Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

30.12.2015 u 22:00

Voleo bih da Si-En-En umukne

Moja baka sa Kopola strane rođena je u Severnoj Africi i govorila je francuski, engleski, italijanski i arapski jezik – izjavio je nedavno u Maroku, predsedavajući žirijem 15. Marakeš filmskog festivala, slavni američki reditelj, scenarista, glumac i producent Fransis Ford Kopola. Govoreći sa te velike marakeške filmske scene o Maroku kao magičnoj zemlji, o festivalu u službi ujedinjenja u prijateljstvu i kreativnosti koje je film uvek ohrabrivao, tvorac filmskih klasika kakvi su „Kum”, „Prisluškivanje”, „Apokalipsa danas”, osvrnuo se i na tragične događaje u Parizu i San Bernandinu otkrivajući i svoje poznavanje Kurana i islama.

Kultura

14.12.2015 u 08:05

O mladosti, „Mladosti”

Berlin - Najbolji evropski film 2015. godine, prema odluci većine članova Evropske akademije za film, jeste „ Mladost” koprodukcijski film italijanskog reditelja Paola Sorentina. Paolo Sorentino je osvojio i „Evropskog oskara” za najbolju režiju, a za ulogu u „Mladosti” nagradu EFA osvojio je ser Majkl Kejn. Tako je tokom berlinske ceremonije dodele nagrada po drugi put izašao na scenu, pošto je iz ruku Vima Vendersa već bio primio predsedničku nagradu EFA - za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. „Zanimljivo, nekih 50 godina nisam dobijao nagrade, a onda u jednoj noći dobijem dve”, komentarisao je naglas ser Majkl upravo ono što su mnogi sinoć ovde pomislili. Dodela „Evropskih oskara” osim što je bila tradicionalno preduga, bila je i krajnje predvidiva. U tu predvidivost priključilo

Kultura

13.12.2015 u 15:05

Uz ordenje Britanske imperije i „evropski oskari”

Berlin - Ovogodišnji „evropski oskari” za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji, nagrade EFA koje dodeljuje Evopska akademija za film, uručene su glumcima Šarlot Rempling i Kristofu Valcu, dok je predsednička nagrada, koju dodeljuje bord EFA, na čelu sa rediteljkom Agnješkom Holand i predsednikom Akademije rediteljem Vimom Vendersom, svečano predata ser Majklu Kejnu. Uz ove počasne nagrade Šarlot Rempling i ser Majkl Kejn imaju šanse da osvoje i statuete „evropskih oskara” u kategorijama najbolja glumica i najbolji glumac, jer su oboje osvojili nominacije. Remplingova za ulogu Kejt u britanskom filmu „45 godina” Endrua Hejga (za ovu ulogu već je osvojila berlinskog „Srebrnog medveda”), a Kejn za ulogu Freda u najnovijem Sorentinovom filmu „Mladost”. Članovi Evropske akademije za film

Kultura

10.12.2015 u 22:00

Posle Pariza gledamo u sveće i cveće

Marakeš – Iranski reditelj, scenarista, slikar i poeta Abas Kijarostami, čiji su poetski dijalog, ruralni pejzaži, alegorijske teme i pasionirano istraživanje slike i odnosa realizma i fikcije u poslednje četiri decenije naišle na milione obožavalaca i poštovalaca širom filmske planete, na 15. Marakeš festivalu ima svoju majstorsku radionicu. Njegovi filmovi „Kroz maslinjake”, „Ukus trešanja” i „Vetar će nas poneti“ i u Maroku imaju status kultnih filmova, a na marakeškom festivalu bili su prikazivani i njegovi filmovi snimljeni izvan Irana – francusko-italijanski „Overena kopija“ i japanski „Kao neko zaljubljen“. Nedavno je u Kini snimao svoj novi film, a u januaru će na Kubi, u Havani, imati svoju desetodnevnu majstorsku radionicu posvećenu Gabrijelu Garsiji Markesu, tokom koje će, kako je

Kultura

10.12.2015 u 22:05

Istočno svetlo za zapadni film

Marakeš – Poznat po tome što svetlost Orijenta sa velikim uspehom izvozi u inostranstvo, marokanski filmski snimatelj Kamal Derkavi velikim aplauzom bio je sinoć dočekan na 15. Marakeš festivalu, kao jedan od stvaralaca na koga je dobro razvijena marokanska filmska industrija veoma ponosna. Derkavi je lepotu svog zanata pokazao i utkao ne samo u filmove domaće proizvodnje, već i u veliki broj kanadskih filmova. Neki od njih se u okviru retrospektive prikazuju na 15. Marakeš festivalu koji je Derkaviju priredio počast i namenio „Zlatnu zvezdu” za ukupno stvaralaštvo. Zanimljivo je da je Kamal Derkavi odrastao u Lođu u Poljskoj gde su njegovi roditelji studirali film na Nacionalnoj filmskoj školi. Kako je stalno na snimanjima bio sa ocem Mohamedom Abdelkrimom (filmski reditelj poznat po

Kultura

10.12.2015 u 09:05

Ohlađeno sećanje na genocid

Marakeš – Zaista je to bio impresivan prizor kada su na veliku scenu marakeškog Kongresnog centra, jedan za drugim, izašla čak 24 kanadska filmska stvaraoca. Kinematografiji ove zemlje 15. Marakeš festival priredio je počast uz filmsku retrospektivu, baš kao što je prošle godine to bio slučaj sa kinematografijom Japana. Šef kanadske delegacije je Atom Egojan, filmski i pozorišni reditelj, pisac i producent jermenskog porekla, autor nagrađivanih filmova poput: „Egzotike”, „Kloi”, „Slatka sutrašnjica” (dve nominacije za Oskara), „Felicijino putovanje”, „Obožavanje”, „Ararat” (o genocidu nad Jermenima)... I ovog poslednjeg filma „Zapamtiti”, priče o jednom zaboravu na holokaust, koji je posle svetske premijere u Veneciji, sinoć imao i severnoafričku premijeru u Marakešu. U

Kultura

09.12.2015 u 08:15

Amerika ostatku sveta liči na siledžiju

Marakeš – Pod pokroviteljstvom njegovog veličanstva kralja Muhameda VI, a pod rukovodstvom kraljevskog visočanstva, princa Mulaja Rašida, u petak uveče svečano je počeo 15. Marakeš međunarodni festival, uz široke osmehe koje je izazivala pojava američkog glumca i komičara Bila Mareja na velikoj sceni Kongresnog centra. Pamtimo ga po ulogama u filmovima „Isterivači duhova” Ivana Rejtmana „Izgubljeni u prevodu” Sofije Kopole, “Slomljeno cveće” Džima Džarmuša, filmovima Vesa Andersona… Bilu Mareju je marokanski festival priredio počast, uručena mu je „Zlatna zvezda” za sveukupnu karijeru koju je primio iz ruku Sofije Kopole zahvaljujući na francuskom jeziku. Prikazan je i film „Rock the Kasbah” („Uzdrmaj kazbu”) Berija Levinsona u kojem Marej igra glavnu ulogu, lik

Kultura

03.12.2015 u 22:05

Jarane moj, baci ključeve u Savu

„Bilo mi je dvanaest godina/ prvi put sam sišao do grada/ iz mog sela, tihog i dalekog, / kad susretoh tebe iznenada. Eh, dječačke uspomene glupe! Mala moja iz Bosanske Krupe!” Ova, prva, strofa iz lirske pesme Branka Ćopića, neprevaziđenog srpskog i jugoslovenskog književnika i jednog od najvećih dečjih pisaca sa ovih prostora ikada, našla se na špici novog filma hodajuće filmske legende, 91-godišnjeg Mladomira Puriše Đorđevića. Film je prikazan sinoć na Festivalu autorskog filma. Ta mala iz Bosanske Krupe uselila se višestruko u 25-minutni Đorđevićev dokumentarni film. I u sam filmski naslov i u njegov potresni sadržaj i tužna autorova sećanja na čoveka koga je kao malj teška, a sa samog vrha izgovorena reč proganjala i mučila godinama, sve do tog jezivog skoka u smrt. Sa

Kultura

30.11.2015 u 22:05

Autorska snaga filmskih debitanata

Zaista postoji mnogo filmova o istrebljenju Jevreja tokom Drugog svetskog rata i mnogi od njih, sa svojim unapred zacrtanim emotivnim stavom, imali su frustrirajući pristup ovom mračnom periodu istorije. Naravno, ima i veoma uspelih filmova na ovu temu, poput Spilbergove „Šindlerove liste” koji je veoma dobar film. Dramatičan je, gotovo epski, ali to je film o preživljavanju i opstanku. Smatram da je opstanak laž i izuzetak i zato je „Šaulov sin” film o stvarnosti i smrti, o ljudskom biću u fabrici smrti. Ovako je proletos u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” govorio mađarski reditelj Laslo Nemeš, odgovarajući na pitanje po čemu on smatra da se njegov debitanstki film, nagrađen Gran prijem i nagradom kritike u Kanu, razlikuje od drugih snimljenih na sličnu temu. Lično, sklona sam da

Kultura

28.11.2015 u 19:21

Islamska država je surovija od nacista

Počeo je 21. Festival autorskog filma u Beogradu, a jedan od filmova koji nije za propuštanje, bez sumnje je „Frankofonija” Aleksandra Sokurova. Ovaj kultni ruski filmski reditelj nije u Beogradu, bio je ove godine prisutan na Festu, na kojem mu je uručen „Pobednik” za životno delo. Na FAF-u će svoje snažno i umetničko i ljudsko prisustvo iskazati kroz elegično-filozofski, istraživačko duboki i vizuelno raskošni dokumentarno-igrano-eksperimentalni film. Kroz bogato zgusnutu meditaciju o pariskom Luvru i o ulozi umetnosti kao suštinskog duha onoga što zovemo civilizacijom. „Frankofonija” je i film o statusu Luvra tokom Drugog svetskog rata i o odnosu između muzejskog ratnog direktora Žaka Žožara i njegovog prisilnog „mentora”, visokog nemačkog oficira grofa Franca Volfa-Meterniha. Reč je o još

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d