Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

30.12.2015 у 22:00

Волео бих да Си-Ен-Ен умукне

Моја бака са Копола стране рођена је у Северној Африци и говорила је француски, енглески, италијански и арапски језик – изјавио је недавно у Мароку, председавајући жиријем 15. Маракеш филмског фестивала, славни амерички редитељ, сценариста, глумац и продуцент Франсис Форд Копола. Говорећи са те велике маракешке филмске сцене о Мароку као магичној земљи, о фестивалу у служби уједињења у пријатељству и креативности које је филм увек охрабривао, творац филмских класика какви су „Кум”, „Прислушкивање”, „Апокалипса данас”, осврнуо се и на трагичне догађаје у Паризу и Сан Бернандину откривајући и своје познавање Курана и ислама.

Култура

14.12.2015 у 08:05

О младости, „Младости”

Берлин - Најбољи европски филм 2015. године, према одлуци већине чланова Европске академије за филм, јесте „ Младост” копродукцијски филм италијанског редитеља Паола Сорентина. Паоло Сорентино је освојио и „Европског оскара” за најбољу режију, а за улогу у „Младости” награду ЕФА освојио је сер Мајкл Кејн. Тако је током берлинске церемоније доделе награда по други пут изашао на сцену, пошто је из руку Вима Вендерса већ био примио председничку награду ЕФА - за изузетан допринос европској кинематографији. „Занимљиво, неких 50 година нисам добијао награде, а онда у једној ноћи добијем две”, коментарисао је наглас сер Мајкл управо оно што су многи синоћ овде помислили. Додела „Европских оскара” осим што је била традиционално предуга, била је и крајње предвидива. У ту предвидивост прикључило

Култура

13.12.2015 у 15:05

Уз ордење Британске империје и „европски оскари”

Берлин - Овогодишњи „европски оскари” за изузетан допринос светској кинематографији, награде ЕФА које додељује Евопска академија за филм, уручене су глумцима Шарлот Ремплинг и Кристофу Валцу, док је председничка награда, коју додељује борд ЕФА, на челу са редитељком Агњешком Холанд и председником Академије редитељем Вимом Вендерсом, свечано предата сер Мајклу Кејну. Уз ове почасне награде Шарлот Ремплинг и сер Мајкл Кејн имају шансе да освоје и статуете „европских оскара” у категоријама најбоља глумица и најбољи глумац, јер су обоје освојили номинације. Ремплингова за улогу Кејт у британском филму „45 година” Ендруа Хејга (за ову улогу већ је освојила берлинског „Сребрног медведа”), а Кејн за улогу Фреда у најновијем Сорентиновом филму „Младост”. Чланови Европске академије за филм

Култура

10.12.2015 у 22:00

После Париза гледамо у свеће и цвеће

Маракеш – Ирански редитељ, сценариста, сликар и поета Абас Киjаростами, чији су поетски дијалог, рурални пејзажи, алегоријске теме и пасионирано истраживање слике и односа реализма и фикције у последње четири деценије наишле на милионе обожавалаца и поштовалаца широм филмске планете, на 15. Маракеш фестивалу има своју мајсторску радионицу. Његови филмови „Кроз маслињаке”, „Укус трешања” и „Ветар ће нас понети“ и у Мароку имају статус култних филмова, а на маракешком фестивалу били су приказивани и његови филмови снимљени изван Ирана – француско-италијански „Оверена копија“ и јапански „Као неко заљубљен“. Недавно је у Кини снимао свој нови филм, а у јануару ће на Куби, у Хавани, имати своју десетодневну мајсторску радионицу посвећену Габријелу Гарсији Маркесу, током које ће, како је

Култура

10.12.2015 у 22:05

Источно светло за западни филм

Маракеш – Познат по томе што светлост Оријента са великим успехом извози у иностранство, марокански филмски сниматељ Камал Деркави великим аплаузом био је синоћ дочекан на 15. Маракеш фестивалу, као један од стваралаца на кога је добро развијена мароканска филмска индустрија веома поносна. Деркави је лепоту свог заната показао и уткао не само у филмове домаће производње, већ и у велики број канадских филмова. Неки од њих се у оквиру ретроспективе приказују на 15. Маракеш фестивалу који је Деркавију приредио почаст и наменио „Златну звезду” за укупно стваралаштво. Занимљиво је да је Камал Деркави одрастао у Лођу у Пољској где су његови родитељи студирали филм на Националној филмској школи. Како је стално на снимањима био са оцем Мохамедом Абделкримом (филмски редитељ познат по

Култура

10.12.2015 у 09:05

Охлађено сећање на геноцид

Маракеш – Заиста је то био импресиван призор када су на велику сцену маракешког Конгресног центра, један за другим, изашла чак 24 канадска филмска ствараоца. Кинематографији ове земље 15. Маракеш фестивал приредио је почаст уз филмску ретроспективу, баш као што је прошле године то био случај са кинематографијом Јапана. Шеф канадске делегације је Атом Егојан, филмски и позоришни редитељ, писац и продуцент јерменског порекла, аутор награђиваних филмова попут: „Егзотике”, „Клои”, „Слатка сутрашњица” (две номинације за Оскара), „Фелицијино путовање”, „Обожавање”, „Арарат” (о геноциду над Јерменима)... И овог последњег филма „Запамтити”, приче о једном забораву на холокауст, који је после светске премијере у Венецији, синоћ имао и северноафричку премијеру у Маракешу. У

Култура

09.12.2015 у 08:15

Америка остатку света личи на силеџију

Маракеш – Под покровитељством његовог величанства краља Мухамеда VI, а под руководством краљевског височанства, принца Мулаја Рашида, у петак увече свечано је почео 15. Маракеш међународни фестивал, уз широке осмехе које је изазивала појава америчког глумца и комичара Била Мареја на великој сцени Конгресног центра. Памтимо га по улогама у филмовима „Истеривачи духова” Ивана Рејтмана „Изгубљени у преводу” Софије Кополе, “Сломљено цвеће” Џима Џармуша, филмовима Веса Андерсона… Билу Мареју је марокански фестивал приредио почаст, уручена му је „Златна звезда” за свеукупну каријеру коју је примио из руку Софије Кополе захваљујући на француском језику. Приказан је и филм „Rock the Kasbah” („Уздрмај казбу”) Берија Левинсона у којем Мареј игра главну улогу, лик

Култура

03.12.2015 у 22:05

Јаране мој, баци кључеве у Саву

„Било ми је дванаест година/ први пут сам сишао до града/ из мог села, тихог и далеког, / кад сусретох тебе изненада. Ех, дјечачке успомене глупе! Мала моја из Босанске Крупе!” Ова, прва, строфа из лирске песме Бранка Ћопића, непревазиђеног српског и југословенског књижевника и једног од највећих дечјих писаца са ових простора икада, нашла се на шпици новог филма ходајуће филмске легенде, 91-годишњег Младомира Пурише Ђорђевића. Филм је приказан синоћ на Фестивалу ауторског филма. Та мала из Босанске Крупе уселила се вишеструко у 25-минутни Ђорђевићев документарни филм. И у сам филмски наслов и у његов потресни садржај и тужна ауторова сећања на човека кога је као маљ тешка, а са самог врха изговорена реч прогањала и мучила годинама, све до тог језивог скока у смрт. Са моста

Култура

30.11.2015 у 22:05

Ауторска снага филмских дебитаната

Заиста постоји много филмова о истребљењу Јевреја током Другог светског рата и многи од њих, са својим унапред зацртаним емотивним ставом, имали су фрустрирајући приступ овом мрачном периоду историје. Наравно, има и веома успелих филмова на ову тему, попут Спилбергове „Шиндлерове листе” који је веома добар филм. Драматичан је, готово епски, али то је филм о преживљавању и опстанку. Сматрам да је опстанак лаж и изузетак и зато је „Шаулов син” филм о стварности и смрти, о људском бићу у фабрици смрти. Овако је пролетос у ексклузивном интервјуу за „Политику” говорио мађарски редитељ Ласло Немеш, одговарајући на питање по чему он сматра да се његов дебитанстки филм, награђен Гран пријем и наградом критике у Кану, разликује од других снимљених на сличну тему. Лично, склона сам да тврдим да

Култура

28.11.2015 у 19:21

Исламска држава је суровија од нациста

Почео је 21. Фестивал ауторског филма у Београду, а један од филмова који није за пропуштање, без сумње је „Франкофонија” Александра Сокурова. Овај култни руски филмски редитељ није у Београду, био је ове године присутан на Фесту, на којем му је уручен „Победник” за животно дело. На ФАФ-у ће своје снажно и уметничко и људско присуство исказати кроз елегично-филозофски, истраживачко дубоки и визуелно раскошни документарно-играно-експериментални филм. Кроз богато згуснуту медитацију о париском Лувру и о улози уметности као суштинског духа онога што зовемо цивилизацијом. „Франкофонија” је и филм о статусу Лувра током Другог светског рата и о односу између музејског ратног директора Жака Жожара и његовог присилног „ментора”, високог немачког официра грофа Франца Волфа-Метерниха. Реч је о још

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 20:12

Почела манифестација „Дани словачке културе”

15.06.2026 у 20:08

Београд: Ухапшен још један саизвршилац Нешовићевог убиства

15.06.2026 у 20:07

Разматрана родна равноправност у систему одбране Србије

15.06.2026 у 20:06

Старовић: Србија активно подржава идеје постепеног проширења Европске уније

15.06.2026 у 20:04

Јако невреме погодило Пале, Источно Сарајево и Вишеград: Улице под водом, делови општина без струје

15.06.2026 у 20:00

Каја Калас поздравила споразум САД и Ирана, ЕУ спремна да се укључи