže vodu. Poslodavci nam mogu jednom ili dva puta progledati kroz prste. U autu sam, imam dovoljno fore za sve zastoje, zamke, radare, mobilne trupe. Slušam jutarnji program; saobraćaj, vrijeme, igre, najave koncerata, filmova, reklame, muzika, ali nikada sa naših prostora, što je malo neobično s obzirom na brojnost naših ljudi. Samo u početku sam se čudio tome, kao i nevjerovatnoj veselost voditelja. Kad je auto na opravci, koristim gradski prevoz, potrošim duplo više vremena, srećem ranoranioce, ali rijetko nasmijane likove. Na Zapad sam otišao nepozvan, iz socijalizma, ostavljajući

Moj život u inostranstvu

08.01.2016 u 14:03

Idila švajcarskih proplanaka

Nikad nisam verovala da ću jednog dana napustiti svoju zemlju. Imala sam predivan posao nastavnika u jednom malom gradu u Srbiji, rad sa decom me je ispunjavao radošću, kao i život pored mojih roditelja, druženje sa prijateljima... Međutim, neke stvari se dogode iznenada i promene nam život, a da mi to i ne naslutimo. Sećam se kad sam prvi put stupila na švajcarsko tlo. Bilo je Preobraženje i, zaista, sve ovde od prvog trenutka izgledalo mi je kao mesto na koje bi mogla da liči i naša zemlja kad bi se nekim čudom preobrazila našim radom i željom da sačuvamo prirodna blaga za buduće generacije. I Srbija i Švajcarska imaju predivnu prirodu, planinske vence, jezera, reke, samo je ovde sve nezagađeno i čisto. Sve je uređeno, čak su i trava i biljke pored puta doterane, toliko da ponekad

Moj život u inostranstvu

03.01.2016 u 11:27

Majčino pismo

Nisam ni spavala, samo sam oči odmarala. Ti putuješ, vraćaš se za Ameriku. Znam da ti je teško, i nama je, samo se pravimo da je sve to normalno, a nije. Tužna sam, ali ne smem da ti pokažem da ti ne bude još teže, jer znam da se još uvek nisi prilagodio životu u Americi. Sve ti nedostaje: hrana, drugovi, devojke, porodica i sve one male stvari koje čine zavičaj. Danas posle večere igrali smo loru, gubim kao i uvek, tata pobeđuje kao i uvek. Slušam tvoje šale na tvoj i svoj račun, jer smo slični. Sestra i tata su drugi tabor. Uvek nas pobede, naši matematičari, sve prate i kombinuju. Vreme kada se kartamo jeste vreme koje svi volimo, jer je to samo naše vreme. Smejemo se, šalimo, pričamo viceve koje često ne razumem, pa se onda smejete: „Majko, ti si prava Bosanka, ne znamo samo kako

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu