Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Владимир Вулетић

Колумнисти

20.01.2017 у 08:15

Чему избори

Једна од првих лекција из социологије учи да је за складно функционисање и напредак друштва неопходан вредносни консензус, односно сагласје око тога шта је добро и важно и за шта се треба жртвовати. Без сагласја око тих питања нема сарадње, а тежња ка различитим и супротстављеним вредностима води раздору и друштвеним сукобима. Мада делује саморазумљиво, овај предуслов није лако остварити у пракси. Само пред непосредном опасношћу чланови заједнице су склони да потисну у други план међусобне разлике које, на крају крајева, увек исходе у питању ко би требало да има првенство у расподели части, богатства и моћи. Било како било, сагласје око тог питања није лако постићи јер људи углавном – мање или више образложено – сматрају да им припада више него што имају. Да би се решио проблем

Колумнисти

23.12.2016 у 08:15

Неоконзервативни заокрет

Драматичне најаве о крају ЕУ, глобализације, јачању национализма и тоталитаризма преплавиле су ступце новина. У текстовима се углавном указује на јачање деснице као извор нестабилности и позива на мобилизацију против ње, али нема одговора на питање зашто јача неоконзервативизам. Кључни актери у политичкој арени савременог света су државе, корпорације и грађани. Сви они теже јачању сопствене моћи. Капитал то чини глобалним ширењем; држава јачајући суверенитет; а грађани и цивилно друштво залагањем за демократију и људска права. Парафразирајући Денија Родрика могло би се рећи да се политичка трилема данашњег времена састоји у избору између глобализације, националног суверенитета и демократије. Све три ствари нису могуће у исто време. У најбољем случају могућа је комбинација две на штету

Колумнисти

25.11.2016 у 08:15

Вучић, Орбан и Трамп

Сандерс, Клинтон(ова) и Трамп могу се представити и као три одговора на кризу капитализма. Још у трци за демократског кандидата одбачен је пут реформи и залагање за прерасподелу богатства у корист нижих слојева. На изборима је изгубила политика за коју многи верују да је довела систем у кризу. На крају, победила је страна која је имплицитно обећала да ће пребродити кризу пребацивањем терета на маргиналне друштвене групе. Уколико успе у томе, Трамп ће, након Рузвелта и Регана, ући у историју као трећи председник који је обележио нову епоху у политичкој историји модерног капитализма. Ако не успе, постоји бојазан да би то могао бити крај историје. Трампов успех или неуспех да стабилизује капитализам у САД вероватно ће се одразити и на збивања у Европи. Успех би могао да охрабри европске

Колумнисти

28.10.2016 у 08:15

Шпијуни, балкански део сукоба

Оно о чему неки научници пишу већ више од двадесет година, сада постаје очигледно и обичним људима. Свет се мрви пред нашим очима, будућност је све непрозирнија, ризици су све већи, али, парадоксално, могућност а самим тим и одговорност људи да делају и утичу на своју судбину у таквој ситуацији много је већа него у стабилним временима. Проблем је што прави избор зависи од добре процене, а управо непрозирност токова такву процену чини веома тешком. Нема јасних правила за доношење одлука. Није нужно да ће незадовољницима у једном поретку нужно бити боље у неком другом који ће га наследити. Отпор постојећем олакшава долазак другачијег, али нема гаранције да ће промена за већину бити набоље. Уосталом, као што учи Волерстин, ствари се некада и наизглед потпуно промене само зато да би све

Колумнисти

30.09.2016 у 08:30

’Оп, жица дрма ми се кабаница!

Недавно завршени састанак лидера земаља такозване Балканске руте у Бечу показао је да је немогуће преко ноћи решити мигрантско питање и да је илузорно уверење да се Европа може потпуно заштитити од новог прилива избеглица. О томе најбоље сведочи чињеница да је од почетка марта, када је службено затворена Балканска рута, само у Немачку том трасом ушло око педесет хиљада миграната. Уместо тога, на самиту је доминирао став да се тим проблемом мора управљати. Као најважније мере управљања мигрантском кризом виде се спречавање кријумчарења људи и смањење мигрантског притиска на самом извору, односно у Африци и азијским земљама из којих долази највише избеглица. За Србију овај састанак није био од нарочито велике користи јер је показао да још увек нема консензуса о већини питања и да због

Колумнисти

31.08.2016 у 08:15

Теорија игара и „шака јада”

Из перспективе Запада, постоје два начина да одржи хегемонију на Балкану. Први је очување политичке стабилности у региону. Други је свођење Србије на „београдски пашалук”. Који ће пут Запад изабрати зависи од понашања других актера – држава и ентитета који чине Балкан и великих сила које га окружују, ресурса којима располаже и могућих компензација. Ови елементи, дефинишу и понашање свих осталих актера па је могуће предвидети развој будућих догађаја ако се сви актери понашају рационално. Србији несумњиво није у интересу да се сведе на „пашалук” и зато је њен основни циљ одржање политичке стабилности Балкана. Поред тога, Србија нема ни демографске, ни економске ресурсе којима би могла поткопати постојећи поредак. Тога су свесни на Западу и због тога је Београд постао најпоузданији

Колумнисти

05.08.2016 у 08:15

Трећа Југославија…

Неко је рекао да се може убити птица али не и њен лет. Та мисао ме увек подсети на Југославију која је разорена, али је оставила траг у историјској свести који и данас може да послужи као основ за различите политичке пројекте, али и као надахнуће за спољну политику земаља западног Балкана (ЗБ). Заправо, Југославија је увек била политички пројекат. Када је у два наврата настајала и нестајала то је у великој мери било плод интереса великих сила. Постоји ли данас интерес да се створи нешто што се можда не би звало Југославија, али би суштински политички уоквирио ЗБ? Земље ЗБ веома су подложне спољним утицајима па чак и најсамосталније, попут Србије, тешко могу да воде независну спољну политику. Подложност различитим утицајима ствара од Балкана нестабилну политичку зону – буре барута.

Колумнисти

08.07.2016 у 08:15

НАТО на крилима „брегзита“

Излазак Велике Британије из ЕУ могао би представљати епохалан догађај. Мада то буди асоцијације на отцепљење Словеније од СФРЈ, треба имати у виду да је глобални контекст сада другачији. У то време економија је цветала, а нови светски поредак био је референтни политички оквир. Русија је била на коленима, а Кина се тек помаљала као див на хоризонту. Данашњи свет је, осим с глобалном економском кризом, суочен и са захтевима за очување тј. прерасподелу глобалне политичке моћи. Као реакција на „брегзит”, у ЕУ ће истовремено ојачати два противречна процеса. С једне стране, еврофедералисти вршиће притисак ка дубљој и чвршћој интеграцији ЕУ. С друге стране, јачаће захтеви за новим референдумима. У том смислу, може се очекивати да ће према чланицама, али и ка земљама кандидатима, јачати

Колумнисти

10.06.2016 у 08:15

Савамала, разум и предрасуде

Интернетом кружи интересантан друштвени експеримент у којем се од пролазника у светским метрополама тражи да коментаришу делове текста из Библије. Ситуација је експериментална јер се хришћанска Света књига налази у омоту Курана, па испитаници верују да им се представљају делови исламске веронауке. Укратко, након што им се прочитају неки делови из Светог писма о прељуби и хомосексуалности, од испитаника се очекује да искажу асоцијације на то што су чули, затим се тражи да упореде Куран и Библију, да би им се на крају поставило питање треба ли књиге попут Курана забранити. Неки фини, либерално васпитани људи, с неверицом и гнушањем слушају делове текста у којима се пропагирају свирепе казне за прељубнице и хомосексуалце. Њихове прве асоцијације су да је то грозно, невероватно и страшно.

Колумнисти

13.05.2016 у 08:30

Демократски дефицит и његови тумачи

Једно је извесно, за демократију (полиархију) није добро када било која странка има многоструко већу моћ од својих опонената. Но, управо је то, након априлских избора, ситуација у Србији. Поставља се питање шта је довело до таквог распореда политичких снага. На опозиционом спектру политичке сцене развила су се три приступа тумачењу изборних резултата. Према првом, посреди је изборна крађа којом је прекројена изборна воља грађана. Друга теза негира стварност тврдњом да је Вучић данас слабији него пре избора. Најзад, трећи приступ упућује на пристрасност у медијској сфери која обликује свест и вољу бирача. Свака од ових теза заслужује сумаран критички осврт. Теза о изборној крађи у супротности је са оценама свих међународних и домаћих посматрача и са чињеницом да на изборним местима,

Претходна Следећа

Почетна / Владимир Вулетић

10.06.2026 у 02:05

Медведев: Русија може да се носи са највећим изазовима показали смо целом свету

10.06.2026 у 01:51

Претежно сунчано, од средине дана развој облачности

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом