Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kolumnisti

20.01.2017 u 08:15

Čemu izbori

Jedna od prvih lekcija iz sociologije uči da je za skladno funkcionisanje i napredak društva neophodan vrednosni konsenzus, odnosno saglasje oko toga šta je dobro i važno i za šta se treba žrtvovati. Bez saglasja oko tih pitanja nema saradnje, a težnja ka različitim i suprotstavljenim vrednostima vodi razdoru i društvenim sukobima. Mada deluje samorazumljivo, ovaj preduslov nije lako ostvariti u praksi. Samo pred neposrednom opasnošću članovi zajednice su skloni da potisnu u drugi plan međusobne razlike koje, na kraju krajeva, uvek ishode u pitanju ko bi trebalo da ima prvenstvo u raspodeli časti, bogatstva i moći. Bilo kako bilo, saglasje oko tog pitanja nije lako postići jer ljudi uglavnom – manje ili više obrazloženo – smatraju da im pripada više nego što imaju. Da bi se rešio

Kolumnisti

23.12.2016 u 08:15

Neokonzervativni zaokret

Dramatične najave o kraju EU, globalizacije, jačanju nacionalizma i totalitarizma preplavile su stupce novina. U tekstovima se uglavnom ukazuje na jačanje desnice kao izvor nestabilnosti i poziva na mobilizaciju protiv nje, ali nema odgovora na pitanje zašto jača neokonzervativizam. Ključni akteri u političkoj areni savremenog sveta su države, korporacije i građani. Svi oni teže jačanju sopstvene moći. Kapital to čini globalnim širenjem; država jačajući suverenitet; a građani i civilno društvo zalaganjem za demokratiju i ljudska prava. Parafrazirajući Denija Rodrika moglo bi se reći da se politička trilema današnjeg vremena sastoji u izboru između globalizacije, nacionalnog suvereniteta i demokratije. Sve tri stvari nisu moguće u isto vreme. U najboljem slučaju moguća je kombinacija

Kolumnisti

25.11.2016 u 08:15

Vučić, Orban i Tramp

Sanders, Klinton(ova) i Tramp mogu se predstaviti i kao tri odgovora na krizu kapitalizma. Još u trci za demokratskog kandidata odbačen je put reformi i zalaganje za preraspodelu bogatstva u korist nižih slojeva. Na izborima je izgubila politika za koju mnogi veruju da je dovela sistem u krizu. Na kraju, pobedila je strana koja je implicitno obećala da će prebroditi krizu prebacivanjem tereta na marginalne društvene grupe. Ukoliko uspe u tome, Tramp će, nakon Ruzvelta i Regana, ući u istoriju kao treći predsednik koji je obeležio novu epohu u političkoj istoriji modernog kapitalizma. Ako ne uspe, postoji bojazan da bi to mogao biti kraj istorije. Trampov uspeh ili neuspeh da stabilizuje kapitalizam u SAD verovatno će se odraziti i na zbivanja u Evropi. Uspeh bi mogao da ohrabri

Kolumnisti

28.10.2016 u 08:15

Špijuni, balkanski deo sukoba

Ono o čemu neki naučnici pišu već više od dvadeset godina, sada postaje očigledno i običnim ljudima. Svet se mrvi pred našim očima, budućnost je sve neprozirnija, rizici su sve veći, ali, paradoksalno, mogućnost a samim tim i odgovornost ljudi da delaju i utiču na svoju sudbinu u takvoj situaciji mnogo je veća nego u stabilnim vremenima. Problem je što pravi izbor zavisi od dobre procene, a upravo neprozirnost tokova takvu procenu čini veoma teškom. Nema jasnih pravila za donošenje odluka. Nije nužno da će nezadovoljnicima u jednom poretku nužno biti bolje u nekom drugom koji će ga naslediti. Otpor postojećem olakšava dolazak drugačijeg, ali nema garancije da će promena za većinu biti nabolje. Uostalom, kao što uči Volerstin, stvari se nekada i naizgled potpuno promene samo zato da bi sve

Kolumnisti

30.09.2016 u 08:30

’Op, žica drma mi se kabanica!

Nedavno završeni sastanak lidera zemalja takozvane Balkanske rute u Beču pokazao je da je nemoguće preko noći rešiti migrantsko pitanje i da je iluzorno uverenje da se Evropa može potpuno zaštititi od novog priliva izbeglica. O tome najbolje svedoči činjenica da je od početka marta, kada je službeno zatvorena Balkanska ruta, samo u Nemačku tom trasom ušlo oko pedeset hiljada migranata. Umesto toga, na samitu je dominirao stav da se tim problemom mora upravljati. Kao najvažnije mere upravljanja migrantskom krizom vide se sprečavanje krijumčarenja ljudi i smanjenje migrantskog pritiska na samom izvoru, odnosno u Africi i azijskim zemljama iz kojih dolazi najviše izbeglica. Za Srbiju ovaj sastanak nije bio od naročito velike koristi jer je pokazao da još uvek nema konsenzusa o većini

Kolumnisti

31.08.2016 u 08:15

Teorija igara i „šaka jada”

Iz perspektive Zapada, postoje dva načina da održi hegemoniju na Balkanu. Prvi je očuvanje političke stabilnosti u regionu. Drugi je svođenje Srbije na „beogradski pašaluk”. Koji će put Zapad izabrati zavisi od ponašanja drugih aktera – država i entiteta koji čine Balkan i velikih sila koje ga okružuju, resursa kojima raspolaže i mogućih kompenzacija. Ovi elementi, definišu i ponašanje svih ostalih aktera pa je moguće predvideti razvoj budućih događaja ako se svi akteri ponašaju racionalno. Srbiji nesumnjivo nije u interesu da se svede na „pašaluk” i zato je njen osnovni cilj održanje političke stabilnosti Balkana. Pored toga, Srbija nema ni demografske, ni ekonomske resurse kojima bi mogla potkopati postojeći poredak. Toga su svesni na Zapadu i zbog toga je Beograd postao

Kolumnisti

05.08.2016 u 08:15

Treća Jugoslavija…

Neko je rekao da se može ubiti ptica ali ne i njen let. Ta misao me uvek podseti na Jugoslaviju koja je razorena, ali je ostavila trag u istorijskoj svesti koji i danas može da posluži kao osnov za različite političke projekte, ali i kao nadahnuće za spoljnu politiku zemalja zapadnog Balkana (ZB). Zapravo, Jugoslavija je uvek bila politički projekat. Kada je u dva navrata nastajala i nestajala to je u velikoj meri bilo plod interesa velikih sila. Postoji li danas interes da se stvori nešto što se možda ne bi zvalo Jugoslavija, ali bi suštinski politički uokvirio ZB? Zemlje ZB veoma su podložne spoljnim uticajima pa čak i najsamostalnije, poput Srbije, teško mogu da vode nezavisnu spoljnu politiku. Podložnost različitim uticajima stvara od Balkana nestabilnu političku zonu – bure baruta.

Kolumnisti

08.07.2016 u 08:15

NATO na krilima „bregzita“

Izlazak Velike Britanije iz EU mogao bi predstavljati epohalan događaj. Mada to budi asocijacije na otcepljenje Slovenije od SFRJ, treba imati u vidu da je globalni kontekst sada drugačiji. U to vreme ekonomija je cvetala, a novi svetski poredak bio je referentni politički okvir. Rusija je bila na kolenima, a Kina se tek pomaljala kao div na horizontu. Današnji svet je, osim s globalnom ekonomskom krizom, suočen i sa zahtevima za očuvanje tj. preraspodelu globalne političke moći. Kao reakcija na „bregzit”, u EU će istovremeno ojačati dva protivrečna procesa. S jedne strane, evrofederalisti vršiće pritisak ka dubljoj i čvršćoj integraciji EU. S druge strane, jačaće zahtevi za novim referendumima. U tom smislu, može se očekivati da će prema članicama, ali i ka zemljama kandidatima,

Kolumnisti

10.06.2016 u 08:15

Savamala, razum i predrasude

Internetom kruži interesantan društveni eksperiment u kojem se od prolaznika u svetskim metropolama traži da komentarišu delove teksta iz Biblije. Situacija je eksperimentalna jer se hrišćanska Sveta knjiga nalazi u omotu Kurana, pa ispitanici veruju da im se predstavljaju delovi islamske veronauke. Ukratko, nakon što im se pročitaju neki delovi iz Svetog pisma o preljubi i homoseksualnosti, od ispitanika se očekuje da iskažu asocijacije na to što su čuli, zatim se traži da uporede Kuran i Bibliju, da bi im se na kraju postavilo pitanje treba li knjige poput Kurana zabraniti. Neki fini, liberalno vaspitani ljudi, s nevericom i gnušanjem slušaju delove teksta u kojima se propagiraju svirepe kazne za preljubnice i homoseksualce. Njihove prve asocijacije su da je to grozno, neverovatno i

Kolumnisti

13.05.2016 u 08:30

Demokratski deficit i njegovi tumači

Jedno je izvesno, za demokratiju (poliarhiju) nije dobro kada bilo koja stranka ima mnogostruko veću moć od svojih oponenata. No, upravo je to, nakon aprilskih izbora, situacija u Srbiji. Postavlja se pitanje šta je dovelo do takvog rasporeda političkih snaga. Na opozicionom spektru političke scene razvila su se tri pristupa tumačenju izbornih rezultata. Prema prvom, posredi je izborna krađa kojom je prekrojena izborna volja građana. Druga teza negira stvarnost tvrdnjom da je Vučić danas slabiji nego pre izbora. Najzad, treći pristup upućuje na pristrasnost u medijskoj sferi koja oblikuje svest i volju birača. Svaka od ovih teza zaslužuje sumaran kritički osvrt. Teza o izbornoj krađi u suprotnosti je sa ocenama svih međunarodnih i domaćih posmatrača i sa činjenicom da na izbornim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vladimir Vuletić